Нематеријално културно наслеђе Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију Иди на претрагу

Нематеријално културно наслеђе Србије
Лазарице у Сиринићкој жупи, један од елемената Нематеријалног културног наслеђа Србије
Нематеријално културно наслеђе
Регоион	Србија
Заједница	Српски народ и све националне мањине које живе на територији Србије
Предлагач	Националног комитетa за нематеријално културно наслеђе
Веб сајт	http://nkns.rs/cyr

Нематеријално културно наслеђе Србије обухвата елементе одређене Унесковом дефиницијом нематеријалног културног наслеђеа: „пракса, презентација, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе и, у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа.^[1]

У Етнографском музеју у Београду јуна 2012. године отворен је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Полазну основу његовог деловања чини Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа, коју је Народна скупштина Републике Србије ратификовала у мају 2010. године. Овај центар реализује послове на истраживању, прикупљању, документовању, очувању и презентацији елемената нематеријалног културног наслеђа са територије Републике Србије. У циљу ефикаснијег рада на очувању нематеријалног културног наслеђа Центар спроводи широку едукацију о значају очувања нематеријалног културног наслеђа, промоцију елемената уписаних у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа и сарађује с другим установама, удружењима, организацијама и појединцима у земљи и иностранству. Задатак Центра је и чување Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и целокупне документације о нематеријалном културном наслеђу у електронском, папирном, видео и аудио облику једана је од најважнијих задатака Центра за нематеријално културно наслеђе.

Одлуку о додели статуса елемента нематеријалног културног наслеђа Србије доноси се на основу одлука Националног комитетa за нематеријално културно наслеђе. Предлог за упис елемената у Национални регистар могу да поднесу локална заједница, институција, одговарајућа невладина организација или појединац који је у могућности да предлог документује одговарајућом пропратном документацијом. Национални комитет за нематеријално културно наслеђе Републике Србије сваке године утврђује рокове за подношење захтева за упис на листе нематеријалног културног наслеђа.^[2]

Следи списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије^[3][4]

