Novi put svile - gasni izlaz za EU
IZVOR: BETA
Brisel -- Evropska komisija je potvrdila da će već ove godine početi izgradnju Transjadranskog gasovoda (TAP) - od Azerbejdžana do Italije.

To je ključni deo Južnog gasnog koridora koji bi trebalo da smanji udeo snabdevanja Evrope prirodnim gasom iz Rusije, i da umanji značaj planiranog gasovoda Južni tok koji treba da prođe i kroz Srbiju.

Austrija je iz puke ekonomske potrebe upravo potpisala sporazum s Moskvom o učešću u Južnom toku, kojim bi u Srednju i Zapadnu Evropu godišnje stizale po 63 milijarde kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije.

Transjadranski gasovod bi trebalo da bude izgrađen do 2019. godine i iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu bi, preko Gruzije, Turske, Grčke, Albanije i Italije, godišnje isporučivao Turskoj šest milijardi kubnih metara gasa, a EU deset milijardi kubnih metara prirodnog gasa. "Južni koridor-novi put svile" - kako su ga prozvali u Evropskoj komisiji, uključivao bi još dva gasovoda i Evropi isporučivao u poslednjoj fazi od 60 do 120 milijardi kubnih metara gasa iz kaspijskog basena i Srednje Azije.

Članice Evropske unije koje su pre više godina potpisale sporazume s Rusijom o izgradnji Južnog toka, protive se kočenju tog projekta, koje se prelama s ukrajinskom krizom.

Neki analitičari tvrde da "Evropska komisija smatra da je pretnja blokadom Južnog toka važna poluga u pregovorima s Moskvom o budućnosti Ukrajine".

To je stavila do znanja američka agencija za strategijske prognoze Stratfor, a izvori u Evropskoj komisiji su novinarima nezvanično preneli da EU, u uslovima ozbiljne krize s Rusijom oko Ukrajine, uopšte ne može odobriti Južni tok, utoliko pre što je Brisel još lane ukazao da ugovori zemalja EU i Rusije o tom projektu krše neke osnovne propise EU.

Neke članice EU traže uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji, iako bi to pogodilo ruske kompanije koje Uniju snabdevaju gasom, i izazvalo veliki skok cene gasa, dok je veoma veliki pritisak SAD i NATO da se odmah krene u krupne strateške projekte za bitno smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.

Amerikanci nikad nisu krili odbojnost prema dubljem energetskom povezivanju Evrope i Rusije i zavisnosti Evrope od Moskve.

Američki državni sekretar Džon Keri je na jednom nedavnom skupu NATO izjavio da je smanjenje energetske zavisnosti EU "hitno potrebno, ako želimo da Evropa ostane celovita i slobodna".

Keri je zatražio i snažno jačanje američke i evropske ekonomske saradnja kroz sporazum o slobodnoj trgovini, o kojem pregovaraju Brisel i Vašington "čime bi se postiglo mnogo više od pukog utvrđivanja načina na koji poslujemo".

Ali Stratfor predočava da je "Južni tok isto toliko važan potencijalnim učesnicima u tom projektu, jer bi doveo značajne investicije i otvorio radna mesta u nekim najsiromašnijim državama EU, a zaobišao bi nestabilnu Ukrajinu kao tranzitnu zemlju" za isporuke gasa. "Južni tok je opipljiv put za obezbeđivanje prirodnog gasa u času kad su drugi izvori daleko od stvarnosti i neizvesni", napominje američka agencija.

Poljska, Švedska i baltičke članice EU, međutim, traže da se zbog ukrajinske krize zavedu i ekonomske sankcije Rusiji, makar to pogodilo i ruske gasne i naftne kompanije-snabdevače EU, a premijer Poljske Donald Tusk je zatražio da se odmah krene u stvaranje unutrašnje energetske zajednice EU.

Zvaničnici bliski odlazećem evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru su saopštili da za Evropsku komisiju izgradnja Južnog toka nema prvenstvo, a mora se sagledati i u sklopu ukrajinske krize, mada jeste dobrodošlo sve što doprinosi dodatnom snabdevanju Unije energijom.

Evropski komesar za energiju Etinger je krajem aprila izjavio azerbejdžanskoj agenciji Trend da je "cilj Evropske komisije oduvek bio da otvori Južni gasni koridor za Evropsku uniju, tako da to neposredno i fizički poveže tržište gasa EU s najvećim nalazištima prirodnog gasa u basenu Kaspijskog mora i Bliskog istoka".

Ali, u nekim državama EU i Evropskoj komisiji ima mišljenja da upravo izgradnja Južnog toka ne doprinosi raznovrsnosti izvora snabdevanja energijom, jer je to i dalje ruski gas.

Ipak, analitičari i evropske diplomate u Briselu prihvataju ocene da, bez postojane saradnje s Rusijom, ni srednjoročno nije moguće obezbediti energiju za svetsku konkuretnost evropske industrije i potrebe stanovništva EU.

Opredeljenje za Transjadranski gasovod, kao ključni elemenat Južnog gasnog koridora i napuštanje direktnog, Južnom toku suparničkog projekta za gasovod Nabuko, uticali su na to da Austrija koja polovinu energetskih potreba podmiruje ruskim gasom, krajem aprila sklopi s ruskom kompanijom Gazprom ugovor kojim će krak Južnog toka iz Mađarske ići do velikog austrijskog gasnog terminala Baumgarten i dalje u Italiju.

Do Baumgartena je, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske, trebalo da vodi napušteni Nabuko, te se i vlada u Sofiji našla u situaciji da jedino preko Južnog toka može da obezbedi postojano i jeftinije snabdevanje gasom. To je takođe bitno iz socijalnih i političkih razloga, jer je poslednja bugarska vlada pala dobrim delom zbog poskupljenja energenata.

Čelnici italijanske državne firme ENI, glavnog partnera ruskom Gazpromu u projektu Južni tok, kao i rukovodioci nemačkog koncerna BASF su jasno stavili do znanja da ne misle da bi blokada izgradnje tog gasovoda bila uputna, a naglašeno je i da je Rusija uvek bila pouzdan snabdevač EU gasom.

Nemačka kompanija Simens je aprila, s konzorcijumom "Južni tok transport", na čijem je čelu Gazprom, sklopila ugovor o isporuci automatizovanih kontrolnih postrojenja i telekomunikacione opreme za kontrolne centre gasovoda Južni tok.