И ЕУ плаћа цену оштријих санкција Русији
Брисел предочио државама чланицама експертизу о томе колико ће их коштати економско кажњавање Москве


Нови став ЕУ о "Јужном току": Гинтер Етингер (Фото Ројтерс)
Пооштравање санкција западних земаља Русији, на којима инсистирају САД, подстакло би рецесију широких размера у свих 28 економија Европске уније – произлази из поверљивог документа Европске комисије који је почетком недеље „неформално”, у ковертама без назнаке пошиљаоца, уручен амбасадорима чланица ЕУ у Бриселу.

Берлинска редакција немачког недељника „Штерн” дошла је до овог документа и у ексклузивном тексту истакла делове извештаја који се односе на релативну угроженост највеће европске економије – Немачке. Разлози немачке угрожености – погођеност њених привредних партнера унутар заједничког тржишта – упућују на катастрофалне последице са којим би се суочила безмало половина земаља ЕУ, понајвише оне чланице које су у потпуности зависне од испоруке руских енергената и важних сировина.

„Немачка не би у толикој мери била погођена суспензијом директне трговинске размене са Русијом, колико би се на њен привредни развој одразили секундарни ефекти, дакле погоршање економске ситуације у земљама ЕУ... Оне су, заједно, значајнији трговински партнер од Русије”, истичу у тексту „Штернови” аутори Андреас Хофман и Андреас Хојд Борхерс.

Немачка према званичним подацима остварује 55 одсто спољнотрговинског суфицита у трговинској размени са чланицама ЕУ. Са друге стране, зависност ове земље од привредне сарадње са Русијом овако се представља у бројевима: 46 одсто немачких потреба за гасом покрива се из Русије, док руски удео у снабдевању нафтом и нафтним дериватима износи 37 одсто. Потребе немачке индустрије за најважнијим сировинама из Русије још су веће – чак 94 одсто неопходног бакра стиже из руских рудника...

Према прогнозама привредних стручњака у Бриселу, Немачка би у случају пооштравања санкција Русији уместо прогнозираног привредног раста између 1,6 и 2 одсто забележила рецесију од најмање 0,6 одсто. Тиме би њена улога локомотиве европске привреде, али и финансијера посрнулих економија ЕУ, била доведена у питање.

Важније од тога, међутим, јесте питање на које, за сада, нема одговора – како би се умањени трговински суфицит одразио на финансирање социјалне изједначености бивше западне и источне Немачке, тиме и на социјални мир у држави? Од пада Берлинског зида у исток земље је уложено преко два билиона евра, а за годишње субвенције се и даље издваја око 14,6 милијарди евра.

Сценарио који није описан у документу ЕУ предочен је „Политици” у Бечу, где су почетком недеље представници тамошњих министарстава енергетике и трговине имали састанак са европским комесаром за енергију Гинтером Етингером. Етингер је, кажу „Политикини” извори, предочио надлежнима у Бечу да Брисел не кује само планове о пооштравању санкција Русији, због њене наводне умешаности у украјинску кризу, већ нуди подстреке уколико се Москва заложи за смиривање ситуације.

„Међународни монетарни фонд ће одобрити Украјини наменски кредит од 3,2 милијарде евра, а лавовски део те суме био би уплаћен на рачуне Москве, на име дуговања Кијева за испоруке руског гаса”, објаснио је Етингер минулог четвртка у интервјуу бечком дневнику „Стандард”. „Такође, спремни смо да под одређеним условима прихватимо ширење ’Јужног тока’ ка срцу Европе, упркос чињеници да тај гасовод није у складу са прописом ЕУ који налаже да произвођач гаса и његов испоручилац не могу бити исто правно или физичко лице.”

Сходно реченом, Етингер је, како је саопштено, похвалио обнављање сарадње аустријског енергетског концерна ОМВ са руским „Гаспромом” која се односи на продужење гасовода „Јужни ток” до Баумгартена крај Беча, а коју је колико пре десетак дана оштро критиковао. Уз „Северни ток”, којим се испод Балтичког мора снабдева север Немачке, био би отворен алтернативни правац снабдевања ЕУ руским гасом.

У Бечу је наглашено да заслуге за „рехабилитацију” „Јужног тока” нису једностране, дакле аустријске. „Наши званичници били су само сарадници у ширем пројекту новог енергетског споразума са Русијом, а идеја потиче од бившег канцелара Немачке Герхарда Шредера”, рекли су из ОМВ-а.
Шредер, лично, равнао се према максими историјског претходника – немачког царског канцелара ујединитеља Ота фон Бизмарка. „Ако дипломате оману, послаћемо трговце и банкаре”, била је једна од најчешћих Бизмаркових узречица.

Брисел и Берлин не демантују

Аутор „Штерна” Андреас Хојд Борхерс за „Политику” каже да „Брисел није демантовао да је уручио европским владама експертизу о последицама санкција Русији, али није ни потврдио њен садржај”. Он додаје да ни влада у Берлину није одговорила на питање да ли је примила документ ЕК.

Милош Казимировић
објављено: 10.05.2014.