(ВИДЕО) Годишњица почетка нове ере у Русији: Како се одрекао власти први предсjедник РФ Борис Јељцин

„Донио сам одлуку. О њој сам размишљао дуго и са муком. Данас, посљедњег дана овог стољећа, подносим оставку. Схватио сам да је неопходно да то учиним. Русија треба да уђе у нови миленијум са новим политичарима, са новим лицима“, тако се 31. децембра 1999. године први предсједник Русије Борис Јељцин повукао са функције.

Он је своју одлуку саопштио јавности у традиционалној новогодишњој честитки, коју су негдје показали у подне, затим су поновили у пет минута прије поноћи, а негдје у поноћ када су грађани Русије сједјели испред телевизора за пуним трпезама и са шампањцем у рукама се спремали да дочекају нови миленијум, а не оставку шефа државе.

„Био је то чудан осјећај. Настао је тајац. Сви су и даље сједјели за столом чекајући да на кремаљском сату избије поноћ. Гледао сам родитеље, у очима су им биле сузе. Нико у нашој породици није волио Јељцина, али то је било нешто моћно“, сјећа се житељ Каљининграда Јегор Степањук. Он је тада имао 14 година. Ту ноћ још увијек памти.

У децембру 1999. године предсједник Русије је уживао минималну подршку становништва свега 4%. Али његов посљедњи говор је ушао у историју. Он је био први шеф државе који је замолио нацију да му опрости.

„Новинари су били затворени у Кремљу, нису могли да изађу из просторије“

Јељциново новогодишње обраћање је снимљено два пута. Први пут је Јељцин то учинио пар дана прије 31. децембра, и то је била обична честитка, у њој није било ни ријечи о повлачењу. „Изненада, на самом крају те новогодишње честитке он рече: ’Не свиђа ми се како је ово снимљено. Снимићемо 31. децембра’. Телевизијска екипа се згранула, јер то значи да ће све бити рађено у посљедњи час, али Борис Николајевич није промијенио одлуку“, испричао је Валентин Јумашев, Јељцинов савјетник и аутор те прве честитке.

У седам сати ујутро 31. децембра Јељцин је дошао у Кремљ на снимање. Само неколико људи је знало шта се он спрема да каже. У садржај предстојећег Јељциновог обраћања били су упућени његов савјетник, шеф администрације, ћерка Татјана, будући наследник Владимир Путин и супруга Наина. Њој је он открио своје намјере пред сам полазак.

„Борис је лоше спавао ноћу уочи 31. децембра 1999. Устао је у шест сати, раније него обично. Доручковали смо, а онда је он почео да се спрема на посао. Док је облачио капут рече ми: „Најо, одлучио сам, подносим оставку“. Ја га загрлих и пољубих, од радости ми потекоше сузе“, написала је она касније у својим мемоарима објављеним под насловом „Наина Јељцина. Лични живот“.

Предсједник је снимао посљедње обраћање у свом кабинету. На снимку се добро чује како куца кремаљски часовник док он изговара последњу фразу. „Тада неко поче да аплаудира, па онда више њих“, сјећао се касније Јељцин. „Подигнем поглед и видим да цијела телевизијска екипа стоји и поздравља ме. Био сам збуњен“.

Истина, Јумашев каже да је затим цијела та телевизијска екипа затворена у соби без телефона, а мобилни су свима одузети да се вијест о повлачењу не би проширила прије времена. Пуштени су напоље тек у подне, када је цијела земља сазнала новост.

Касету је у телевизију однио лично Валентин Јумашев у блиндираној лимузини, у пратњи саобраћајне полиције.

Први часови послије оставке

Послије снимања Јељцин се састао са патријархом Алексијем. Затим је организована примопредаја „нуклеарног коферчића“ и на крају опроштајни ручак са представницима оружаних структура. Том приликом је одгледано снимљено обраћање, у коме је Јељцин званично представио Путина као привременог вршиоца дужности предсједника. Путину је на поклон дао наливперо којим је потписивао указе (па и своју оставку). На крају му је рекао кратко: „Чувајте Русију“, после чега је коначно био слободан.

„Борис се вратио кући рано, прије мрака. Више никада није крочио у свој кабинет у Кремљу“, причала је касније Наина.

Када је стигао кући Јељцин је рекао: „У ауту ми је телефонирао Бил Клинтон (тадашњи предсједник САД)Нисам хтио да разговарам са њим, обећао сам да ћу га касније назвати. Могу то себи да приуштим, нисам више предсједник“.

Крај епохе

Било је и оних које вијест о повлачењу није много изненадила. Против Јељцина је три пута покретана процедура опозива, и то посљедњи пут неколико мјесеци прије новогодишње оставке.

Ирина Хакамада је, на примјер, очекивала тако нешто. Она је у децембру 1999. године поново добила посланички мандат у парламенту, а касније је постала потпредсједник скупштине.

„Ипак сам ја била политичар. Одређене информације су цуриле и стизале до мене, тако да сам схватала шта се дешава“, причала је касније.

Али ипак су сви били дубоко потресени Јељциновим говором, који је био „трагичан, изговорен у гроги стању“, како се изразила Хакамада. Она је Нову годину дочекала са пријатељима у зимском одмаралишту на планини. Реакција је била бурна: „Потресао их је текст, посебно ријечи: „Желим да затражим од вас опроштај“. Сви су се расплакали. У ствари, нису се расплакали него растужили. Јељцин се многима није допадао, али су сви схватали да са њим одлази цијела епоха. И били су у праву“.

„Желим да вас замолим за опроштај“, рекао је Јељцин те ноћи. „За то што се многи наши снови нису остварили. Оно што се чинило да је једноставно показало се као крајње мучно и тешко. Молим да ми опростите што нисам оправдао поједина надања људи који су вјеровали да ми можемо једним трзајем, у једном маху прескочити из сиве, устајале, тоталитарне прошлости у свијетлу, богату и цивилизовану будућност. Ја сам и сам у то вјеровао. Чинило се да ћемо једним трзајем све превазићи. Нисмо успјели једним трзајем“.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: https://youtu.be/vTsqy18Mbvs

Извор: Russia beyond