БР	Слика	Назив	Опис	Предлагач	Датум уписа у регистар	Напомена
1		Крсна слава	Комплекс ритуалних и социјалних пракси којима породица слави свеца за којег верује да је њен заштитник	Етнографски музеј у Београду		Унеско датум уписа: 27. 11. 2014.[5]
2		Молитва, ђурђевдански обред	Пракса која се изводи једном годишње у селу Вртовац, на Старој планини, на Ђурђевдан	Општина Књажевац	18. 6. 2012
3		Белмуж	Јело од младог овчијег сира и кукурузног брашна, које представља јединствено наслеђе сточарских заједница на тлу источне Србије	Општина Књажевац	18. 6. 2012
4		Обичај изливања и паљења ратарских свећа	Један од ускршњих обичаја на подручју западне Србије који обухвата израду свећа од чистог воска и њихово приношење манастиру Троноша	Манастир Троноша	18. 6. 2012
5		Израда пиротског качкаваља	Израда пиротског качкаваљ, традиционалног производа са подручја Старе планине, чија је основна сировина овчије млеко	Град Пирот	18. 6. 2012
6		Пиротско ћилимарство	Вештина израде ћилима на вертикалном разбоју, техником клечања	Град Пирот	18. 6. 2012
7		Филигрански занат	Техника обраде накита од сребра и злата која је била веома заступљена у старом српском златарству и представљала је најчешће наслеђе градских средина, које се протеже и до средњег века	Народни музеј Краљево	18. 6. 2012
8		Клесарски занат у Белој Води	Традиционални начин обраде камена, беловодског пешчара, чије извориште су мајдани у залеђу овог села	Месна заједница Бела Вода	18. 6. 2012
9		Пазарске мантије	Специјалитет градске кухиње са подручја Новог Пазара, јело које се прави од лиснатог теста и надева од млевеног меса	Град Нови Пазар	18. 6. 2012
10		Злакуска лончарија	Ручна израда керамичких посуда за термичку обраду хране на ручном витлу, техником зидања додавањем слојева глине, која чини злакуску лончарију јединственом	Удружење лончара Злакуса	18. 6. 2012	Унеско у поступку[6]
11		Косовски вез	Високо развијен, стилизован декоративни вез изведен на традиционалној одећи српског народа	КУД „Копаоник“, Лепосавић
12		Певање уз гусле	Извођачка пракса која обухвата солистичко певање народних епских песама у десетерцу које певач изводи пратећи се на гуслама	Општина Врбас	18. 6. 2012	Унеско датум уписа: 2. 12. 2018.[7]
13		Грокталица	Специфичан начин певања уз потресања гласа који се звучно запажа као изразитији вибрато	Музичка школа „Мокрањац“ (Београд)
14		Певање из вика	Старије двогласно певање из вика спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик певања, које изводе два певача	Удружење „Друштво за неговање традиционалног певања извика“
15		Ерски хумор	Форма усменог изражавања која представља спесифичан начин шаљивог односа према стварности, карактеристичан за подручје Златиборског округа	Општина Чајетина
16		Коло (игра)	Коло, коло у три, коло у шест је веома распрострањена народна игра у актуелној играчкој пракси Србије и виталан облик традиционалне културе	Ансамбл народних игара и песама Коло		Унеско датум уписа: 9. 12. 2017.[8]
17		Руменка (игра у колу)	игра у колу, коју одликују симетрија играчког обрасца, као и богаћење играчког обрасца различитим мотивима: уситњавањем корака у једном такту, поскоцима и поздвожењем	Ансамбл народних игара и песама Коло
18		Свирање на гајдама	Односи се на солистичку праксу свирања на двогласним и трогласним гајдама. Репертоар народне музике за овај инструмент обухвата народне игре, песме, импровизационе форме и специфичне песме ритуалног карактера	Музиколошки институт САНУ
19		Фрулашка пракса	Nајтипичнији и најраспрострањенији дувачки инструмент у музичкој пракси Србије. Иако се у новије време популарно именује као фрула, овај инструмент познат је под старијим називима као свирала или као дудук	Музиколошки институт САНУ
20		Свирање на кавалу	Дугачка, полупопречна свирала, отворене цилиндричне цеви са седам рупица за свирање на предњој страни и једну на задњој. Означен је као пастирски инструмент, мада се на њему изводе и мелодије народних песама, као и традиционалне игре	КУД „Цветко Грбић“, Шабац
21		Наивно сликарство Словака	Стваралаштво самоуких уметника, припадника словачке етничке заједнице на простору Србије, чије основне карактеристике чини особен стил, који се заснива на мотивима руралне средине и свакодневнице у којој сликари живе	Фонд „Међународни етно центар Бабка“, Ковачица
22		Лазарице у Сиринићкој жупи	Женске пролећне обредне поворке које су део обичаја везаних за празновање Лазареве суботе, као дела предускршњих празника	Српско етномузиколошко друштво
23		Израда дрвених чутура у селу Пилица	Вештина израде дрвених чутура на ручно прављеном стругу, уз коришћење ручног алата, за чување пића. На овај начин израђују се и други употребни предмети од јаворовог и врбовог дрвета	Занатска радња „Чутура“
24		Вуков сабор	Најстарија културна манифестација у Србији, посвећена очувању језика, писма и усмене књижевности, установљена је 1933. године као сећање на реформатора српског језика и писма Вука Стефановића Караџића	Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница	18. 6. 2012
25		Ојкача	Изворна крајишка песма која се изводе a cappella или уз пратњу неког народног инструмента (најчешће тамбурица самица, а ређе дипле, двојнице и др)	Бранково коло (издавачка кућа)	18. 6. 2012
26		Врањска градска песма	Традиционалне градске песме које су настале и које се певају у Врању, у a cappella и у вокално-инструменталним аранжманима	Град Врање	18. 6. 2012
27		Чување Христовог гроба	Део Ускршњих обичаја који се односи на симболичко „чување Христовог гроба“ од Великог петка до Васкрса	Удружење „Чувари Христовог гроба“, Батајница
28		Пиротско приповедање	Вербално уметничко изражавање у прози и стиху на пиротском говору српског језика (тимочко-лужнички дијалекат, белопаланачко-пиротски подијалекат српског језика)	Град Пирот	25. 12. 2014
29		Ђурђевдан	Велики пролећни празник којим се одваја нови, летњи период године од зимског	Етнографски музеј у Београду	15. 10. 2015
30		Ракија шљивовица	Алкохолно пиће које се добија дестилацијом преврелог кљука од шљива	Народни музеј Чачак	15. 10. 2015
31		Казанџијски занат у Србији	Израда судова и предмета од бакра један је од најстаријих и у прошлости широко распорострањених заната на подручју Србије	Народни музеј Ваљево	15. 10. 2015
32		Стапарско ћилимарство	Вештина израде стапарског ћилима који је, уз пиротски, један од најпознатијих аутохтоних српских ћилима, настала у домаћој радиности у селу Стапар (Бачка) у 18. веку	Град Сомбор	3. 3. 2016
33		Знања и вештине прављења кајмака	Традиционални процес прављења кајмака – млечног производа који настаје издвајањем масног слоја у фази хлађења куваног млека	Музеј на отвореном „Старо село“	26. 12. 2016
34		Циповка	Знање и умеће припремања традиционалног хлеба у Војводини	Балканкулт фондација	26. 12. 2016
35		Кување жмара	Жмаре – ритуално и свакодневно јело од овчијег меса, празилука и кукурузног брашна	Општина Петровац на Млави	25. 12. 2017
36		Бела вила	Обичај који се у Великој Хочи практикује на трећи дан Ускрса, као саставни део сложеног комплекса колективних обичајно-обредних радњи које се у склопу празновања Ускраса изводе у овом насељу	Институт за српску културу Приштина-Лепосавић	25. 12. 2017
37		Паљење петровданских лила	Лилање - обичај прављења и паљења петровданских лила, вековима присутан код сточарског становништва на подручју западне Србије, везан за празник Петровдан, посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу	Центар за културу „Вук Караџић” Лозница	25. 12. 2017
38		Здравице	Краћи говор уз чашу која се испија за нечије здравље или у част нечега	Народни музеј Чачак	13. 12. 2018[9]
39		Опанчарски занат	Израда једноставне кожне обуће која је била првенствено намењена сеоском становништву. Корени су му у средњовековној (византијској и европској) културној традицији	Етнографски музеј у Београду	13. 12. 2018
40		Двопређно плетење вунених чарапа	На овај начин плетене вунене чарапе један су од националних симбола Србије и аутентичан предмет књажевачког и тимочког краја. Израђују се техником плетења вуне на пет игала[10]	Завичајни музеј Књажевац	13. 12. 2018
41		Певање уз ројење пчела	Да би приликом ројења безбедно увео пчеле у кошницу, домаћин тихо певуши обредне песме[11]	Факултет музичке уметности у Београду	13. 12. 2018
42		Бездански дамаст	Умеће ручног ткања орнаментисаног свиленог дамаста жакар техником	„Нови Дунав“, Бездан	13. 12. 2018
43		Ткање бошчи	Вештина израде традиционалних шарених прегача, односно великих марама	Институт за српску културу Приштина – Лепосавић	13. 12. 2018
44		Женидба краљевића Марка (обред)	Покладна свадба у Штрпцу	Институт за српску културу Приштина – Лепосавић	13. 12. 2018
45		Вертеп у Србији	Традиционални Божићни обред - приказивање Христовог рођења	Музеј Срема	13. 12. 2018
46		Сјеничко-пештерско ћилимарство	Традиционална вештина израде ћилима на подручју Сјенице и Пештера	Општина Сјеница	13. 12. 2018
47		Ражањско црепуљарство	Израда црепуља у селу Рујиште код Ражња	Народни музеј Чачак	5. 12. 2019
48		Крстови од времена	Подизање „крстова од времена“ је стара религијско-друштвена обичајна пракса, у оквиру које се крстови постављају на раскрсницама, поред пута, на њивама или имањима ради заштите од временских непогода	Музеј Јадра	5. 12. 2019
49		Теткица Бибија	Бибијa је заштитница породице, пре свега здравља деце, коју славе Роми који живе у Србији, а који су православне вероисповести	Музеј ромске културе у Београду	5. 12. 2019

