ИЗ ДЕЛОКРУГА РАДА УВПС II
ХВАЛОСПЕВ МАРКА НЕГОВАНОВИЋА
ЧЛАНА ГлОд УВПС
У прилогу, дат је поменути Хлавоспев под насловом „ПРЕДЛОГ ЗА ПРИЗНАЊА“ пренет из листа војни ВЕТЕРАН, бр.149, јун 2016.године.
Имајући у виду, у ком положају се налазе војни пензионери, овај предлог је заиста врло занимљив. Препоручујем да се пажљиво прочита а затим у коментарима наведу сви ти успеси, које је господин Неговановић испустио да наведе.
Марко Неговановић, из....
ПРЕДЛОГ
ЗА ПРИЗНАЊА
Члан Главног одбора Скупштине |УВПС Марко Неговановић, генералпотпуковник у пензији, бираним речима говорио је о резултатима УВПС, којима j'e значајно допринео тим који предводи председник Љубомир Драгањац. To излагање доносимо готово у целости:
„Годинама спадам у најстарије у овој институцији. И no годинама и по стажу сам ту негде. Од времена адолесценције, дакле од 14, 15. 16. године, до данас,када је (организација војних пензионера) одрасла и постала пунолетна, на њеном челу је Љубомир Драгањац са сарадницима. Она је (институција војних пензионера), уз нашу сарадњу, преболела дечје
болести и израсла у снажан инструменат, као ретко која у Србији. Самостална, јединствена од врха до дна, способна да се бори и успешно носи у борби за права пензионера. За разлика од наших претходника, када су права војних пензионеpa пo аутоматизму признавана, ова гарнитура je морала да се јуначки избори за та решења.
У овом кризном времену који се назива транзиција, када je живот мутан, онда су и мисли мутне и ситуације су мутне. Под удар су дошла наша права за пуну пензију,
дискриминација када су у питању њена повећања и социјална давања. Ништа није боље око здравственог и стамбеног збрињавања. У борби за признавање и враћање ових права Драгањац и његови сарадници увек су били принципијелни, али и реални.Увек су знали шта је стварно, a шта je могуће и шта je прихватљиво у постојећем односу снага. Али никада нису одустали да за оно што нам припада. Овде се о томе говорило. Наравно, у тој борби били су реални у предлагању, али су исто тако користили сасвим адекватна оптимална средства борбе против институције система. Мада ми нисмо одбацали ове друге облике борбе, сматрамо да нама као државнотворној организациЈи то не одговара и не приличи.
Упорност кoja ce ретко среће. Па чак и министар Вулин, на овде одржаном састанку, морао је да призна да је Драгањац показивао такву упорност да једноставно (министар) није могао да одустане, тј. да не реши тај проблем.
Сваку помоћ су давали од врха до дна. Били су у сваком смислу мотори и генератори покретања проблема свих акција војних пензионера. Дошли смо дотле да нас државне институције, видели сте и сами, уважавају и да нам долазе на састанак. Да ли се може још која институција и организација тиме похвалити ?
Сви ми овде сасвим смо свесни значаја онога шта је овде урађено.али и свих великих послова о којима je што су назначени за будуће наше задатке. Способност, знање и искуство Драгањчевог тима и њега, уз нашу помоћ колектива, сигурно је да ће дати оптималне резултате. Јер ова мала група око Драгањца није само ширила истину о нама. Они су учинили више од тога. Они су стварали истину о нама. Јер није истина оно
што је истина, него оно што прихвата већина да је то истина у друштвеним односима. У то смо се уверили, наравно, и представници Фонда ПИО и припадници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Нисам сигуран, а овде су многи говорили, да ли смо довољно у то укључили Генералштаб и наше колеге које су данас у активној војној служби.
Из свих тих и других разлога морамо чувати јединство организације, морални и сваки други кредибилитет. Ево, видите да има таквих насртаја. To је готово наш једини и легални и стварни инструменат за очување наших права. Недавно сам рекао да је УВПС у ствари Војска Србије у цивилу.
До сада су предлоге за признања појединцима и организација долазили од руководства, а сада је вакат да ми одавде дамо предлог за признавање ужем руководству УВП и да то поводом предстојеће годишњице УВП реализујемо.
Предлажем да Љубомир Драгањац, наш председник, понесе признање војничке сабље и да његови сарадници понесу признање Повеље, али да се уз сабљу направи грамата, да се зна ко је дао и зашто Је дао".
За реч се потом јавио Цветко Јокановић, председник ОпОд УВП Земун који је подржао предлог, уз навођење да је време да они који у организацији носе највећи терет приме признања".
Предлог је једногласно прихваћен.
Љубомир Драгањац је потом рекао: „Сигурно да нам je драго када чујемо овакве речи од човека који улаже максималне напоре да ово буде онако како јесте. Марко (Неговановић) је осликао шта Удружење ради и шта ми чинимо и то заслужује велико хвала. Сматрам да су резултатима допринели и да цео Главни одбор и Извршни одбор заслужују признања. Никада Главни одбор није имао овакво поштовање какав има садашњи састав. Нама је највеће признање што је чланство у већини задовољно овим што чинимо".