Протојереј Јован Пламенац: Писмо посланицима у Скупштини Црне Горе

Пише: Протојереј Јован Пламенац

Уважени посланиче*,

У дан усвајања Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница бићеш на изузетном испиту. Од тога да ли ћеш подизањем руке допринјети изгласавању овог Закона, или руку нећеш подићи, ужасно много тога зависи, како на општем плану, тако и на Твом личном.

Твоја подигнута рука биће Твоје учешће у прогону Цркве Христове које дорамени оним прогонима у вријеме Нерона, Диоклецијана… Она ће Православној цркви у Црној Гори нанијети страшан ударац. И Ђукановић и Пажин Те лажу да није тако. А ударац Цркви није само ударац клиру, него и народу који, уз клир, чини Цркву. А огромна већина народа у Црној Гори изјашњава се православним вјерницима. Дакле, Ти, кога је народ изабрао да га заступаш у највишем државном законодавном тијелу, том народу, ако подигнеш руку на овом гласању, узвратићеш по систему: он тебе хљебом, ти њега каменом. Мање би зла православном народу Црне Горе нанио када би гласао да се сваком његовом припаднику забију клинци испод ноката. Својом подигнутом руком сврстаћеш се међу највеће прогонитеље Цркве новијег доба.

Да ли си православац, неке друге вјероисповијести, или атеиста – у Твојој одговорности у чину који је пред Тобом ама баш ништа не мијења.

На личном плану, бићеш онај којег су проклели свети Петар Цетињски и свети Василије Острошки. Да ли Твоја партијска послушност, која Ти доноси лагодан живот, завређује да уђеш у проклетство светог Петра и светог Василија?

Уважени посланиче,

Исказао си им вјерност када су Те, ових дана, питали да ли ћеш гласати за тај Закон. Прекрши то обећање. Није гријег не испунити обећање да ћеш учинити зло, него је гријех да га испуниш.

Ево Ти прилике да пред собом, пред својом породицом, пред народом, и надасве пред Богом, будеш слободан човјек. Само слободан човјек је Човјек. Раскини те окове којима Те држе свезаног за њихове интересе. То ћеш учинити тако што нећеш подићи руку када изнесу на гласање тај Закон. У Твојој руци сада је Твоја личност, Твоје достојанство Човјека.

Ако имају материјалне доказе да си крао, или да је крао Твој брат, или да си упао у прељубу, или да си учинио било које непочинство, кажи: јесам! Ако Те држе у дуговима, продај што имаш и врати им. Пред собом и пред људима, а тиме и пред Богом, признај своја непочинства и ослободи се. Буди Човјек!

Осјети слободу; то је сласт са којом се не могу мјерити сва задовољста овога свијета у јелу, пићу, сексу, дроги, друштвеном положају. Слобода је сласт која није од овога свијета.

Ако треба да одеш на робију, пођи. Ослободи се робијом!

Није срамота ако своја непочинства јавно признаш, него је срамота ако истрајаваш у њима.

Или ћеш да подигнеш руку и оставиш себе у оковима наклоности режиму којем служиш? Остаћеш роб, плашићеш се и даље своје сјенке; осмјехом ћеш лицемјерити као и до сада… А када дођеш кући, у раскошној фотељи или ђакузију, ако је у Теби остало имало савјети – гадићеш се себе.

И до сада је бивало да си својом подигнутом руком у Скупштини наносио зло црногорском народу. Али то зло неупоредиво је са овим које је сада пред Твојом савјешћу.

Распитај се што се збило са онима који су отимали имање острошког манастира још у вријеме светог Василија, са онима који су порушили цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, са онима који су кршима гађали Цетињски манастир и ћивот светог Петра Цетињског 1991. године… Распитај се што је било са њима и њиховом дјецом!

Е, то што је било са њима и њиховом дјецом очекуј у својој кући ако подигнеш руку када тај проклети Закон изнесу на гласање. И немој, када Ти дијете упадне у дрогу, када пострада у саобраћаној несрећи или се на смрт разболи, или када од Тебе самога, како то рече свети Петар Цетињски, почне „живо месо да отпада“, када Те рак разједе…, немој да се пренемажеш: „Боже, па што сам Ти ја згријешио“. Својим учешћем у изгласавању овог Закона, згријешићеш и Богу и народу. И то – СТРАШНО!

Немој послије да кажеш да нијеси знао. Све си знао, знао си за посљедице свог злодјела, које је далеко веће од рушења цркве на Ловћену. Али, био си кукавица, био си дим од човјека!

Прије него што одеш на то зло гласање, стани пред огледало, погледај се добро, да ли си Човјек или само љуштура од Човјека. И помилуј своју дјецу по глави. У Твојој руци, коју ћеш подићи или не, не само да је Твоја судбина, него је и њихова!

*Не сналазим се баш у тој родној равноправности, па под овим појмом подразумијевам и мушке и женске посланике. Ако за женске посланике напишем „посланице“, звучи неписмено, јер посланице је писао свети Петар Цетињски, свети апостол Павле такође (то су писма), а ако кажем „посланикуше“, звучи непристојно.

https://www.in4s.net/protojerej-jovan-plamenac-pismo-poslanicima-u-skupstini-crne-gore/