U susedstvu Srbije, u nekadašnjoj sovjetskoj bazi, aktiviran odbrambeni antiraketni sistem NATO. SAD: Brana od Irana. Moskva: Direktna pretnja Rusiji



AKTIVIRANjE američkog antiraketnog štita, u Srbiji susednoj Rumuniji, dodatno je zaoštrilo odnose Moskve i Vašingtona. Dok SAD tvrde da je cilj novog štita, izgrađenog za 800 miliona dolara u nekadašnjoj sovjetskoj bazi, odbrana od raketnih pretnji iz Irana, Moskva je uverena da je on uperen protiv Rusije.

Generalni sekretar NATO Jans Stoltenberg u četvrtak je na svečanosti povodom početka delovanja novog sistema, kod sela Deveselu, na jugozapadu Rumunije, oko 180 kilometara od Bukurešta i 196 kilometara od Beograda, uveravao je Rusiju da sistem ni na koji način ne slabi njenu nuklearnu odbranu. Objašnjavao je da "presretača ima premalo, nalaze se previše južno ili previše blizu Rusije da bi mogli da presretnu ruske interkontinentalne balističke rakete". On je dodao da su presretači napravljeni radi zaštite od "potencijalnih pretnji napada raketama kratkog i dugog dometa izvan evroazijskog regiona".

Odgovor Moskve na američki štit u zoni nekadašnjeg ruskog uticaja, bio je oštar. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da "pitanje nije da li će mere biti preduzete ili ne", nego da se "mere preduzimaju kako bi se bezbednost Rusije održala na neophodnom nivou":

- Od samog početka smo govorili da razmeštanje protivraketne odbrane predstavlja pretnju Rusiji... U početku su postojala dugačka objašnjenja o potencijalnoj raketnoj pretnji iz Irana. Sada znamo da se situacija u vezi s Iranom drastično promenila - rekao je Peskov.

Rusko Ministarstvo odbrane ističe da Rusija razmeštanje sistema za lansiranje raketa MK-41 u Rumuniji smatra kršenjem sporazuma SAD i Rusije o eliminaciji raketa srednjeg i dugog dometa, potpisanog 1987. godine. Ti sistemi mogu da lansiraju i rakete presretače i krstareće rakete "tomahavk". Predsednik komiteta ruske Dume za odbranu, bivši komandant Crnomorske flote admiral Vladimir Komojedov kaže da će njegova zemlja ojačati sisteme protivraketne odbrane pre roka.

Rumunski predsednik Klaus Johanis ističe da njegova zemlja želi "trajno prisustvo" NATO u Crnom moru, u skladu sa međunarodnim konvencijama. Pozvao je na povećanu bezbednost članica NATO na jugu i istoku koje se graniče sa Rusijom i Bliskom istokom:

- Važno je da savezničke snage obezbede kredibilno prisustvo na istočnom krilu, kako bi se uspostavila ravnoteža na južnom i istočnom krilu - rekao je Johanis, posle sastanka sa Stoltenbergom u Bukureštu.

Šef NATO je dodao da je Moskva jednostrano prekinula pregovore o raketnoj odbrani 2013. godine, ali da će NATO nastaviti da uključuje Moskvu u dijalog tamo gde je to moguće:

- U vreme tenzija, još je važnije držati kanale komunikacija otvorenim - kazao je Stoltenberg.

U međuvremenu, poljski i američki zvaničnici se spremaju da u petak proglase početak izgradnje sličnog postrojenja, kod poljskog sela Redžikova, u blizini Baltičkog mora.


POLjACI: NEK NAS BRANE AMERIKANCI!

U ANKETI za poljski list "Đenik gazeta pravna" skoro polovina Poljaka smatra da Rusija predstavlja pretnju za bezbednost Poljske, a 43 odsto ih je ubeđeno da će izbiti rat između Rusije i Poljske, ili Rusije i neke druge države. Poljaci traže da se obnovi vojni rok za poljske mladiće. Takođe, smatraju i da treba da ih brani SAD ili NATO, pošto 52 odsto njih odbija povećanje fondova za vojsku. Poljska armija 17. je na svetu, dok je Rusija na drugom mestu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:604946-Americki-stit-na-196-kilometara-od-Beograda