„Хтео сам да покажем Србима да нису сами“: Сећања руског добровољца на рат у Босни

Михаил Поликарпов је био руски добровољац у рату у Босни. Када се вратио животу у миру, написао је књигу „Балканска међа”, која је постала једино право сведочанство свих Руса који су се борили на Балкану 90-их година. Михаил би желео своју књигу да објави и на српском језику. У ексклузивном интервјуу за Russia beyond он се присећа како се борио за братски народ.

„Отишао сам да се не бих стидео пред собом” 

- Тада, 90-их година, велики број Руса је имао жељу да заштити Србе. Међутим, мало ко је ову жељу и остварио, али она је захватила целу Русију. Знали смо да наша власт греши. Иницијална каписла било је присаједињење наше земље санкцијама против Југославије у пролеће 1993. године. За време Другог светског рата Французи су говорили „Петен спасава наш новчаник. Де Гол спасава нашу част.” Не знам чији је новчаник спасавао Јељцин, али био сам сигуран да ујутро нећу моћи да се погледам у огледало без стида, ако ништа не учиним против зла које се тада дешавало. Хтео сам да покажем Србима да нису сами и напуштени. 

Пут у рат, где вас очекују и воле 

Имао сам 25 година. 1994. сам сео у воз за Београд. Мађарски граничари ме замало нису задржали, али на крају је све прошло добро и стигао сам у Србију, а одатле аутобусом до Сарајева, у рејон Јеврејског гробља, где се налазила база руског добровољачког одреда, који је деловао у саставу Сарајевско-романијске бригаде. Рат је био у току, град је био подељен необичном линијом фронта: место где смо се ми налазили са три стране је било окружено муслиманским положајима. Наша база се налазила испод Дебелог брда, у слепој зони муслимана, испод литице, где нису могли да нас гађају. 1994. године нас је било веома мало, наш одред је бројао само десетак људи, а укупно у различитим одредима било нас је око 17. Али Срби су то веома ценили и осећали су нашу подршку.