SA FORUMA:BOLEN

04/08/2014 17:02 Danas

Penzije nisu poklonjene, već zarađene


Autor: Stjepan A. Seder

Sva sredstva informisanja puna su informacija o predstojećem smanjenju plata i penzija koje nam predočavaju funkcioneri Vlade, pa i sam premijer. Šta to predsednik Vlade hoće da nam kaže? Hoće da nam saopšti da Vlada ne može da reši problem, odnosno položaj u kome se našla naša država, a u koji su je dovele sve političke „garniture“ koje su se smenjivale na vlasti nakon uvođenja višestranačja. Ova sadašnja „garnitura“ trebalo bi da reši problem koji je i sama delimično stvorila (znatan broj visokih funkcionera je već bio na „vlasti“ tokom devedesetih godina).
Kako problem ne može (ili neće, ili ne sme) da reši na pravi i jedino ispravan način koji bi dao trajne rezultate, a to je uspostavljanje pravne države, sposobne da organizuje i proizvodi, zapošljava i plaća zaposlene i izdržava nadgradnju, što je dug i mukotrpan posao, pribegava se najlakšem i najbržem (ali samo delimičnom) rešenju problema. Smanjiće plate zaposlenima u državnim strukturama i penzije penzionerima. I dok zaposleni imaju izbor - mogu da biraju hoće li nastaviti da rade sa tako umanjenim platama, ili će naći bolje plaćen posao, penzioneri to ne mogu da čine. Država, kao poslodavac, ima pravo da svojim zaposlenim odredi platu kakvu hoće, pri čemu će morati da vodi računa o kvalitetu i strukturi zaposlenih, a da li će to u ovakvoj situaciji moći, ostaje da vidimo.
Kada su penzioneri i njihove penzije u pitanju, mora se poći od činjenice da su te penzije zarađene četrdesetogodišnjim radom, često bolestima i povredama na radu, a ne poklonjene od države. Zato ona nema pravo da ih smanjuje, niti da na bilo koji način utuče na njihovo smanjivanje (svesno izazvana inflacija i sl). Penzioneri ne samo da su svoje penzije zaradili, nego su doprineli i razvoju društva, odnosno države. Penzioneri su „podigli“ i današnju generaciju građana, pa među njima i političara (i na vlasti i u opoziciji), plaćali im školovanje, brinuli o njihovom zdravlju, obezbeđivali im stambeni prostor, obezbeđivali nova radna mesta itd. To su činili tako što su primali manje plate od zarađenih, jer se deo tih plata putem doprinosa usmeravao u fondove i dalje koristio za navedene svrhe.
Naravno, postojao je i penzioni fond, odnosno više njih, ali su svi potrošeni nenamenski, uglavnom i u najvećoj meri za finansiranje ratova u bivšoj SFRJ. Sve to se dešavalo u vreme u kome se izvestan broj današnjih najviših državnih funkcionera i tada (devedesetih godina) nalazio na visokim državnim funkcijama. Ti fondovi su „nestali“ i njihovom zaslugom, odnosno nepažnjom i nebrigom, olakim i neodgovornim donošenjem odluka i sl. E, sada ti isti ljudi hoće još jednom da namire svoje ambicije i ostvare kakav-takav napredak države, ali neće da stave prst na čelo i pronađu pravo rešenje i realizuju ga, nego najjednostavnije - uzećemo penzionerima, oni su nam i onako i višak i teret.
A PUPS, mrtav ladan, sve to mirno posmatra i svojim ćutanjem odobrava ovakve ideje. A ćutanje je odobravanje. Jer zašto bi predsednik PUPS-a i još dosta funkcionera te partije provocirali vlast i time dovodili u pitanje svoje položaje i radna mesta koja im obezbeđuju i više od toga. A vi penzioneri, istrajte još malo, a mi ćemo vam pomoći da to ne traje dugo.

KOMENTARI:

(Болен)

Да ли је могуће да су наши министри у Влади, који су докторирали на Америчком универзитету Јејл (Лазар Крстић, Кори Удовички...)тамо научили да ће смањењем ових и оваквих пензија поставити Србију на ноге?

