Руски експерт: Србија није капитулирала у Вашингтону; нема „антируских“ и „антикинеских“ тачака
"Као негативну посљедицу овог споразума можемо означити увећање степена контроле Америке над регионом. Ипак, никаквих драматичних промјена позиције Србије нема."
Руски медији су са пажњом пратили ток преговора у Вашингтону. Осим детаља самог дијалога, осврнули су се и на бројне реакције на друштвеним мрежама, те различито виђење учинка апредсједник Србије Александар Вучића.
За једне је, пишу Руси, Вучић извукако максимум у датим околностима, док други сматрају да се понизио пред Трампом и потписао практично капитулацију.
Навели су да је Вучић на критике одговарио сљедећим ријечима:
„Ја се борим за своју земљу и ако треба сјешћу и на под. Нијесмо дошли у Вашингтон ради велике побједе, већ ради малих, које се остварују у мирним условима. Трипут сам се сусретао са подпредсједницима САД-а. Прије мене врата Бијеле куће била су отворена само за Албанце и противнике Срба. Ми смо то промијенили.“.
Политиколог Алексеј Топоров покушао је да да одговор на питање – ко је добио, а ко и колико изгубио у Вашингтону.
„Несумњиво добио је Трамп који је на списак својих предизборних достигнућа ставио и регулисање косовског конфликта, заступање интереса Израела и ЛГБТ популације. Трамп ће свакако наставити да жудно прикупља политичке поене до 3. новембра.
Ипак, вриједи истаћи да је српски предсједник са индигнацијом одбио десету тачку споразума која је значила признање независности Косова.
Добра страна споразума свакако је и то што ће Србија контолисати моћни енергоресурс Газиводе, а САД су се обавезали да ће инвестирати у изградњу аутопута Ниш-Приштина који ће бити од огромне користи косовским Србима. По свему судећи Вашингтон се обавезао и да ће ставити под своју заштиту драгуље српске архитектуре. Косово се послије једногодишње саботаже обавезало да приступи пројекту „балканског мини-шенгена“ који се условно може назвати Југославијом под протекторатом САД.
Након што су се слегли први утисци утисак је да тачке које су се чиниле проблематичним и нису тако проблематичне. На примјер, када је ријеч о премјештању амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, сам Вучић је истакао да до тога неће доћи безусловно, тј. независно од корака које начини Израел. Истакао је да ће се по том питању консултовати са Палестинцима и пријатељима из арапског свијета, те да ће пратити однос Израела, али и Арапа према Косову…
Што се тиче кинеског и руског „питања“ након потписаног споразума утисак је да се ништа неће промијенити. Као антикенеска тачка споразума перципирана је она у складу са којом се Србија обавезала да неће увозити 5Г опрему од непровјерених продаваца. Ипак, Вучић је истакао да то ни на који начин неће утицати на споразум који је телеком Србија потписао са телеком компанијом Хуавеи, што је и најважнији српко-кинески уговор.
Тачку о диверсификацији извора снабдијевања енергентима многи су протумачили као антируску. Ипак, сам Вучић је истакао да је диверсификација пожељна и корисна за Србију зато што стимулише конкуренцију и омогућава ниже цијене, али и да би било бесмислено куповати скупљи гас умјесто веома повољног руског…
Као негативну посљедицу овог споразума можемо означити увећање степена контроле Америке над регионом. Ипак, никаквих драматичних промјена позиције Србије нема.
Брисел, без икакве снаге да парира Вашингтону запријетио је Београду санкцијама и блокирањем евроинтеграција у случају да Србија узме учешће у војним вјежбама „Словенско братсвто“ у којима су учествовале Русија и Бјелорусија. Као одговор на овај ултиматум Београд је увео полугодишњи мораторијум на учешће у војним вјежбама са другим земљама. И ово је индиректна посљедица споразума потписаног у Вашингтону.“, закључио је Топоров.