Бомбардовање као експеримент УЖИВО! ЖИВА из индустријских постројења још кружи у земљишту

Аутор: Глас јавности 2020-10-09 12:59:11

Фото:
Фото: Wикипедиа

Током НАТО бомбардовања на територији тадашње Југославије дефинитивно је почињен екоцид, каже професор др Слободан Тошовић, саветник у Министарству заштите животне средине.

Додаје да нема сумње да је то био један експеримент ин виво будући да је коришћено оружје са осиромашеним уранијумом, гађане су фабрике, уништавана индустрија, инфраструктура, заштићена подручја природе…

Према његовим олекивањима Међуресорно координационо тело требало био да  настави са радом јер је неопходно урадити још један скрининг спорних тачака у Србији.

- Kао што сви знамо, овај рат је вођен уз кршење многих одредаба свих конвенција ратовања. На почетку никоме није падало на памет да ће бити бомбардовани цивилни циљеви, наша индустрија, саобраћајна инфраструктура. Наравно, циљ је био да нас што више заплаше како бисмо пристали на сва решења која нам буду сервирана. О последицама није размишљано - каже др Тошовић који је за време бомбардовања био члан Штаба цивилне заштите и шеф мобилне екотоксиколошке јединице.

Ипак, то није све, бомбардовање је према мишљењу Тошовића био начин испитивања деловања неконвенционалног оружја, али и смањења залихе осиромашеног уранијума.

Рецимо, током НАТО бомбардовања у Либији нису гађана индустријска постројења. Тошовић, који је радио у овој земљи верује да је један од разлога тај што су све либијске фабрике осигуране код Лојда који би сигурно тражио одштету. У Југославији то није био случај. Током бомбардовања је погођено 78 индустријских објеката, 43 енергетска и 64 објекта саобраћајне инфраструктуре. Такође, бомбе су погодиле шест водоводних система и 16 заштићених природних подручја.

- Држава се бранила премештајући сировине, прераспоређујући их, трошећи залихе оних које би могле да буду опасне по животну средину. Тако смо залихе хлора смештали на бродове и скривали их по разуђеним деловима обале Саве - сећа се он.  

Фото: Приватна архива

Изузетне последице за девастацију и загађење животне средине имало је бомбардовање индустријских локација: рафинерије нафте у Новом Саду, топлане „Нови Београд“, Термоелектране „Kолубара“ – Велики Црљени у селу Пољане у околини Београда, панчевачке фабрике минералних ђубрива „ХИП – Азотара“.

Гађани су и „ХИП Петрохемија“ и „Рафинерија нафте“ у Панчеву, складиште „Југопетрола“ у Прахову, складиште нафтних деривата „Југопетрол“, трафостаница „Електроисток“ у Бору, фабрика аутомобила „Застава“ у Kрагујевцу, складиште „Беопетрол“ у Богутовцу у околини Kраљева и трафостаница „Електроисток“ у Нишу. Рафинерија нафте у Новом Саду нападнута је 12 пута са више од 250 пројектила.

Панчево, Нови Сад, Kрагујевац, Бор, Ниш и Београд су постали праве црне еколошке тачке, а последице НАТО дејстава у њима биће отклањане још дуго.

Према његовим речима током последње две године уништене су 2000 тона опасног отпада у Србији међу којима је и онај који је настао још током НАТО бомбардовања.

Међутим, неке акције су превише скупе као што је уклањање живе која је истекла из панчевачких индустријских постројења и која је и данас затворена у непробојним јастуцима. За уништавање једне тоне овог опасног отпада неопходно је између 15 и 20 хиљада евра, што су за нашу државу велики новци.  

- Опасан отпад је настао од свих материја које су ослобођене, а нису отишле у ваздух нити су отекле подземним водама. Доста тога је урађено на уништавању тог отпада, а велики посао је обављен у Kрагујевцу где је извршена чак и санација земљишта - каже др Тошовић.

Дугорочно гледано, највећа штета по здравље људи дефинитивно је настала испуштањем отпадног полихлорованог бифенила (ПЦБ) који је канцероген, споро се распада, улази у животну средину и акумулира се у биљкама и животињама. Ово једињење некада се највише користило прликом производње трансформаторских уља. ПЦБ су токсична једињења и могу бити узрочници многих обољења: слабљења имунолошког система, појаве тумора, неуротоксицности и тератогености. Њиховим непотпуним сагоревањем настају циклични диоксини, познати изазивачи канцера.

Тошовић подсећа да је у Kрагујвецу, тачније у приобаљу Велике Мораве, ситуација и даље поприлично озбиљна јер се током бомбардовања “Заставе” пирален излио у реку Ждраљицу, након тога у Лепеницу и дошло је до контаминације читавог приобаља будући да је водостај река био изузетно висок. Део земљишта је поплављен, па се ова канцерогена материја највероватније задржала у тлу. На испитиваним местима контаминација земљишта била је значајно већа од граничних вредности.

Из тог разлога наш саговорник сматра да је крајње време да се уради још један скрининг свих спорних тачака у Србији. Он је један од чланова експертског Међуресорног координационог тела које су основала четири министарства пре две и по године. Тошовић је нагласио да очекује да координационо тело настави са радом у неком догледном року будући да су добили просторије и да је из буџета издвојен новац за њихове активности.

-Први задатак ће бити утврђивање методологије рада како би се добио доказив, научно верификован материјал. Покушаћемо да установимо кретање штетних материја, да узмемо узорке из животне средине и упоредимо их са резултатима које смо добили када смо радили сва та испитивања непосредно након бомбардовања - најавио је др Тошовић.

Kлима промењена, али не због бомбардовања

Професор Тошовић сматра да промена климе у нашој земљи није последица НАТО бомбардовања, већ глобалног загревања. У часопоси Министарства одбране из јула 2018. године у тексту “Еколошке последице НАТО бомбардовања” наведено је да су падавине током јула 1999. године биле 30 пута веће него у јуну месецу исте године. У Богатићу је падао град величине кокошјих јаја 45 минута без капи кише. На село Друговац, недалеко од аутопута Београд-Ниш, падали су комади леда од којих је највећи имао 1,6 кг. Такође, наведно је и да је  Светска метеоролошка организација, у оквиру свог Програма глобалног атмосферског бдења уочила значајно смањење озона у периоду бомбардовања, чак до 20 одсто. То је дало, како је наведено у “Одбрани”, за последицу несметани продор штетног ултраљубичастог биолошки активног (УВБ) зрачења. Тиме је становништво Србије и других земаља у региону било угрожено јер ово зрачење доводи до пораста обољења рака коже, катаракте и слабљења имунолошког система. Може довести и до смањења усева у пољопривреди.

(Глас јавности/Здрваље-водич.рс)