Prenosim u celini tekst Gordane Suše, koji je objavio dnevni list ''BLIC'' od 25.10.2014., na str, 4., pod naslovom:

''TABLOIDNA ISTORIJA

Moze li se govorii i Napoleonovim ratovima, a da se ne spomene Napoleon?! Naravno da nemoze.Moze li se govoriti o oslobođenju i Narodno oslobodilackoj vojsci Jugoslavije, a da se ne pomene Tito. Moze u Beogradu. Dva njegova saborca , da apsurd bude veci, kojima je bio vrhovni komandant, Koca Popovic i Peko Dapcevic, dobili su sasvim opravdano svoje ulice u glavnom gradu Srbije, uz etnocentricnog obrazlozenja da su Srbi, ali sasvim neopravdano Titovo ime je izbrisano sa svih srpskih dzada. Da nije bilo Putina, koji je pominjao Narodno oslobodilacku vojsku Jugoslavije, sudeci po scenariju, muzici ''Mars na Drini'' i govoru predsednika Nikolica, neobavesteni bi pomislili da su srpski vojnici iz Velikjog rata, zajedno sa Rusima, oslobodili Beograd u Drugom svetkom ratu. Ni titovke, ni petokrake, i partizana među paraderima.

Razumljivo je da aktuelno izabrana srpska elita sa cetnickim i radikalskim bagasom ima mentalni problem, a neki u njoj vec su se dokazali plagijatima i falsifikatima, pa što ne bi primenili i na jednom istorijskom datumu. A istorijki fakti govore sasvim nešto drugo. Petnaest hiljada pripadnika Hitlerove vojske poginulo je, a devet hiljada zarobljeno, tokom oslobođenja prestonice Jugoslavije. U armiji kojom je komandovao general Dapcevic poginulo je tri hiljade, a ranjeno četiri hiljade boraca NOVJ, koja je u to vreme brojala 70.000 vojnika i Srba i Hrvata i Slovenaca... U bici za Beograd, uz dozvolu Tita, ucestvovala je i Crvena Armija i 960 njenih oficira i vojnika dalo je svoj žovot. Sve je to bilo zakukuljeno i zamumuljeno i prekrajano tog 16. oktobra...

Uciteljica zivota, istorija, nema vise svrhu da nauci, vec da poput silkoknskih doteranih tabloidnih lepotica razonodi i razgali. Ovih dana, razgalila je neke ''neorganizovane grupe'' da haraju po multietnickoj Vojvodini. Zasto bas tamo, pa jednostavno zato sto ni posle dve i po godine rapublicke vladavine i pored nagodbi, kupovine poslanika i pritisaka, naprednjaci nisu uspeli da obore legalno izabranu vlast. U Novom Sadu datum oslobođenja njie pomeren, a nije pomeren ni obesmisljen antifasisticki pokret.'' kraj citata