Адвокат Велибор Марковић: Требало је увести ванредно стање
Министарство правде у одбрани од мојих правних критика покушава да представи да је бланкетна норма попуњена законом, позивајући се на Закон о заштити становништва од заразних болести, што је погрешно, будући да тај закон прописује могућност одређивања мјере ограничавања кретања, али не наводи тачно вријеме забране као битан елемент бића кривичног дјела, препуштајући да се то уради подзаконским актом, што је недозвољено
Проглашење ванредног стања је било нужно искључиво из правних разлога, како би било могуће направити ,,правни оквир“ за доношење мјера. Формалним проглашењем ванредног стања подзаконски акти имали би законску снагу, казао је адвокат Велибор Марковић за Монитор.
Иако Министарство правде инсистира да нијесте у праву, ви и даље тврдите да су сва лишења слободе, задржавања и одређивања притвора и покретања кривичних поступака због кршења наредбе Министарства здравља којом се ограничава право кретања, супротна Уставу, Кривичном законику и општим начелима кривичног права. Да ли то значи да ће сеотворити простор за тужбе против државе за накнаду штете ?
Одредба Члана 287 Кривичног законика, којом је прописано кривично дјело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести, представља тзв.,,норму бланкетне диспозиције”, што значи да се ,,допуњава“ нормом неког другог, посебног закона. Наглашавам закона, а не подзаконског акта, као правила кривичног права ,,нуллум цримен, нулла поена сине леге“ – „нема кривичног дјела и казне без закона“, садржаном и у Уставу Црне Горе, чијом је одредбом члана 33, ст. 2, прописано да се кривична дјела и кривичне санкције могу прописивати само законом. Дакле, комплетна норма, па отуда и њен дио којим се она ,,попуњава“ морају бити прописани законом, а не наредбом као подзаконским актом.
Министарство правде у одбрани од мојих правних критика покушава да представи да је бланкетна норма попуњена законом, позивајући се на Закон о заштити становништва од заразних болести, што је погрешно, будући да тај закон прописује могућност одређивања мјере ограничавања кретања, али не наводи тачно вријеме забране као битан елемент бића кривичног дјела, препуштајући да се то уради подзаконским актом, што је недозвољено. Тако се, рецимо, код кривичних дјела против безбједности јавног саобраћаја такође ради о ,,бланкетним нормама“ и оне се допуњавају одредбама Закона о безбједности саобраћаја. Или, рецимо, код кривичног дјела недозвољено држање оружја или експлозивних материја из Члана 403 КЗ, чија се бланкетна норма попуњава одредбама Закона о оружју. Према томе, да Закон о заштити становништва од заразних болести садржи одредбу којом је одређено тачно вријеме забране, онда с правног аспекта ту не било ништа спорно, а пошто не садржи, већ се то питање препушта подзаконским актом, онда се ради о незаконитом и неуставном понашању.
https://www.in4s.net/advokat-velibor-markovic-trebalo-je-uvesti-vanredno-stanje/