Најновији чланци  

   

SARADNICI  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 23 guests and no members online

   

Балканска унија као бриселска шарена лажа

Свима је јасно да Балкан није у игри за проширење. Резервна варијанта је да регион остане изван ЕУ, али да је за њу чврсто везан
Аутор: Јелена Попадићпетак, 07.06.2019. у 22:00
Саша Димитријевић

„Идеја о евентуалном стварању балканске уније показује да је политика регате, тачније примање појединачних земаља у ЕУ, у другом плану. Показује се и да је наше приступање ЕУ на дугом штапу, као и да би се западни Балкан могао третирати као периферија, и то она која остаје изван ЕУ”, истиче за „Политику” дипломата Зоран Миливојевић поводом јучерашњег писања бечког дневника „Пресе”.

Аустријски лист је навео да је проширење ЕУ у кризи и да би алтернативу могло да представља евентуално стварање „балканске уније”. У тексту је појашњено да би ово уједињење представљало још један корак на путу ових држава ка ЕУ. Реч је, наводи се, о предлогу да се однос ЕУ и западног Балкана изнова дефинише. „У садашњој ситуацији ЕУ се прави као да намерава да прими земље западног Балкана, а оне као да желе да јој приступе, по узору на период реалног социјализма, када се као виц препричавало да су се комунистички планери привреде претварали да плаћају раднике, а радници се претварали да раде”, пише „Пресе”.

Евентуално стварање уније на Балкану, додаје Миливојевић, могло би да пошаље поруку да ЕУ нема више механизама којима би могла да „среди ситуацију” у региону и приведе крају процес приступања. „Овакав потез би још једном указао на неспособност европских институција да редовним путем постигну мир и стабилност. Због тога би могли да посегну и за неком врстом нове, умањене Европске уније, која би самостално регулисала ситуацију и водила ове државе на европском путу”, наводи наш саговорник.

С друге стране, аналитичар Бранко Радун истиче да је свима одавно јасно да Балкан није у игри за проширење, што потврђују и резултати избора за Европски парламент.
Сада се смишља „резервна варијанта” која подразумева да регион остане изван ЕУ, али да је за њу чврсто везан. „Европска унија не жели Балкан у свом саставу, али не жели ни да га препусти другима. Реч је пројекту Европљана и Американаца који би проглашењем неке ’балканске уније’ покушали да спрече утицај Руса, Кинеза, Турака или неких нових играча који се појављују на нашој сцени”, прокоментарисао је Радун. Подсетио је да је о регионалном уједињењу било речи и прошле године на самиту у Софији, када је било речи о различитим регионалним пројектима које би финансирала ЕУ. Извештавање аустријске штампе, како каже, не представља пуко нагађање, већ се „пуштају пробни балони”.

Ситуација у којој се сада налазе некадашње југословенске републике, како наводи аустријски „Пресе”, није нимало завидна – земље се боре с незапосленошћу, одливом становништва, циничном употребом историје као политичких инструмента... Процес приступања, додаје се, није утицао на стање на том подручју које је данас веома опасно, као никада од краја ратова. Стога „Пресе” оцењује да је политика ширења ЕУ, по том питању, доживела неуспех. Наведено је и да овај пројекат нема никакве везе с поновним успостављањем „коначно неуспеле” Југославије.

Сада се пружа прилика за драстичну политичку одлуку и ЕУ би могла, након избора за ЕП, с новим руководством да „повуче ручну”. Наведено је и да већина грађана није заинтересована за пријем сиромашних и институционално преоптерећених чланица, али да би одустајање од „намере пријема” земаља региона била историјска грешка. Кина, Русија и Турска веома брзо би поделиле регион.

Подвлачи да се ЕУ не може понашати по систему „далеко од очију, далеко од срца”, јер се ради о проблему на самој граници уније. „Због тога би био потребан предлог за нови однос ЕУ и западног Балкана. И то понудом: ви изградите у року од десет година западнобалканску унију по идентичном узору ЕУ – укидањем граница, заједничким тржиштем са четири основне слободе, заједничком енергетском политиком, заједничком политиком у телекомуникацијама, саобраћају, све то заједно с грађанским правима”, наводи „Пресе”. Такво решење, како је наведено, могло би се назвати „новим Шумановим планом”, јер је изјава шефа француске дипломатије Роберта Шумана из 1950. године актуелна за данашње политичке задатке на западном Балкану. „Европа се не може једним ударцем успоставити и не представља једноставно уједињавање. Настаје кроз конкретне чињенице”, изјавио је тада Шуман, а подсећа „Пресе”.

 

Зашто је, онда, срушена Југославија

Да су земље западног Балкана зависне једне од других и то пре свега у економском смислу, потврђује и дипломата Зоран Миливојевић. Привреде ових држава су компатибилне, па би требало да се тражи простор за нормализацију политичких односа и решавање несугласица. „Када све то погледамо не можемо да се не запитамо – зашто сте онда срушили Југославију. Та земља је била убедљиво најнапреднија у региону и прва би ушла у ЕУ да није срушена”, оцењује Миливојевић

 

Коментари:

liberatпре 11 сати
Srbija nema što da razmišlja i gubi vreme na EU, jer više nismo potrebni. Potrebno je što pre ući u Evroazijsku uniju i tu ne sme više biti dilema. EU je iskoristila Srbiju - otevši njene teritorije, izvršila uništenje privrede Srbije u čemu smo i mi sami pomogli, izvršila je masovnu depopulaciju srpskog stanovništva koje se preselilo ili preseljava na Zapad kod svojih novih gospodara kao besplatna stručna radna snaga koja će još više ojačati imperiju Zapada, i mnogo zla Srbiji...

|

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)пре 11 сати
Ко може да сруши неку земљу, ако њени грађани то не желе? Зашто није срушен Вијетнам, упркос дивљачким бомбардовањима и још горим, вишедеценијским санкцијама? Можемо ми да оптужујемо кога хоћемо ван Југославије, али МИ смо срушили Југославију и сви ми смо живи доказ да, нити је за козу сено, нити се пред свиње бацају бисери. А ови "дежурни кривци"? Само мало погурали и добили расцепкано тржиште и, по потреби, јефтину радну снагу.