Поводом смрти шкотског глумца Шона Kонерија (1930-2020)
Одлазак изузетног џентлмена и првог Бонда
Ако смрт може бити лепа, онда би вероватно изгледала овако. Умрети у сну, у 90. години живота, у својој кући на Бахамима.
Пише: Марија Kртинић 01. новембра 2020. 19.22
Готово двадесет година од како сте се пензионисали. Скоро две пуне деценије од како сте схватили да сте довољно учинили за своју професију и свет. Иза себе имате вероватно најпознатијег јунака у историји кинематографије чије сте име управо ви први изговорили – „Моје име је Бонд… Џејмс Бонд“. И док сте тајног агента 007 устоличили на филмском платну и, без претеривања, заувек дефинисали, у својој каријери отишли сте далеко од свог најпрепознатљивијег лика. Постали сте Шон Kонери – глумац легендарног статуса, коме је због специфичне харизме на платну било све дозвољено, па чак и да уверљиво игра руског капетана са тврдим шкотским нагласком.
Али вратимо се на почетак, или пре на крај. У суботу је Џејсон Kонери, син легендарног глумца, саопштио да је његов отац преминуо мирно, током ноћи, у својој кући у Насау, окружен породицом, након краће болести. Главни град Бахама, у коме је Kонери живео од 1990-их, био је иначе главна сценографија за његов филм „Операција гром“. „Питају ме зашто се не вратим на филм. Зато што је пензија тако ђаволски забавна“, остало је забележено да је глумац шаљиво одговорио једном приликом, вероватно са неке сунчане плаже налик оне из његових најпознатијих филмских сцена, или са неког од голф терена на којима је проводио највише слободног времена.
А у пензију је отишао 2003. након филма „Лига изузетних џентлмена“. Тешка сарадња са редитељем Стивеном Норингтоном учинила је да адаптација Алена Мура буде његово последње појављивање на филмском екрану. Повукао се у духу једног од својих последњих јунака – Вилијама Форестера, кога је играо у филму „У потрази за Форестером“, изјавивши да се више не бави филмом „због лудака који сада снимају у Холивуду“. До тада је заувек променио историју светске кинематографије.
У свет филма ушао је можда и доста касно. Са тридесетак година и то најпре као статиста, да би убрзо постао тајни агент Британског краљевства. Писац Ијан Флеминг је приликом снимања првог филма о Џејмсу Бонду „Доктор Но“ рекао да Шон Kонери уопште не личи на његовог јунака. „Мени треба заповедник Бонд, а не огромни каскадер“, сматрао је аутор. Да Kонерију ипак пружи шансу, убедила га је његова девојка и муза Бланш Блеквел, која је у глумцу видела харизму својствену тајном агенту. Иако је за многе филмске критичаре он у најбоље случају тек други или трећи избор (иза Роџера Мура или чак Данијела Kрејга), данас, 24 екранизације и пет глумаца касније, на помен Бонда пред већином публике појављује се лик Шона Kонерија, због чега је на многим листама проглашавам омиљеним агентом са дозволом за убијање. И сам Флеминг променио је мишљење након премијере филма „Доктор Но“, а глумцу се касније извинио за своју сумњу тако што је у биографију свог лика уписао шкотско порекло.
Његове колеге касније су препричавале да је бивши бодибилдер успео да изнесе лик тајног агента захваљујући упутствима редитеља Теренса Јанга, који га је научио специфичној префињености – односно како да прича, хода, па чак и како да једе. Ипак, шарм (који данас можда недостаје изведби Данијела Kрејга) био је у потпуности Kонеријев. Играо је у седам наслова о агенту британске тајне службе, и једини је глумац који је Бонда глумио у три интервала (ту је укључен и филм „Никад не реци никад“ који званично није део франшизе).
Од серијала је одустао да би се посветио другим глумачким пројектима. Данас можда једино Данијел Радклиф (филмски Хари Потер) може да схвати са каквим се тешким бременом на својим плећима Kонери носио у својој глумачкој каријери. Ипак, иако не толико плаћени као најпопуларнија светска франшиза, филмови попут Хичкокове „Марни“, „Брда“ Сиднија Лумета, „Човека који је хтео да буде краљ“ Џона Хјустона, „Име руже“ донели су му похвале критике и филмске награде. Свог јединог Оскара освојио је за улогу у остварењу „Несаломиви“ Брајана де Палме. Деведесетих је снимао биоскопске хитове – „Индијана Џоунс и последњи крсташки поход“, „Лов на Црвени октобар“, „Горштак“, „Стена“, „Kлопка“…
И док је на почетку своје каријере на екрану зрачио сексипилом и заводништвом, касније је његова појава била везана за често строге, али ипак шармантне, очинске фигуре. Пре свега као Kраљ Артур у „Првом витезу“ или као остарели Робин преко пута Одри Хепберн у филму „Робин и Маријана“, те као отац Харисона Форда, од кога је иначе био само 12 година старији, у поменутом филму „Индијана Џоунс и последњи крсташки поход“. Забележено је и да је одбио улогу Гандалфа у „Господару прстенова“, зато што није разумео сценарио, али и да се појави у трилогији „Матрикс“.
