ШТА СВЕ РАДИ ЕУ ДА БИ ИЗБЕГЛА ЈУЖНИ ТОК


ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Пратећи налоге Америке, Европљани, укључујући и Србе, ризикују да се једноставно смрзну

Док нова влада Србије разрађује спољнополитичке приоритете и покушава да усклади курс ка Бриселу са интересима енергетске сарадње са Русијом, у развоју ситуације у области енергетике у Европи, дошло је до новог обрта. Схватајући немогућност да у кратком року одустану од увоза енергената из Русије, вођство ЕУ мења тактику. Истичући своју намеру да настави сарадњу са Москвом у енергетици, Брисел је одлучио да „позове на одговорност” друге партнере како би они активније снабдевали Европу гасом. Гинтер Етингер, Комесар ЕУ за енергетику, предложио је Европској унији да спроведе саветовање о питању дугорочне стратегије диверсификације снабдевања енергентима. Циљ је – сачувати сарадњу са Русијом, али притом увећати испоруке из Норвешке, Азербејџана, Алжира и Катара.

“Ми ћемо у септембру организовати састанак земаља-чланица са разрадом предлога о измени наше енергетске политике у следећој деценији. Ми се надамо да ћемо повећати број испоручилаца”, изјавио је Етингер, најављујући нови стадијум у вишепотезној партији ЕУ о питању гаса.

О каквим добављачима је реч? У изјави Гинтера Етингера сва лица су позната: „Ми желимо да Русија остане наш партнер. Но ту су и Норвешка, Алжир, Јужни коридор, којим ће у следећих пет година почети значајне испоруке из Азербејџана преко Турске и Грчке у Албанију, Италију и Бугарску и на европско тржиште. Поред тога, биће повећане испоруке гаса у том смислу и из Катара”.

eugas

ЕТИНГЕРОВА ГЕОГРАФИЈА ДОБАВЉАЧА

Политички смисао овакве изјаве је више него јасан: поћи усусрет притиску САД – које захтевају да ЕУ максимално снизи увоз руског гаса – али да се притом потпуно не посвађа са Москвом. Избори за Европски парламент су на прагу, а после њих компликовано формирање састава Европске комисије. У тим условима плашити Европљане перспективом зиме без руског гаса представљало би самоубиство за чиновнике ЕУ. Али у свом данашњем стању ЕУ не може одустати ни од принципа евроатланске солидарности.

Колико је оптимална географија снабдевача у предлогу Етингера? Прво, о Јужном гасном коридору предвиђеном за испоруку гаса из налазишта Шах-Дениз у Азербејџану преко Грузије, Турске, Грчке и Албаније, до јужне Италије. Предвиђено је да он за ЕУ буде алтернатива нереализованом пројекту Набуко, кога је убило одсуство добављача.

Крахом Набука проблем недостатка доступних капацитета гаса није нестао и сада тај проблем озбиљно подрива могућности Јужног гасног коридора. Како признаје Жан-Франсоа Сирели, председник гасног индустријског сектора ЕУ (Еврогас), азербејџански гас који је у овим цевима предвиђен не може постати алтернатива руском и способан је једино да буде “допунски извор сировина”. [2] Испоруке из Јужног гасног коридора планиране за 2019. годину износе свега шест милијарди кубних метара гаса у Турску и 10 милијарди кубних метара гаса у Европу. А руски Газпром снабдева ЕУ са више од 160 милијарди кубних метара гаса годишње. Разлика – десет пута више. Овакав дисбаланс чини још апсурднијим тврдоглаво одбијање ЕУ да призна стратешку важност пројекта Јужни ток, који је географски близак Јужном транспортном коридору, а и почеће да функционише већ крајем 2015. године, са достизањем транспортних капацитета од 63 милијарде кубних метара гаса годишње већ током 2018. године.

gasprom

ПОУЗДАНОСТ ИСПОРУЧИЛАЦА

Посебно је важно да су у овом тренутку већ потписани сви уговори за почетак градње морске деонице Јужног тока – који су својевремено изазивали велика спорења. Конкретно, компанија South Stream Transport BV је издала налоге за испоруку више од 150 хиљада цеви за прве две деонице морског дела Јужног тока и потписала уговоре за њихову уградњу. „Напредак у реализацији морског дела гасовода представља сведочанство о успешном раду европских и руских акционара. Штавише, уверен сам да ће Јужни ток такође допринети сарадњи и у ширим размерама, јер ће гасовод донети узајамну корист и омогућити поуздане испоруке енергената у Бугарску и Европу у целини”, констатовао је Хенинг Фошерау, председник Надзорног одбора South Stream Transport BV

Игнорисањем овог и многих других сведочанстава успешне реализације пројекта Јужни ток европски чиновници у суштини виде диверсификацију испорука као удаљавање Русије од њих. Међутим, још више несолидности изазивају други испоручиоци гаса у ЕУ, које је набројао Етингер. Према подацима за први квартал текуће године, Алжир је смањио своје испоруке за 2,8 одсто – до 9,1 милијарду кубних метара гаса, а Катар за 6,2 одсто – до 4,9 милијарди кубних метара гаса. Своје испоруке смањила је и Норвешка за 2,7 одсто. Практично између свих главних испоручилаца енергената у земље ЕУ једино Газпром показује поуздану позитивну динамику. Сергеј Комљев, начелник управе за структуирање уговора и цена за гас у Газпром експорту, ових дана је саопштио да је, без обзира на суштински пад потрошње гаса у Европи за 38 милијарди кубних метара због практичног одсуства зиме, Газпром наставио да увећава своје испоруке – за 2,6 одсто, до 42,74 милијарде кубних метара. „Ово повећање изгледа значајно, имајући у виду смањење учешћа других добављача. То јест, Газпром наставља са увећањем свог удела на европском тржишту, без обзира на смањење енергетске зависности од Русије, коју је наговестила ЕУ”, истакао је стручњак. [

Остаје да се надамо да диверсификација испорука енергената ипак неће бити сврха самој себи лишена сваког смисла за ЕУ и земље које јој гравитирају. У супротном Европљани, укључујући и Србе, ризикују да се једноставно смрзну.