Нова политичка стварност Грчке

Расписивање ванредних парламентарних избора четири месеца пре краја мандата било је после политичког пораза Сиризе на европским и локалним изборима једино логично, али за премијера Алексиса Ципраса тешко решење како би се сачувала стратешку позиција партије.

Суочити се са чињеницом да је опозициона Нова демократија победила и да је на локалном нивоу освојила целу Грчку, у овом тренутку 57 од 60 области, што је у историји за руком једино пошло Андреасу Папандреуу, било је за Сиризу болно и није протекло без унутрашњих трзавица.

Дан после драматичне изборне ноћи која несумњиво мења политичку стварност Грчке, из табора партије левице стижу потврде да се до одлуке да се призна пораз дошло тешко. Наиме, нико није очекивао да ће победа опозиције бити толико очигледна – 32,8 према 24 одсто гласова које је Сириза освојила. Било је отпора да се иде на ванредне изборе, један високи функционер партије је чак пред ТВ камерама непосредно пред коначну одлуку тврдио да ће Сириза сачекати октобар, да је на прагу туристичка сезона и да треба дати шансу економским мерама, сачувати стабилност земље.

Поједини функционери били су подвргнути критикама, међу њима портпарол Димитрис Цанакопулос, коме је замерено да је на неадекватан начин води односе са јавношћу, да је правио грубе грешке, као после трагедије у Матију, када је тврдио да је све под контролом док је ватра већ прогутала десетине жртава. Међутим, највећи кривац је био функционер задужен за процену изборних резултата Вернадакис, који је у недељу, на дан избора, најуже руководство Сиризе убеђивао да разлика са Новом демократијом не може бити већа од четири одсто. Премијер је тешка срца одржао обећање да ће, уколико му народ на европским и локалним изборима не да подршку за пакет економских мера, тражити расписивање ванредних избора.

„Не могу да игноришем резултате избора, а коначну одлуку донеће народ”, изјавио је Ципрас после објављивања резултата. Сународнике је истовремено поставио пред дилему јер, како је рекао: „Грчка сада има само два пута: или ће изабрати онај који је тежак и доноси одрицања, али значио излазак из пакета економске помоћи и ’клешта’ међународних кредитора или ће кренути лакшим и вратити се у мрак зависности, кризе и диктатуре ММФ…”

Чињеница да је карта Грчке после локалних избора обојена плавим, бојом Нове демократије и да је Сириза сачувала позиције у две области, најречитије говори о расположењу нације. Север Грчке који је био против Преспанског споразума који сматрају највећом издајом земље и традиције убедљиво је био против кандидата Сиризе за позиције у локалним органима. Иако ће се у неким областима и градовима одржати други круг локалних избора, и то идуће недеље, већ сада је јасно да ће први човек Атине бити Костас Бакојани из редова Нове демократије. Предизборно одбројавање почело је практично од јуче, али је јасно, судећи по резултатима локалних избора, да би Киријакос Мицотакис могао да има довољно гласова да самостално формирао владу.

Мало је вероватно да би Сириза могла да у овако кратком периоду очекује успон. Претпоставке су да ће се присталице мањих партија које су освојиле 10 посто гласова на бирачком месту определити за веће партије што би Новој демократији могло да донесе проценте који ће јој гарантовати сигурну победу. Биће то поени и за Кинал (проширени Пасок) који се налази на сигурном трећем месту. Када је реч о малим партијама, бивши коалициони партнер Сиризе у влади, Анел партија некадашњег министра одбране Паноса Каменоса, доживела је апсолутни пораз и практично, нестаје са политичке сцене. Међутим, бивши министар финансија Јанис Варуфакис има мале шансе да евентуално уђе у нови грчки парламент. У сваком случају, кандидат његовог покрета, европска првакиња у бацању копља Согија Сакорафа, успела је да постане посланик Европске скупштине.

Аутор Јасмина Павловић Стаменић

Извор Политика, 28. мај 2019.