Имамо ли заиста право да заборавимо на јуначка дјела оних људи који су стали уз свој народ и своју цркву када нико није имао храбрости да иступи - први?
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају
Крајем децембра 2019. године у Црној Гори донешен је, под потпуном полицијском блокадом Главног града, антицивилизацијски Закон о слободи вјероисповијести којим се озакоњава отимачина имовине Српске православне цркве. Одговор народа на овакво безакоње био је – историјског, антологијског карактера: преко двјеста хиљада људи окупљало се свакодневно на улицама широм Црне Горе гдје је молебнима и мирним и достојанственим литијама исказало свој протест због усвајања Закона.
То је касније резултирало и изборном побједном у августу 2020. године када је оловком срушен режим Мила Ђукановића а касније и усвојене Измјене дискриминаторског Закона. Из Владе Црне Горе најављено је и потписивање темељног Уговора са Српском православном црквом.
Данас, након велике борбе за очување православља и, најважније – наше душе, послије обарања безаконог режима и смрти највећих међу нама, митрополита Амфилохија, патријарха Иринеја, владике Атанасија: дужни смо да се сјетимо свих оних људи који су поднијели жртву за ослобађање Црне Горе и рекли не безакону бивше власти.
Јунак те борбе јесте обичан човјек који вјерује и зна да је у имену Божијем суд и правда, но ипак, нека имена су добила херојски призвук те су постали носиоци новог времена.
>>>Јунаци БИБЛИЈСКЕ приче „Не дамо светиње“<<<
Да ли имамо право да заборавимо оне који су својим подвигом у најтежим временима допринијели охрабрењу и оснажењу нашег бића, вјере и људскости? Имамо ли заиста право да заборавимо на јуначка дјела оних људи који су стали уз свој народ и своју цркву када нико није имао храбрости да иступи – први?
Сјетимо се бившег полицајца Милоја Шећпановића који није хтио да бије свој народ и који је први бацио значку и рекао не безакоњу.
Наиме, службеник Центра безбједности Никшић Шћепановић је након 23 године стажа дао отказ јер није хтио да учествује, како је рекао, у акцији полиције против грађана.
Њега је касније одликовао Митрополит Амфилохије за овај часни чин!
Његовим стопама су пошли и Вук Вуковић са Жабљака који је након 17 година службе, раздужио је униформу и поносно носио часни крст на литији у Будви!
Осим њега, морамо памтити и херојски чин и будванског полицајца Бориса Јанковића који је због незапамћене полицијске бруталности у том граду – дао отказ.
Јанковић није једини који је храбро иступио. Поред њих треба поменути и подофицира Војске Црне Горе Дарка Марваљевића који је због учећа на литија удаљен са посла. Он је касније, на срећу и част, враћен у службу. Поред њега, јоош један припадник Војске Црне Горе доживио је страшно злостављање од стране тадашње власти. Здравко Касалица и његова супруга Македонка су ухапшени због наводних малверзација које су утвршене након претреса адвокатске канцеларије адвокатице Касалице, изузимања списа, рачунара, уређаја и њихових саслушања у својству грађана.
Они су након изласка из затвора сједочили о монструозном третману према њима од стране полиције, а све због јавног учешћа у литијама и подршке Цркви у борби за очување светиња.
>>>Ко на Бога крене, не може да побиједи <<<
И Мирослав Копривица златним словима се уписао у борбу за одбрану светиња. Подсјетимо, он је одбио да вози багер грађевинске фирме „Вилуси“ те на тај начин није желио да учествује у рушењу манастирског конака на Бриској Гори поред Улциња. Умјесто њега, то је учинио директор поменуте компаније, Марко Даковић.
>>>И полицајци славили изборну побједу<<<
Поред њих, допринос борби дали су сви који су били дио величанствених литија али ови случајеви су само неки од великог броја људи који су годинама трпјели неправду и тортуру бившег режима.
Са вјером у увијек боље сјутра и борбом за истину, наш портал је контактирао бившег полицајца Милоја Шћепановића.
