Аутор:Арсеније Станковић
Да војна сила Србије то одавно није, јасно је свакоме ко се некада бавио или се данас бави анализом параметара који одређују валидност неке друштвене институције. Пропаст успешне творевине зване ЈНА израсле на резултатима 2. Светског рата, комунистичкој идеологији у зениту и хладноратовској подели Света, почео је давне 1966. године на Седници Четвртог брионског пленума 1. јула 1966. године у хотелу „Истра“ на Брионима, наставила се сепаратизмом у Хрватској кроз МАСПОК, драматизовала у распаду СФРЈ и добила свој епилог доласком на власт прозападно оријентисаних демократских снага. Данас, тешко да би квалификација „прозападне демократске снаге“ могла да опстане јер ни једна економска или друштвена тековина модерне европске демократије није заживела у Србији осим бескрупулозног девастирања свих вредности које су стварале генерације. Јасно је да је народу сервирана лажна, али управо зато лако прихватљива илузија о лепшој будућности у којој ће богата Европа да финансира наш менатлитет „хлеба без мотике“. Истини за вољу, аутори те илузије живе у изобиљу захваљујући све већем сиромаштву великог дела становника Србије.
Јасно је свима да је Војска као инситуција велики буџетски потрошач и објективно, са никаквом привредом Србије не представља нији може да постане респективна војна сила. Она, таква каква јесте, у модерном смислу таворећи, објективно, може да буде помоћ Управи МУП за ванредне ситуације, што се у пракси и потврђује. Веома скромна модернизација Војске, која се с времена на време сервира јавности, тек да се створи привид о „враћању из мртвих“, код професионалаца изазива помешан осећај горчине и понижења. Ојачаћемо се са „четири најмодернија хеликоптера“ а репрезентативни одред Гарде извешће егзерцир, који ме, како време пролази, све више подсећа на мажореткиње из Херцег Новог за Дан мимозе, а не бих се изненадио да неки промућурни радник Туристичког савеза Србије, који има добре везе у Влади, егзирцир Гарде уврсти у свој програм!
Пропаганда има смисла али тешко да ће наши официри са сабљама које добијају моћи да очувају националне интересе српског народа. Јер, колико год то горчине изазивало у нама, наша одбрамбена техника је у односу на модерне армије на новоу сабље, јер се „ Сабља“ показала као најбоље средство у политичким чисткама. Да нам је држава обезбедила бар један ПА систем С-350 vityaz, од пара што је закинула војним пензионерима, па да нам срце пукне од среће. Али, много је лакше давати саопштења о високом рејтингу Војске и спремности да се одговори на све изазове безбедносне природе јер то ништа не кошта! Зашто бисмо јачали нашу Војску кад нам границу прелазе само избеглице са Блиског истока а са севера нас стављају у гето подизањем жичане ограде. Србија је земља мира, никога она неће нападати, руку помирења пружа и онима који је каменују. Данас камење а сутра.....? Где се ту огледа државничка мудрост? Пре ће бити да се ту ради о погрешним проценама квазиполитичара и објективној немоћи Србије да се ефикасно супротстави нападима који долазе са свих страна.
Ако већ немамо људе способне да успешно обављају послове државе, зашто се не угледамо на мудрије од нас који кажу да се интереси нације бране ван граница своје државе. Ми, уместо да проблематизујемо нерешена питања српског народа у државама непосредног и даљег окружења као и на својој територији, свакодневно смо изложени решавању проблема припадника других народа на нашој територији, тако да ће ускоро, ако то не будемо правилно разумели, захваљујући демографској експанзији и перфидним политикама неправославног корпуса у Србији, Срби постати мањина! Уместо да ми друге државе запослимо да се баве ништењем људских права Срба у њиховим државама, ми се трудимо да се правдамо зашто нам висок степен људских права дат мањинама није виши од права датих Србима!
Иако се у разним варијацијама стално понавља Милошевићева крилатица „ Србија се сагињати неће“, догађаји нас демантују! Много је догађаја који говоре о понижавању, и да не беше православне браће из Русије да нам на војној паради својим авионима растерају облаке и кишу, лако нам се могло догодити да понеки дрон прелети преко свечане трибине и по ко зна који пут, упркос свему, руководство Србије покаже како је непоколебљиво у игнорисању очигледних индикатора агресије на државу, да могу слободно да раде то што раде и да им неће фаликти нити длака са главе!
Време је да Немањина 11, уместо партијских, почне да води бригу о националним интересима аутохтоних грађана Србије и томе потчини своју спољну и унутрашњу политику. Без ударања на сва звона!