Најновији чланци  

   

BROJ POSETILACA  

Danas590
Juče1543
Ove nedelje2133
Ovog meseca10385
UKUPNO862365

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 20 guests and no members online

   

Шест занимљивости о Народном позоришту

Данас се обележава Дан Народног позоришта у Београду, а ово је шест ствари које морате знати о овом културном добру наше земље

Велика сцена Народног позоришта у Београду (Фото: Интернет презентација Народног позоришта)

На данашњи дан 1868. године, у београдској гостионици „Код енглеске краљице“, одиграна је представа Кароља Оберњака „Ђурађ Бранковић“. Иако је позоришна уметност само наредних годину дана становала на броју 51 тадашње Космајске улице, овај датум се обележава као Дан Народног позоришта. Ово је шест ствари које морате знати о Народном позоришту и његовом оснивању.

НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА
У жељи да Београд добије позориште, Одбор љубитеља народне просвете организовао је прикупљање добротворних прилога, а међу донаторима су били капетан Миша Анастасијевић и кнез Александар Карађорђевић. Изградња позоришне зграде започета је 1852. године на додељеном земљишту на Зеленом венцу, али је убрзо обустављена због непогодног тла и недостатка новца.

ИНИЦИЈАТИВА КНЕЗА МИХАИЛА
Тек 16 година касније, после гостовања Српског народног позоришта из Новог Сада, кнез Михаило Обреновић 1868. доноси одлуку о изградњи театра код порушене Стамбол капије на месту старих турских кућа. Кнез је ангажовао оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду Јована Ђорђевића да и у Београду формира стално позориште.

ФОРМИРАЊЕ ТРУПЕ
Кнез Михаило је убијен пре него што је изградња почела, па је образован Позоришни одбор који је био задужен да до краја спроведе грађевинске радове и формира глумачку трупу. Народно позориште је званично основано 13. јула 1868. године, а у току зидања зграде, представе су игране „Код енглеске краљице“ и на различитим привременим локацијама у Београду.

ЗГРАДА, КОНАЧНО
Према пројекту Александра Бугарског, зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра је изведена прва представа „Посмртна слава кнеза Михаила“ коју је специјално за ту прилику написао Ђорђе Малетић.

РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ЗГРАДЕ
Зграда Народног позоришта је више пута реконструисана, па је значајно мењала свој изглед. Последња велика реконструкција урађена је 1989. године када је згради враћен изглед који је имала пре Другог светског рата, а укупна површина је удвостручена.

КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Због својих културних, историјских, архитектонских, урбанистичких, уметничких и естетских вредности, Народно позориште је утврђено за културно добро од великог значаја 1983. године. У оквиру позоришта, данас функционишу Драма, Опера и Балет. Представе се одигравају на Великој сцени и сцени „Раша Плаовић“.

 

Аутор Алекса Николић

 

Насловна фотографија: Интернет презентација Народног позоришта

 

Извор РТС, 22. новембар 2019.