Nezaposlene unuke izdržavaju dede i babe

TUGA: Penzioneri hrane četiri miliona ljudi!

Društvo 09:13, 17.06.2014.
Autor: Slavica Tomčić

Crna statistika Oko milion starih na grbači nosi po tri člana porodice, a trenutno je u Srbiji penzionisanih 30.000 više od broja zaposlenih

BEOGRAD - Oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji direktno ili indirektno svoja mesečna primanja deli na tri do četiri miliona ljudi. Iako precizni podaci ne postoje, neke procene govore da oko milion penzionera na grbači nosi po tri člana porodice. Koliko je stanje alarmantno najbolje pokazuje podatak da u Srbiji trenutno ima oko 30.000 penzionera više od broja zaposlenih.

Stub porodice

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija. org, objašnjava da u ukupnoj potrošnji u Srbiji penzioneri učestvuju sa čak 32,6 odsto.
- U ukupnim primanjima domaćinstava penzije učestvuju sa 32,6 odsto, a zarade sa 43,8 odsto. Ne može se direktno i precizno reći koliko članova porodice izdržava jedan penzioner jer penzioneri finansijski pomažu i zaposlenoj i nezaposlenoj deci i unucima.

Znači, ne može se reći pola miliona ili milion ljudi ukoliko se penzije razlivaju na tri ili četiri miliona ljudi, direktno i indirektno, u velikim i malim sumama - kaže Zdravković i dodaje da Fond PIO mesečno ima više od dva miliona uplata doprinosa, ali da je među njima mnogo nezaposlenih. Da su penzioneri sa svojim primanjima postali stub mnogih porodica smatra i Nadežda Satarić iz nevladine organizacije Amiti, koja se brine o starima.

Odriču se svega

- Prema procenama s terena, gotovo milion od 1,7 miliona penzionera ne koristi svoju penziju samo za svoje potrebe, već ona služi za podršku drugim članovima uže i šire porodice. Oni daju novac svojoj deci i unucima čak i ako ne žive zajedno s njima kako bi im pomogli da prežive jer ne rade. Penzioneri pomažu i deci koja su zaposlena, ali primaju minimalac, ili ne primaju platu uopšte. Stari se odriču skoro svega, samo plaćaju komunalije, ostave malo za hleb i uz hleb, a ostatkom pomažu deci, unucima i ostalim najbližima kojima je potrebno - ističe Satarić.

Predsednik Saveza penzionera

NEKI IZDRŽAVAJU I SEDAM OSOBA

Predsednik Saveza penzionera Srbije Đuro Perić za Kurir kaže da oko 700.000 penzionera finansijski pomaže u proseku tri člana, ali da ima i ekstremnih situacija.
- Ima ređih slučajeva da jedan penzioner izdržava po šestoro-sedmoro članova porodice. Ta potreba da penzioneri izdržavaju decu i unuke smanjila bi se ako bi se privreda razvijala i ako bi se ljudi zaposlili. Mada, uvek će ostati potreba da jedan broj penzionera finansijski podržava naslednike - kaže Perić i dodaje da u Srbiji u 41 opštini, od kojih je većina na jugu Srbije, ima više penzionera nego zaposlenih.
Šta je rešenje

POTREBNE STABILNE
PORESKE STOPE

Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da su za rešenje trenutne situacije potrebne dve stvari.
- Prvo su potrebne stabilne i predvidive poreske stope, bez čestih promena, a drugo rast zaposlenosti kao rešenje za budžetski deficit i problem u finansiranju penzionog sistema. Do njega neće doći kroz sve mere koje su dosad učinjene i koje se spremaju. Osim zapošljavanja u stranim firmama, potrebno je da se prekine negativan trend u domaćim preduzećima, važno je obrazovati ljude kako da pokrenu poslovanje, a kad budžet iz deficita pređe u suficit, da se krene s smanjivanjem poreskih stopa.