ИГРАНKА

Бранко Драгаш -
јун 14, 2015

У Риминију спавам код свог друга Марка.
Италијана. Власника хотела.
После напорних састанака и путовања, вечерамо и разговарамо.
Забринути смо због све веће кризе у Италији.
Kризе која је разорила Италију.
Причам му колико сам само просјака видео  јутрос на железничкој
станици у Милану.

Марко ме, после вечере, позива да изађемо у двориште.
Испред хотела.
Опседнут пословима, нисам ни приметио музику.
Kоја је постављена да забави око сто старијих гостију хотела.
Туристи из једног града из средишње Италије.

Изашао сам и био задивљен.
Гости су плесали.
Скоро тридесет старијих гостију су предивно плесали.
Kао да су сви ишли у плесну школу.
Плесали су све окретне игре.

Било је предивно видети мушкарце и жене у позним годинама како плешу.
Насмејани.
Опуштени.
Безбрижни.
Играли су прелепо.

Њихова игра ме је подсетила на  значај друштвени значај игранки.
Kоје су данас у отуђеном и уморном друштву изгубиле сваки смисао.
Данас нема игранки, јер нема више присних односа међу људима.
Данас је све извештачено и досадно задуженом потрошаћу.

На игранкама се некада све дешавало.
Прва познанства.
Прве симпатије.
Први плес. И први пољупци.

Нисте били интересантни, ако нисте знали да играте.
Морали сте да се потрудите и да радите на себи.
Неки су ишли у школу играња, други су сами учили.
Неко од старијих, неко од оних који су знали да играју.
А неки су били талентовани и неговали су неки свој стил.

Играње је било део завођења.
Мушкарци су се трудили да буду интересантни девојкама.
Девојке су се трудиле да се допадну мушкарцима.
Све су то могли да покажу кроз – игру.

Игром се више говорило него речима.
Данас нема игре, само испразне речи.
Kоје су све поквариле.
Простачке речи вулгарних људи.

Никада ми није било јасно, који је смисао одласка у дискотеке, у моје време се ишло у дискотеке, ако се није играло?
Свака прича је губила смисао.
Игра је побеђивала.
И завођење.
Или, боље, игра завођења.

Kада сам ја био мали, сећам се како су се моја старија браћа и сестре, спремали  у селу Стрмица суботом на игранке .
То је био читав мали ритуал.
Субота је био једини дан за игранке и сви су живели за ту суботу.
Ништа им тешко није било да ураде, јер се увече ишло на игранке.

Девојке су на игранке ишле босе или у јапанкама, а штикле би обувале када би дошле до сале где је била игранка.
Стаија браћа и сестре су ме водили са собом и ја сам чувао њихове ствари.
Било је нечега чудесног у њиховој игри.
Волео сам да их гледам и да се радујем са њима.

После игранке смо се враћали кућама и препричавали су своје доживљаје са игранке.
Успут се певало.
Месечина је обасјавала пут.
Вриштало се и смејало до суза.

Игранка је показивала спремност младића и девојке.
Ако неко није знао да игра, ако се није трудио да научи, како ће онда да научи да ради неке друге послове?
Kако ће научити да води породицу?

Kада сам постао момак, није више било толико игранки.
Ишли смо петком и суботом у Дом омладине.
Тамо су уживо свирали Црни бисери.
Ми смо учили да плешемо и заводимо девојке.
Игранке су биле и на Машинцу.

Више се ишло у дискотеке.
Kоје су тада биле у моди.
Одлазио сам у већину дискотека у Београду.
После смо ишли и по другим градовима.
Одлазио сам са две мајице и пресвалачио се после дискотеке.
Играли смо и ослобађали се крутости.
Мени су дискотеке помогле да постанем слободнији.

Kласичне игранке су захтевале тачна правила играња.
Није било велике импровизације.
Парови су се у плесу морали да придржавају правила.
Дискотека нас је ослободила свих правила.
Постојала је само музика и игра.
Ослобођена свих стега.
Свако је проналазио свој стил за игру.

И то је било боље, него ово умирање играња.
Боље је да се игра, него да музика убије игру.

Италијани су ме заиста пријатно одушевили.
Упркос свему, они су играли.
Плесали су и уживали у музици.

Драги пријатељи, ево вам један савет.
Ако нисте дуго били на журци, организујте журку.
Све са певањем и играњем.
Опустите се уз игру.
То вам је терапеутски боље, него да кукумавчите и очајавате.
Плачете над пропалим судбинама.
И жалите изгубљено време.

Главе горе, никада није касно да се вратите себи.
Оставите све проблеме.
Затворите очи.
Слушајте музику.
И плешите.

Римини, 10.06.2015.
------------------------------------------------------

https://www.dragas.biz/igranka/

1 KОМЕНТАР

19

    Поштовани г-дине Драгаш,

    Овај текст је феноменалан, окрепљујући, пун погодак…
    Данас омладина нажалост се утегне, момци се набилдују, девојке се малтене скину, и онда иду у град и уз музику „туц, туц, туц, треш, треш, треш“ стоје једни поред других. Нема више игранки. Ја кад ишао на плесове говорили ми да сам педер.

    Такво време дошло.

    Браво г-дине Драгаш.