Шћепановић: Нова власт се бори за владавину права, а ја сам због безакона дао отказ, требало би да сам макар зато заслужио коректан однос
„Оно што сам урадио у децембру 2019. године, урадио сам због себе. То је био мој начин борбе против безакона и безвлашћа„, казао је на почетку Шћепановић истичући да је тако морало бити, и да вјерује да је његов поступак у оном тренутну охрабрио многе да иду правим путем.
На питање новинара ИН4С да ли ће се вратити у службу, будући да је било примјера оних који су се вратили на посао, каже да није, и да нажалост није добио ни позив тим поводом.
„Али ја то не тражим. Борили смо се против безакона, и побиједили. Ова нова власт каже да треба да се ради поштено и правдено, и треба, ја сам се за то борио. Међутим, поштено би било да су ме позвали да питају, да се сјете нас који смо, како кажете, дали неки допринос. Ми смо били ти преко којих су и постали власт. Ако ја не заслужујем да ме врате, или шта већ, није ни важно. Ја сам морао урадити оно што је до мене било„, прича Шћепановић.
Разочаран понашањем министра унутрашњих послова, Сергеја Секуловића, каже да га је ипак контактирао и да се нада сусрету иако му је из његовог кабинета речено да је он у обавезама и није прецизирано када ће моћи да га прими.
„Само ми је то… Знате, ако се у МУП-у чувају неки кадрови Демократске партије социјалиста, мислим да то није пут. То и ја као обичан полицајац видим. Ја нисам високошколован, али ту је много људи чије су дипломе упитне. Синови неких људи који су на мала врата ушли у министарство… Не кажем, ако не треба ја да се вратим, не треба. Али ако су многе моје колеге, и то с правом, враћене на посао, најкоректније би било да су се удостојили да ме позову. Ипак смо се против безакона борили. Ја сам због безакона дао отказ, а министар се сада позива на владавину права„, рекао је Шћепановић.
Према његовим ријечима, послове треба да обављају способни и школовани људи.
„На тим мјестима руководећим не смије да буде компромиса. Нема компромиса. Постоји Закон. Ја сам предлагао неке поштене људе који би се бескомпромисно борили, али изгледа да ме нико није чуо. Разумијете, као обичан полицајац, видим да би ту било 24 часа процесуирања због криминала уочи и након избора, на примјер. Каже министар да неће хапсити „комите“ а међу њиму су безбједоносно интересантне особе и то је чињеница, од којих се није могло проћи улицом. А оне ноћи када је хапшен владика Јоаникије, била су и специјалци из Подгорице и интервентна и приводили су људе ни за шта. И то се само настављало из ноћи у ноћ. Без икаквог разлога су се људи приводили, а да ништа нису урадили, нису ни флашу на улици сломили“, рекао је Шћепановић додавши да су након отказа на свакакве начине покушавали да га малтретирају.
И то, додаје, није ново, због изласка на Референдум је једини полицајац који је по казни потјеран из Никшића у Херцег Нови. „С обзиром на то да сам Србин, чудим се како сам још и жив„, говори он, још једном истичући да се нада да ће моћи све казати министру Секуловићу, јер су могли много ствари другачије одрадити и он и директор полиције, за којег, додаје, ипак има више разумијевања будући да је болестан.
„Надам се да ћемо се састати иако ми нису одговорили ни када могу очекивати позив. Ја сам рекао, борио сам се и увијек ћу се борити против безакоња, да добри и поштени људи раде посао који заслужују, свуда па тако и у МУП-у. То сам рекао и оних дана у полицији да могу да раде шта хоће, али не и до кад хоће. Поштујем ако неко вреднује или не вреднује мој потез, важно је да се изборимо за правну државу а не да се чувају они који су годинама унижавали ову професију и систем, а то, нажалост, могу примијетити„, закључује Шћепановић у изјави за наш портал.
НАПОМЕНА: Портал ИН4С подсјећа на важност очувања и памћења тренутака и свих људи који су бранили своју цркву, народ и историју, и молимо за разумијевање уколико смо пропустили да поменемо још људи чија је жртва вриједна памћења, а сигурни смо да их има још много.