IZNUTRA GA IZJEDA JEDNA NEBULOZA - NESTO SLICNO APATINU(UVPS)
BUDIMO LJUDI - RECI SU EX PATRIJARHA PAVLA
Krecem se parkom Kalemegdana. Naroda odasvuda - seta se tamo-amo.U jednom momentu ukaza se jedna prilika, uperila svoje ''durbine'' u mene i ide pravo na mene. Uperih i ja svoje prema njemu. Sto je blizi meni, prepoznajem zastavnika Ljubica.Posto smo se srdacno i dugo ispozdravljali, jer od 1980.godine, kada smo zajedno otisli u penziju, nismo se susretali.
- Ma ja bih te i na mesecu prepoznao, ali sam ti,drdagi moj majore, ime zaboravio - obrati se on meni.
- Veoma je pohvalno sto me se secas, a za ime lako cemo - ja mu se prestavih i opet ga upitah:
- Pa dobro, kako si, cime se bavis? Znam ga bio je stravstven lovac i ribolovac.
A on ce malo vise na glas:
- Bavim se, kako se ne bih bavio, ali me iznutra izjeda jedna velika i cudna nepravda
- Sednemo na klupu i pitam ga da li mogu što da mu pomognem, neka mi isprica tu svojeu muku i nepravdu, bice mu lakse?
- Hoću da ti ispricam sve, da dusi svojoj olaksam muke, pa poce:
- Ja sam clan lovackog i ribolovackog udruzenja ''KADULJ'' i nas nesto vise od desetak clanova tog Udruzenja zakačili smo se sa Predsednikom Udruzenja i nekolkimo njegovih trabanata, a o cemu bismom nego oko para, izbora i drugih nepravdi.Nam dole u sekciji nedaju ni dinara, a oni nemilici trose nase pare i one od dotacija. A mi troškove imamo. Stalno se na izborima isti biraju, samo promene mesta. Doslo je do grla, pa smo resili da se isclanimo i formiramo novo Udruzenje. E, tu su nastale muke.
- Kakve muke, pa to je jednostavno vas izbrisu i gotovo?
- Ama nije tako. Tu nastaju problemi. Skoci Predsednik i jos nekoliko njegovih ljdui i pocese u stilu: pa vi ste do sada bili primerni i dobri, dacemo vam para i opreme koliko vam treba, u svemu cemo da vas pomognemo, ne cinite to sto ste naumili. Sve bi se ovo podnerlo, ma da znamo da nas lazu.
- Pa nista lose nisu rekli, u cemu je ona problem?
- Problem je u tome , sto su nastavili sa sledecim ubudjivanje, doslo nam je do grla od cuda i sramote, a njima to nista ne znaci, pričaju li pričaju, skoro u horu: kako cemo bez reka i jezera, - kada tamo nas ribe cekaju?
Kako cemo bez suma i livada, - gde nas divljac ocekuje? Kako cemo bez neba - kojim ptice jezde i oceku nas? Sta ce da radimo kada budemo odvojeni od drzave, od zakona i sve tako neke nebuloze i ciste gluposto, sto ni djacima nebi prilicilo.Ta pridika nam je bila najteza da je slusamo.
- Ja ga prekidoh pitanjem: zasto se vi sami ne organizujete i registrujete kod nadleznih?
- Pa tu nastaje veci problem. Nemozemo da se registrujemo bez ispisnice, a Predsednik to nama neda, jer im se onda smanjuje broj clanstva, a to onda za sobom povlaci manje dotacija, a njima to ne ide u racun.
- Znaci, njma je do para, s ne do clanstva? I sta cete sada - pitam ga?
- Sreca je sto je moja supruga cuveni advokat i razgovarala je sa sudijama , i oni se cudu nemogu nacuditi, da u svoj praksi i literaturi na takvo nesto nisu naisli.. Da ljude na silu drze u Udruzenje. Supruga ce da nas zastupa u sudskoj parnici.
- Ja pokusah da ga utesim slicnim slucajem kod UVPS. Opstinska organizacija UVPS u Apatinu se odvojila od UVPS. Clanstvo potpisalo zahteve da se isclane, formirali svoje organe i registrovali se kod nadleznog organa.Onda se pojavio Predsednik UVPS i ostali njegovi trabanti i počeli sa sličnim ubedjivanjem. Ali se ovi nisu dali.
- Pa zar je moguce da se to desi i kod nas, vojnih penzionera? Pa zar su ti predsednici i ostali izgubili moralne i vojnicke vcrline, svoje casti i postenja. To je najveca sramota i bruka za nas vojne penzionere. Cinizam je tvrdnja da ako napuste UVPS da ce da budu odvojdni od drzave i zkona. Sve je to zbog dinara. Ljudi izgube i svoj ponos koji su imali i visokoskolsko obrazovanje i svoje zvanje pokgazili.
- Ja mu samo ponovih reci ex patrijarha Pvla - ''BUDIMO LJUDI''. a on dodade:
- Kako su poneki brzo izgubikli svoje casti, vrline i postenje?
- Možda ih nisu ni imali
