Пољопривредних пензионера мање за око 7.000 годишње

Под шифром „сеоски домаћин” један пензионер оставио је „Политици” коментар на сајту упитавши каква је судбину пољопривредних пензионера. Зашто су њихове пензије тако мале и да ли и њима као и свим осталим пензионерима следује повећање од наредне године и једнократна помоћ до краја ове.

Наиме, чуди се и каже „како је могуће да многи од 250.000 пољопривредних пензионера, колико памти да их је било, примају и мање од 100 евра месечно пензију, а имали су право на сва усклађивања у међувремену.

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање Србије кажу да је закључно с јуном 2019. године, најнижа пољопривредна пензија износи 11.272,77 динара, док је највиша пензија иста за све категорије и износи 132.065,01 динар. Највиша пољопривредна пензија која се исплаћује износи 94.046,20 динара.

Статистика фонда показује да укупно седам пољопривредних пензионера, од чега је један инвалидски, месечно примају од 74.009 до 94.046 динара.

На питање да ли су те пензије мале због ниских доприноса или због нечег другог, у фонду одговарају да износ пензије за све осигуранике, па и за пољопривредне, не зависи само од основице на коју се уплаћује допринос, већ и од година стажа осигурања за које се допринос уплаћује.

Просечан стаж осигурања нових старосних пољопривредних пензионера у 2018. години износио је 22 године за мушкарце и 16 година за жене, док је код пољопривредних пензионера који остварују право на инвалидску пензију просечан радни стаж износио 18 година код мушкараца, тј. 14 година код жена.

Највећи број пољопривредних осигураника уплаћује доприносе на најнижу основицу. Минимална основица осигурања за пољопривреднике за целу 2019. годину износи 23.921 динар месечно, а доприноси које је потребно платити на минималну основицу износе 6.219,46 динара на месечном нивоу.

Закључно са 2018. годином пољопривредне пензије учествују са 22,6 одсто у просечној заради без пореза и доприноса. Да би се повећао проценат, потребно је да пензије буду више, а услов за то је дужи стаж осигурања и више основице на које се доприноси плаћају.

Од 2010. године број пољопривредних осигураника се смањује, просечно 7.000 осигураника годишње. У истом периоду посматрано, смањује се и број пољопривредних осигураника, тако да однос пољопривредних корисника и пољопривредних осигураника износи 1 према 0,7.

Закључно са 2018. годином укупан број пољопривредних осигураника износи 117.624, а било их је око 250.000.

У Србији највише пољопривредника старијих од 65 година

У Србији се пољопривредом баве углавном старији од 65 година, којих је 42,5 одсто, док је у старосној доби од 35 до 44 године 8,7 одсто пољопривредника, показала је анкета Републичког завода за статистику, преноси Бета.

Анкета о структури пољопривредних домаћинстава је урађена на узорку од 120.000 домаћинстава у октобру и новембру прошле године, средствима из претприступних фондова ЕУ и националног буџета. Од укупног броја пољопривредних газдинстава од око 564.500 породичних је приближно 563.000, а највише њих је у златиборској области, око 44.000, а најмање у пиротској области, око 8.700. Корисно пољопривредно земљиште које се обрађује износи 3.458.000 хектара.

Анкета је показала да у газдинствима има око 88.200 говеда, 3.266.000 свиња, 1.800.000 оваца, 218.000 коза, а највише је живине – око 23.000.000 комада, и око 914.000 кошница. Радну снагу газдинстава чини око 1.337.000 људи, а у машинском парку је око 452.000 трактора и 86 одсто је у употреби више од 20 година. Просечна парцела по домаћинству износи 12,7 хектара, а од воћарства је највише заступљена шљива која заузима 40 одсто површина под воћем.

Прошле године је 33 одсто газдинстава наводњавало укупно 4,6 одсто површина, а највише у Босилеграду – 97 одсто, Мајданпеку 84 одсто и Сурдулици 83 одсто, а вода потиче од подземних извора на газдинству, површинских и из водовода.

http://www.politika.rs/scc/clanak/438010/Poljoprivrednih-penzionera-manje-za-oko-7-000-godisnje