Људи који нису прележали коронавирус могу да развију имунитет на Ковид-19?

Имуни систем неких људи који нису имали коронавирус ипак би могао да има неку врсту препознавања патогена – што би даље могло да помогне смањењу тежине болести ако та особа добије Ковид-19, показало је ново истраживање.

Студија, објављена у научном часопису „Nature“, открила је да међу 68 здравих испитаника у Немачкој, који нису никада прележали корона вирус, 35 одсто њих има Т ћелије у крви које су биле реактивне на вирус, преноси Си-ен-ен.

Подсетимо, Т-ћелије су део имунитета и помажу нам у заштити тела од инфекције. Реактивност Т-ћелија указује да је имуни систем можда имао неко раније искуство у борби са сличном инфекцијом и да може да користи ту меморију да помогне у борби против нове инфекције.

Како је имунитет ових испитаника могао да има реактивне Т-ћелије ако никада нису имали Ковид-19?

Они су „вероватно стечени у претходним ендемским инфекцијама“ другим врстама корона вируса, написали су истраживачи из разних институција у Немачкој и Великој Британији у новој студији. Употреба ове Т-ћелијске меморије са још једном сличном инфекцијом у одговору на нову инфекцију зове се „унакрсна реактивност“.

Нова студија је укључивала анализу узорака крви 18 пацијентата са Ковидом-19, старости од 21 до 81 године, и здравих пацијената, у доби од 20 до 64 година. Открило се да су Т ћелије реактивне на корона вирус откривене код 83 пацијената са Ковидом-19.

Иако су истраживачи такође пронашли постојеће унакрсне реактивне Т ћелије код здравих испитаника, они су у студији написали да утицај тих ћелија на исход инфекције Ковидом-19 још није познат.

Налази студије захтевају још истраживања, рекао је др Амеш Адалџа, виши научник Центра за здравствену сигурност на Универзитету Јохнс Хопкинс, који није био укључен у истраживање.

„Чини се да у овој студији постоји значај део појединаца који имају овај унакрсни реактивни Т-ћелијски имунитет стечен другим инфекцијама корона вирусима, што може да има одређени утицај на то како реагују у случају заразе новим корона вирусом. Мислим да је велики пут од утврђивања постојања ових Т-ћелија до разумевања каква би њихова улога могла да буде“, истиче др Адалџа.

„Знамо, на пример, да су деца и млади релативно поштеђени од тешких последица ове болести и мислим да би једна хипотеза могла да буде та да су Т ћелије у млађим годинама много активније и многобројније, неголи у старијим. Ако бисмо упоредили Т ћелије код људи са тешком и благом инфекцијом, можда бисмо могли доћи до закључка да су теже последице повезане с мање унакрсно реактивних Т-ћелија и обрнуто. Мислим да у тој претпоставци постоји биолошка веродостојност. Мада је јасно да присутсво-Т ћелија не спречава да се заразимо, можда може да регулише тежину инфекције. Изгледа да би то могло да буде по среди“, додао је.

До сада је највећи фокус био на антителима и улози коју она имају у изградњи имунитета против ове болести, преноси Блиц. Али, стручњак за заразне болести др Вилијам Шафнер, професор превентивне медицине и заразних болести на Медицинском факултет Универзитета Вандербилт у Нешвилу, рекао је да Т ћелије не смеју и не могу да се занемаре.

„Имамо студију која сугерише да постоји одређена унакрсна реактивност с обичним корона вирусима који изазивају прехладу код људи и да би могла постојати нека унакрсна реактивност с вирусом Ковида-19 који изазива толико штете. То је само по себи интригантно зато што смо из перспективе антитела мислили да нема превише укрштања. То није сасвим изненађујуће зато што су сви ови вируси чланови исте породице, попут рођака. Сад морамо да видимо има ли то утицаја на клиничку праксу. Значи ли то да заражена особа има више или мање изгледа за развој болести? И има ли то икаквих импликација на развој вакцине“, рекао је Шафнер за Си-ен-ен.

Адалџа је додао да није изненађен што је видео унакрсну реактивност Т ћелија код учесника који нису имали Ковид-19.

„Ковид-19 је седми људски корона вирус који је откривен. Четири врсте корона вируса круже заједницом и одговорни су за 25 одсто уобичајених порехлада. Скоро свака особа на свету имала је неко искуство са неким од тих корона вируса, а пошто су они из исте породие, развија се нека врста унакрсконг реактивног имунитета“, објаснио је.

Ово није једина студија која је показала да постоји одређени ниво имунитета код неких људи на корона вирус.

Алесандро Сете и Шејн Кроти са Калифорнијског Унивезитета у Сан Дијегу објавили су раније овог месеца у часопису „Натуре“ да „20 до 50 одсто испитаника неизложених корона вирусу показује значајну реактивност на корона вирус“, али они су додали и да клиничка релевантност реактивности остаје непозната.

Сете и Кроти додали су и да је „до сада утврђено да претходна имунолошка реактивност на САРС-КоВ-2 постоји у одређеној мери у општој популацији“.

(Извор: Б92)

https://www.in4s.net/ljudi-koji-nisu-prelezali-koronavirus-mogu-da-razviju-imunitet-na-kovid-19/