СВЕТ

Путин: Покушавају да нас распарчају као Југославију
Руски председник упозорио на неопходност обуздавања ширења НАТО-а и признао да су руски војници били присутни на Криму пре одржавања референдума о отцепљењу од Украјине и током њега


Питање Владимиру Путину упутило око два милиона људи (Фото Ројтерс)
Покушаји распарчавања Русије по југословенском моделу, трка у наоружању на коју је Москва принуђена да одговори, нада да неће морати да „искористи своје право” и пошаље војску у Украјину, и кратак разговор са Едвардом Сноуденом неки су од најупечатљивијих делова јучерашњег телевизијског обраћања нацији руског председника Владимира Путина.

Одговарајући на поједина питања грађана, којих је, по неким проценама, пристигло више од два милиона, Путин је сасвим очекивано највише простора посветио кризи у Украјини и њеним могућим међународним и унутрашњим импликацијама.

„Покушавају да нас распарчају. Погледајте шта су са Југославијом урадили. Исцепкали на парчиће и сада манипулишу свим чиме могу манипулисати. Тамо се већ може манипулисати практично са свим”, рекао је Путин одговарајући на питање гледаоца из Санкт Петербурга, преноси Танјуг.

„Начелно, то исто неко очигледно жели да уради и са нама”, додао је, не прецизиравши на кога конкретно мисли.

„Уколико погледате шта се догађа, и сами ћете одговорити на своје питање ко то ради”, рекао је Путин и оценио да је предмет међународне политике столећима било „стварање сукоба између Русије и Украјине, подела, цепање суштински једног народа”.

Такође је упозорио на то да ширење НАТО-а истискује Русију из региона Црног мора, а да распоређивање америчког ракетног штита у источној Европи води ка трци у наоружању, на коју је Русија принуђена да одговори.

Руски председник је у телевизијском обраћању истакао и да је на одлуку о анексији Крима, седишта руске Црноморске флоте, делимично утицало ширење западне војне алијансе у источној Европи. „Кад војна инфраструктура дође на нашу границу, принуђени смо да одговоримо. Ракетни систем НАТО-а у ствари је офанзивни систем о којем САД одбијају да преговарају.”

Путин сматра да би светске силе требало да разраде нови међународни механизам за решавање проблема, јер „у униполарном свету којим руководе Сједињене Америчке Државе мало је онога што би обуздало употребу силе”. „Кад постоји баланс моћи, тад постоји и жеља за преговорима.”

На питање где је „црвена линија” када је реч о ширењу НАТО-а, Путин је одговорио да се „не треба бојати ничега”, али да Русија „треба и узимаће у обзир околности и на адекватан начин реаговати”.

Илуструјући однос према НАТО-у и његовим представницима, Путин је испричао да је генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен, у време док је био дански премијер, диктафоном снимао њихов приватни разговор и потом његов садржај, без његовог одобрења, доставио медијима.

„Какво поверење може да постоји после таквог инцидента”, упитао је Путин.

На његове оптужбе на рачун Расмусена експресно је реаговала служба за односе са јавношћу НАТО савеза.

„Ове оптужбе су потпуна бесмислица. У периоду док је био на месту премијера Данске, Расмусен никад није носио диктафон како би снимио састанке са Путином или неким другим”, изјавила је портпаролка НАТО Оана Лунгеску Ројтерсу.„Уопште, да би скренула пажњу са сопствених нелегалних и нелегитимних акција у Украјини, Русија је изнела низ оптужби на рачун НАТО које изврћу чињенице”, додала је она.

Руски председник је први пут признао да су руски војници били присутни на Криму пре одржавања референдума о отцепљењу од Украјине 16. марта и током њега.

„Наш циљ је био да обезбедимо услове за слободне изборе”, рекао је Путин, објашњавајући ко су били војници који су носили униформу без ознака, а који су се појавили на Криму крајем фебруара, од којих су многи потом опколили украјинске војне базе, подсећа АФП.

Поводом најновијих дешавања на истоку Украјине руски председник је исказао наду да неће морати да искористи своје право да пошаље руску војску у Украјину.

„Заиста се надам да нећу бити приморан да искористим ово право”, рекао је Путин, подсећајући да је 1. марта добио дозволу горњег дома парламента да пошаље трупе на украјинску територију.

Посебан специјалитет јучерашњег Путиновог обраћања јавности било је укључење одбеглог америчког узбуњивача Едварда Сноудена, који је руском председнику поставио питање да ли Русија прислушкује комуникације својих грађана, што је Путин категорички негирао.

„Руске обавештајне агенције користе специјалне технике да прислушкују телефонске разговоре и шпијунирају појединце само после претходно добијене наредбе суда”, одговорио је Путин Сноудену.

Ово је био први јавни директни разговор Путина и Сноудена откад је Русија бившем сараднику ЦИА прошлог лета пружила уточиште, пошто је открио аферу масовног прислушкивања које спроводе САД.

Путин, бивши КГБ агент током совјетске ере, насмејао је и публику у студију кад је, ћаскајући са Сноуденом, приметио: „Ви сте бивши агент. И ја сам имао везе са обавештајном службом.”
Путин је подвукао да не постоји неконтролисано надгледање комуникација руских грађана, као у Америци. „Такав је наш закон и зато нема масовног шпијунирања у нашој земљи”.

Антируска реторика НАТО-а гора него у време Југославије

Москва – Антируска политикантска реторика НАТО-а последњих дана превазишла је пропаганду из времена агресије против Југославије, саопштило је јуче руско министарство спољних послова, наводећи да је 1999. године алијанса фактички покренула рат против суверене државе извршивши акт агресије, грубо газећи Повељу и одговарајуће резолуције Савета безбедности УН.

„Седамдесетосмодневно бомбардовање Савезне Републике Југославије постало је демонстрација једностране политике силе и пренебрегавања колективног решавања светских проблема и било је узрок већег броја жртава међу цивилним становништвом него у самом косовском конфликту, ради чијег решавања је наводно предузето”, навела је званична Москва.

„У последњих неколико дана алијанса се истакла низом публикација, укључујући и документ ’Руске оптужбе – како заиста стоје ствари’, у којем НАТО покушава да објасни узроке кризе у Европи на себи својствен тенденциозан начин уз већ традиционално пребацивање одговорности на Русију”.

Женидба пошто уда бившу супругу

Москва – Председник Русије је изјавио да ће размислити о женидби пошто претходно уда своју бившу жену Људмилу. На питање грађана када ће земља видети „нову прву даму”, казао је: „Најпре морам да удам своју бившу жену Људмилу Александровну, а онда да поразмислим о себи”, рекао је Путин, што је било пропраћено смехом и аплаузом гостију у студију.

Д. Вукотић
објављено: 17.04.2014