Болен
Колега Арсеније Станковић објавио је на свом блогу чланак под насловом „За све је крив Панта пензионер“, у којем је изнео нека лична размишљања и своје виђење стања у коме се данас налазимо, осврнуо се на стремљења и домете актуелне проевропске и спољне политике.
Како и сам дели судбину пензионера који државу морају избавити из кризе није пропустио да прокоментарише и смањење пензија и „стручан“ став ресорног министра у вези тога.
Колега Станковић дао је и неколико интересантних предлога.
Следи његов чланак.
ЗА СВЕ ЈЕ КРИВ ПАНТА ПЕНЗИОНЕР
Влада Србије је постала непресушан извор примера како не треба водити државу. Једноставно, скоро да нема области за чије функционисање је одговорна држава а да се на груб или мање груб начин, прикривено или отворено не крше постојећи закони. Једино бих издвојио Војску Србије као најуређенији део државе!
Невероватно али истинито, доносе се закони који су супротни интересима већине становника Србије, који одговарају краткорочним циљевима гарнитура на власти и све је очигледније, интересима неких других – изван Србије. При том овај манир није изум одређене странке на власти – све странке га користе и усавршавају до апсурда који прети да цео систем сруши као кулу од карата. Све ово у име неке европске Србије а да нико није ни покушао да се упусти у објашњење суштине те приче. Свакодневно, путем медија, народу се сервира прича о рају до кога се стиже једино проласком кроз чистилиште, па ко претекне. Ко ће остати у чистилишту а ко ће претећи јасно је већини. Више ништа није ново. Реторика оних који су већ у рају је позната, остаје нејасно понашање оних који су стално у чистилишту и не чине готово ништа да покушају да из њега изађу!
Ово стање траје од распада СФРЈ деведесетих година. Историјски неодговорни лидери бринули су како да резервишу место у историји и огромне износе пара у иностраним банкама не либећи се да злоупотребе енергију и животе генерација младих.
Да дођете до оваквог закључка није потребно да знате оно што зна аутор овог текста. Довољно је да се питате како је могуће живети у иностранству на високој нози, имати и одржавати јако скупе некретнине, плаћати обезбеђења, домаћице и све оне и оно што иде уз „ високо друштво“ које је, колико до јуче, једва могло да измирује своје грађанске обавезе.
Они су „драги грађани света“. Они имају новац и свака држава их воли. Они тамо троше своје лако зарађене паре од транзиције која се на српски начин зове пљачка народног богатства извршена на законит начин, тако да нико никада неће одговарати за пљачку незамисливу у правно уређеним и демократским друштвима!
Сви предистражни процеси, који по правилу бујају пред изборе, након избора тихо нестају са првих страница партијски контролисаних медија. И по правилу, понављају се са другим актерима. Као да су сви ти актери чланови неке тајне ложе удружени у заједничком подухвату који бисмо могли назвати – како опљачкати народно богатство уз свесрдно одобравање народа!
Да не останем на пуком ламентирању над судбином већине покушаћу да будем убедљив простом анализом актуелне спољне политике, мада, истини за вољу, она је таква од 2000. године. Ових дана окупирају ме речи лидера о спремности Србије да ће испунити сваки захтев ММФ и да Србија чини све што је у њеној моћи да створи предуслове за улазак у другоразредни круг земаља ЕУ.
Да ли ико, ко се имало разуме у међунарадне односе, верује у добре намере земаља Запада према Србији. Верујем-нико! Ни сами промотери ове приче не верују у њу! Али, чини се да морају да убеде народ у такву причу како би што безболније САД и ЕУ остваририли своје геостратешке циљеве на Балкану.
Данас се народи „поробљавају“ економским мерама. Ако то не успе, онда им се очита лекција оружјем па се онда опет добронамерним извозом демократије, права и економских мера за „опоравак“, од озбиљне државе ствара држава по мери њихових интереса. Таква држава је трајно у социјалним и економским проблемима, суочена са сиромаштвом и бездушном експлоатацијом интелектуалних, радних и природних ресурса!
Таквим државама се убацују летелице са симбилима који ће их подсетити на њихову немоћ, намеће им се пријем непријатељски настројених државника и дозвољава да вршљају по територији суверене земље и стварају услови за даље комадање територије. То што надлежни органи „знају шта се ради и држе ствар под контролом“ делује као празна пушка. Проблем јесте веома тежак али ипак треба имати више дипломатске мудрости и одређеним каналима спречити овакво флагрантно дељење пацки. Пост фестум реакције немају смисла у међународним односима али, супротно очекивањима, не доносе ни краткорочне поене на унутрашњем плану!Уосталом, не треба бити лицемеран – зар нам став да Косово није део Србије не саопштавају с времена на време високе дипломате САД, Немачке, Француске.... и где су ту реакције како нам они неће делити лекције у Београду? Није него!
Немачка условљава пријем Србије у ЕУ реформом правосуђа! А адвокати штрајкују већ три месеца! Хајде да се питамо ко може да не зарађује три месеца и да истрајава у својим захтевима? Само онај ко је пун „ко брод“! Брод се напунио захваљујући плански створеним бесправљем. Хиљаде нерешених предмета грађана у парницама против државе, реформе правосуђа, увођење нотара ( да се бродови равномерније пуне - не може само из бивше странке на власти), предистражни и истражни поступци су блокирани. Чекајте мало, због кога постоји првосуђе-због народа или због запослених у правосуђу. Судије не раде, одлажу рочишта, а плату, обезбеђење, кола и остале принадлежности по закону конзумирају редовно! Правда је скупа-боли глава. Требају ти огромне паре да овериш најобичнији уговор! Па где то има? Има. Сведоци смо.
