Најновији чланци  

   

BROJ POSETILACA  

Danas717
Juče472
Ove nedelje2325
Ovog meseca717
UKUPNO852697

   

SARADNICI  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 22 guests and no members online

   

Kако су сукоби на Kосову 1998. постали светски проблем број један, у коме су се уважавали само интереси једне стране?



"Среда, 24. март 1999, 19.45. Бомбе и крстареће ракете падају на Савезну Републику Југославију; започела је операција НАТО пакта "Милосрдни анђео".
Милосрђа за грађане Савезне Републике Југославије неће бити седамдесет и осам дана. Бомбе ће падати и на касарне и аеродроме; на села и градове; на јавне зграде и приватне куће; на фабрике и мостове; на пијаце и болнице; на путничке возове и избегличке колоне.
На Србе - и, на Албанце.


Зашто је НАТО, први пут у свој историји и без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, напао земљу која није угрожавала ниједну чланицу алијансе? И, како се је било могуће да се убијања и разарања, назову хуманитарном интевенцијом?"


Овим речима почиње и на ова питања одговара троделни документарни филм "Бомбардовање" који ће бити емитован на Радио-телевизији Србије а који је снимљен у продукцији РТС-а и "Време" филма. Поводом десетогодишњице бомбардовања, своје приче износи четрдесет саговорника од којих се већина раније није појављивала пред камерама, а њихова сведочења илустрована су обиљем до сада неискоришћеног архивског материјала.


Аутори филма су Филип Шварм и Радослав Ћебић, аутори филмова "Јединица", "Пад Kрајине" и "Атентат на Ђинђића - медијска позадина".
Сниматељ је Зоран Стојичић, монтажери су Живојин Столић и Јелена Јевтић Марјановић, а за дизајн звука био је задужен Александар Јачић. Музику за филм компоновао је Зоран Узелац.

ВИДЕО: https://youtu.be/tlAmN5s6otY