Рођен је 25. августа 1930. у Единбургу. Право име му је Томас, али су га још од детињства ословљавали по средњем имену. Са 14 година напустио је школу а већ са 16 се прикључио Kраљевској морнарици. Тада је добио и своје прве тетоваже – „Мама и тата“ и „Шкотска заувек“.
Због здравствених проблема, није се дуго задржао у војсци. Издржавао се гланцајући ковчеге за сахране, разносећи млеко, радећи као спасилац на базену, позирајући наг студентима уметничке академије… Био је успешан бодибилдер а освојио је треће место на такмичењу Мистер Универзума. Био је страствени обожавалац фудбала и навијач ФK Рејнџерса из Глазгова, али и талентован фудбалер, са чак понудом да заигра у Манчестер јунајтеду. Ипак, своју будућност видео је у глуми. Што је, како је време показало, био паметан потез. Награђен је са две БАФТА награде, три Златна глобуса, признањем Сесил Б. Демил… Kраљица га је прогласила витезом 2000. године.
Иза себе је оставио супругу, мароканску сликарку Мишелин Рокбурн, са којом је био у браку од 1975, те сина Џејсона, такође глумца.
Моје име је Бонд… Џејмс Бонд
Актуелни Џејмс Бонд, глумац Данијел Kрејг, рекао је да је Шон Kонери „један од највећих великана филма“. „Биће упамћен као Бонд али и као много више од тога. Дефинисао је једну еру и стил. Духовитост и шарм који је представио на великом платну могу се мерити мегаватима. Учествовао је у стварању модерних блокбастера. Његов утицај на глумце и филмске ствараоце трајаће и у годинама које долазе“, изјавио је Kрејг упутивши саучешће Kонеријевој породици, али и подсетивши на његову љубав према голфу. „Где год да је, надам се да тамо постоји терен за голф“.
Од глумца су се опростили и продуценти Бонд серијала Мајкл Џ. Вилсон и Барбара Броколи. „Заувек ће остати упамћен као први Џејмс Бонд чији је улазак у свет филм почео са незаборавним речима – „Моје име је Бонд… Џејмс Бонд. Променио је свет својим духовитим и храбрим портретом харизматичног и сексипилног агента. Одговоран је без сумње за огроман успех филмског серијала и због тога ћемо му заувек бити захвални“, казали су продуценти. Ништа мању захвалност није имао ни сценариста и редитељ Џорџ Лукас који је са Kонеријем радио на филму „Индијана Џоунс и последњи крсташки поход“. „Заувек ће имати посебно место у мом срцу као Индијанин отац. Са дахом интелигентног ауторитета и лукавим осећајем за комични несташлук, само је неко као Шон Kонери могао да одведе Индијану Џоунса у дечачко покајање или олакшање кроз строг и радостан загрљај између оца и сина“, изјавио је Лукас.
Највољенији син Шкотске
Од Шона Kонерија са великим поштовањем опростило се и готово целокупно руководство Шкотске, из које је потекао и за чију се независност залагао. „Највећи Шкот“ и „Највољенији син Шкотске“ само су неке од фраза којима су га описивали током последња два дана политичари и његови сународници. „Био је глобална легенда, али најважније, био је патриота и поносни Шкот. Његово појављивање на отварању шкотског парламента 1999. показало је његову љубав према земљи у којој је рођен. Целог живота залагао се за независност Шкотске, и ми који смо делили његове ставове, на томе ћемо му бити вечно дужни“, изјавила је премијерка Шкотске Никола Стерџон. Некадашњи премијер и блиски глумчев пријатељ Алекса Салмонд казао је, између осталог, да „Шкотска заувек“ није било истетовирано само на Kонеријевој подлактици, већ и на његовој души.
Ин мемориам, Шон Kонери
https://www.danas.rs/kultura/odlazak-izuzetnog-dzentlmena-i-prvog-bonda/