Војним и економским јачањем Кине, Русије и још неких земаља из Азије и Индокине, од пре неколико година нестала је глобална унилатерална моћ САД и западних земаља, а пандемија вируса COVID-19 само је широм отворила врата и јасно обликовала нову визуру прерасподеле светске геополитичке моћи. Туча титана тек је почела, трајаће још, јер САД су и даље прва светска сила, а чињеница да Капитол хил није више “кров света” тиче се свих осталих, па и Србије.
Светски медији дуго већ анализирају нову геополитичку прерасподелу моћи. Експрес је тим поводом разговарао са позваним стручњацима, тражећи одговор на питања: Колико је Србија у бољој међународно-политичкој позицији, какву међународну политику треба да води, да ли сме да се стриктно окрене једном од блокова и шта је очекује у решавању косовског чвора?
Александар Павић, политиколог, стручњак за геополитичке односе и амерички ђак, ексклузивно за Експрес каже: “Ово је изузетна позиција Србије, заправо се може рећи да је сад Србија независнија у поређењу са земљама у региону. Тачно је да се сад мешају геополитичке карте, а Србија је због свог стратешког положаја и историје занимљива свим великим силама.
Било би веома значајно да ту позицију данас валоризује. Србија би данас могла, у тој позицији је, да води политику коју је водио Броз, да балансира између Истока и Запада, да гледа своје интересе, а да са свима буде у пријатељским односима. Извесно је да су Кина и Русија у неку руку штит Србији, то је показала и ова пандемија, а закаснеле реакције Европске уније, као и њено накнадно удварање Србији само су доказ да би Србија морала да остане у добрим односима и са ЕУ”, каже господин Павић.
Павић још додаје да би уз све поменуто било важно да Србија из пандемије извуче поуке свих грешака, својих и туђих, да јача сопствену привреду, да унапређује школство и здравство, да улаже у науку. “Све то може постићи паметном политиком балансирања и независности између великих сила. Само економски снажна и образована Србија може трајно да брани позиције које су јој се наместиле у новој прерасподели геополитичке моћи. Све ово што причамо је последица чињенице да је Србија увек била своја, да је то често скупо плаћала, али дошло је време да то сад може да валоризује”, каже Павић.
“У време корона-халабуке Србијом се ширио виц који лепо осликава однос Запада према Србима: Њујорк, деца се играју у Централ парку, одједном се појављује страшан лав одбегао из зоолошког врта… Вриште деца, драма и онда неки човек скочи на цара животињског света…
Си-Ен-Ен објављује: Храбри Европљанин спасао децу из лављих чељусти.
Храбри човек зове редакцију да јави да он није Европљанин.
Си-Ен-Ен обнавља вест: Неустрашиви Балканац спасао невину децу.
Човек дојури у офис и гласно објашњава да није Балканац. Па, шта си? Србин, каже.
Си-Ен-Ен, брејкинг њуз: Српски терориста убио лава, дечјег љубимца”, сликовито објашњава односе Запада према Србији Слободан Рељић, универзитетски професор и дугогодишњи главну уредник НИН-а.
Рељић тврди да “том стазом иде и Гардијан забринут ‘бригом’ Русије и Кине у корона добу за те ‘терористе’ који су под контролом ЕУ, НАТО, САД, Берлина, Лондона, Париза… Важно је рећи да је брига Запада, с њихове тачке гледишта – оправдана. Промене у геополитичким односима које је корона још убрзала, воде Србе и Србију у положај који ће све мање зависити од отужне шаргарепе која се зове ‘пријем у ЕУ’. Број еврофила међу увек скептичним Србима ће се свести на прозападну елиту и НВО букаче. С друге стране, НАТО, који је одржавао дисциплину на Балкану, имаће све више унутрашњих ломова и прегруписавање.”
Све поменуто у сложеним али и себичним интересима доноси Западу двострук проблем. “Како слаби њихов терор над народом који заузимају централни простор на Балкану (као што Немци држе централни простор Европе), онда ће се Срби мигољити и склањати, што је историјска неминовност. За разлику од деведесетих година кад су западне институције уцењивале, пљачкале, бомбардовале без страха и ризика, сада постоје потенцијални заштитници као што су Русија и Кина. Тако ће западна контрола бити угрожена у свим областима – политици, економији, у културној размени, па и на безбедносном плану”, објашњава Рељић.
Он се апсолутно слаже са осталим саговорницима Експреса да су нови историјски токови повољни за Србију и Србе. “Неће бити гажени кад год се некој Тањи Фајон или Лајчаку прохте да покажу како су важни”, каже Слободан Рељић, али и упозорава на мудрост и опрезност. Он предлаже шта би Србија све требало да уради како би валоризовала нови и повољнији геополитичку положај:
“Позитиван развој има и своје наличје.
Како расте интерес великих сила за неку земљу, онда се она мора оспособити да буде партнер, а не пион на табли. То није једноставно за земљу са имплементираним демократским системом. Потребна је орбановска одлучност. То прво подразумева да се наша прозападна елита и екстремно вестернизовани медијски систем престроје. Да се не наплаћују од државе а раде против ње. А ту је улога владајућих структура примарна. Ако желе да остану владајуће. Јер српски народ се престројио. Запад и све његове структуре се међу Србима доживљавају као перманентно непожељне на начин како су се овде досад појављивале. Или у најбољем случају трпе се као нужно зло. И нема времена за губљење. Сви процеси у свету ће се драстично убрзати”, упозорава Рељић.
Аутор Ђоко Кесић
Насловна фотографија: Нови Стандард
Извор Експрес, 26. април 2020.