Свакодневно нас убеђују како је државна каса празна. Кажу, што је истина, немамо никакву производњу! Станите мало – ко већ четврт века планира, организује, контролише, расподељује и ради све остало што припада држави. Немојте да нас убеђују да је све то радио Панта пензионер, ангажован по уговору о делу јер је рођак господина тог и тог! Исти они, који су довели до оваквог стања ударили су на једино невини и најсавеснији део српског друштва – пензионере и тако признали да је ситем почео да се урушава! Када би држава укинула пензије свим пензионерима те паре би потрошила пре наредног ребаланса буџета!
Уосталом, у каквој су корелацији непостојање производње, празан буџет са једне стране и пензије са друге, и како ће то смањење пензија опоравити производњу и напунити буџет? Морам да признам да у економско чудо, које нам нуде министри, саветници и адвајзори који нису на платном списку у Србији, не верујем. Истина је да не верују ни они нити било ко! Истина је сасвим другачија. Парама пензионера покривају се незајажљиви финансијски интереси огромне партијске администрације која је канцерогено метастазирала у државни апарат и коју нико, ама баш нико, ма колико се декларативно изјашњавао супротно, нити сме нити хоће да дира. Разлог је једноставан – онда би неке друге друштвене снаге дошле на власт, мада нисам сигуран да и оне не би наставиле са постојећом праксом. Тачније , у то сам убеђен.
Невероватно смешно звучи образложење смањења пензија које је дао један министар да се“ нико није бунио када су пензије неосновано повећаване. Као што су повећаване тако могу бити и смањиване“ , славодобитнички нам дотични очита правни основ. Ма хајдете, молићу лепо! Колико јуче изашао из фазона војничких чизама, црне одеће и препознатљивог хипи имиџа Вудстока шездесетих, набацивши пристојно одело и ауди „осмицу“, даде себи за право месијанску улогу да нам објасни како је ова власт та држава која нам својом вољом повећава и смањује пензије! Тачно! Само што се држава води на уставан и законит начин а не вољом политичких волунтариста! Стварно, чудни су путеви Господњи!
Оваквим мерама држава неће изаћи из кризе у којој смо! Треба сести и направити озбиљан рез. Неки други људи. Не ови – они не могу из свог стереотипа! Без Истока и Запада, Севера и Југа!
Треба признати да Србија није престала да се понаша на самоуправљачки начин у условима либералног капитализма. Дубоко верујем да Србија није погодно тло за организацију капиталистичке државе као на западу. Мислим да би привредни модел НР Кине био примеренији наслеђу српског друштва. Једна јака партија, једна примерена социјалдемократска идеологија, тржишна економија и владавина принципа уставности и законитости! Социјализам је још увек у главама већине - полурадничке класе која никада није пресекла везу са пупчаном врпцом званој село и која је научена да је држава крава музара а фабрика нужно зло између сезонских пољопривредних радова. Само се тако може објаснити невероватно жилав опстанак већине становништва Србије - веза са селом.
Ако је то тако, а јесте, онда треба све своје снаге окренути ка аграру јер је храна оно без чега свет не може. И треба престати са грешкама типа „ треба развијати нанотехнилогију“ јер већина аутора таквих идеја и не зна шта значи реч „нано“ и нема појма шта изјављује. Држава треба да усмери све своје потенцијале ка аграру и да прекине са политиком куповине социјалног мира и употребе бирачког тела. Вишак радне снаге може се усмерити у аграр кроз разне гране прерађивачке индустрије. Уосталом, чак се и у традиционално нерационалном парламенту Србије појавила искра разума кроз идеје уваженог посланика господина Маријана Ристичевића, која се односи на аграр! Али ништа бити неће, јер би тиме Србија гурнула прст у око интересима неких водећих чланица ЕУ у првом реду Француске, Белгије, Холандије.... Зато Србију треба замајавати периферним и виртуелним индустријским гранама које су могле да егзистирају само у условима преливања капитала са профитабилних на непрофитабилне гране привреде. Али данас то није могуће јер нема порески профитабилних предузећа! Држава ће морати да престане да кокетира са свима. Једноставно доћи ће дан када социјалне тензије више неће моћи да се контролишу обећањима, изјавама, појавама дронова, емотивним саопштењима, личним пројекцијама и жељама, спектакуларним привођењима, прљавим вешом јавних личности и естрадним наступима аматера.
Мораће почети да се поштују међународне и властите декларације о људским правима и властити Устав и закони! Када се то уради кренуће и привреда напред. Успоставиће се све функције државе! Онда флоскула о спасоносном путу у Европску унију неће имати никакав одјек! Онда ће ЕУ сама доћи код нас јер ће препознати потенцијално равноправног и озбиљног партнера у међународној подели рада! И мали народи могу бити веома битни економски партнери великих! Само је потребно да знају како се то ради!
Објавио Арсеније Станковић у 00.57 понедељак, 01. децембар 2014.