Референце

• „О НЕМАТЕРИЈАЛНОМ КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 18. 3. 2020.
• „ЦЕНТАР ЗА НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 18. 3. 2020.
• „ЛИСТА ЕЛЕМЕНАТА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 13. 1. 2019.
• „ЛИСТА ЕЛЕМЕНАТА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (са новим уносима)”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 13. 1. 2019.
• „Slava, celebration of family saint patron’s day”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 15. 1. 2019.
• „Serbia and the 2003 Convention”. UNESCO Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 22. 3. 2019.
• „ПЕВАЊЕ УЗ ГУСЛЕ НА УНЕСКОВОЈ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОЈ ЛИСТИ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 13. 1. 2019.
• „Коло на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 15. 1. 2019.
• „НОВИ УПИСИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 18. 1. 2019.
• аутор:, Катарина (28. 11. 2018). „Двопређне чарапе: Јединствени симбол Србије који заслужује да буде заштићен као национални бренд”. Опанак - магазин за очување српске традиције и обичаја. Приступљено 18. 1. 2019.

11. Павловић, Биљана; Тракиловић, Десанка (2014). „Народна музичка традиција северног Косова у функцији наставе музичке културе у основној школи” (PDF). Узданица. XI/1: 120. Приступљено 18. 1. 2019.

Спољашње везе

Нематеријално културно наслеђе Србије на Викимедијиној остави.

• „Нематеријално културно наслеђе Србије”. Званична презентација. Министарство културе и информисања Републике Србије и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 13. 1. 2019.
• „Serbia and the 2003 Convention (Listing of ICH)”. UNESCO Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 22. 3. 2019.