Ako, iz bilo kojeg razloga, ostanete bez posla, evo koja su vaša prava

Zakonom o radu određeno je da radni odnos prestaje:
istekom roka za koji je zasnovan;
kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju);
sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života,
smrću zaposlenog,
kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti;
ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova;
ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci;
ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada i u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

U većini navedenih slučajeva određenih zakonom radni odnos prestaje nastupanjem određenih objektivnih činjenica, dakle nezavisno od volje zaposlenog ili poslodavca.
Jedino u slučaju otkaza ugovora o radu i sporazuma između zaposlenog i poslodavca radni odnos prestaje na osnovu jasne i nedvosmisleno izražene volje za prestanak radnog odnosa i to: kod otkaza- na osnovu izjave radnika (otkaz ugovorao radu od strane zaposlenog) ili rešenja poslodavca (otkaz od strane poslodavca), a kod sporazuma između zaposlenog i poslodavca radni odnos prestaje na osnovu saglasnih izjava volja zaposlenog i poslodavca. U praksi je primetan znatan broj otkaza od strane zaposlenog i sporazuma o prestanku radnog odnosa, te je važno ukazati na posledice ovih pravnih osnova prestanka radnog odnosa po prava lica koja ostaju bez posla.


Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog zasniva se na pisano iskazanoj jasnoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos, koja se dostavlja poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je u otkazu označen kao dan prestanka radnog odnosa. Ovo je jedno od prava zaposlenog, koji za otkaz koji daje ne mora da navodi razloge. Jedino mora da ispoštuje pisanu formu i otkazni rok, koji može da traje između 15 (minimum koji zakon propisuje) i 30 dana (maksimum koji poslodavac može da unese u ugovor o radu). Međutim, kako se radi o prestanku radnog odnosa koji za poslodavca ne povlači gotovo nikakve obaveze, osim odjave zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja, postoji mogućnost zloupotrebe ove vrste prestanka radnog odnosa u situaciji kada poslodavac oceni da postoji višak zaposlenih ili kada nije zadovoljan radom određenih radnika. Kako otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog za poslodavca predstavlja najsigurniji i najbrži način da izbegne zakonske obaveze koje su propisane u slučaju tehnološkog viška (donošenje programa rešavanja viška zaposlenih, isplata otpremnine), i pošto to značajno otežava eventualni sudski postupak protiv poslodavca zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa (kada smatra da zaposleni ne obavlja svoj posao na zadovoljavajući način), u praksi se javljaju pokušaji poslodavca da za svoje interese zloupotrebe otkaz od strane zaposlenog. To se čini takozvanim blanko otkazima, kada prilikom zasnivanja radnog odnosa zaposleni potpiše papir na kojem nema nikavog teksta, čime ostavlja mogućnost poslodavcu da iznad potpisa zaposlenog dopiše tekst različite sadržine, pa tako i ozkaz ugovora o radu (ili sprazumni prestanak radnog odnosa). Postoje i “suptilniji” načini koji se sastoje u vršenju konstantnog pritiska na zaposlenog, kada mu se “dobronamerno” sugeriše da zbog određenih razloga sam da otkaz, kako ne bi trpeo štetne posledice zbog (navodnog) nesavesnog rada. Najzad, može da se javi i klasično zlostavljanje na radu koje vremenom postane neizdrživo i natera zaposlenog da sam otkaže ugovor o radu.

Svim navedenim pokušajima poslodavca zaposleni treba da pokuša da se odupre jer institut otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog predstavlja pravo zaposlenog, odnosno njegovu slobodu da iz ličnih razloga i bez davanja obrazloženja okonča radni odnos, a ne način da se poslodavac na najjeftiniji način “oslobodi” viška radnika ili nepoželjnog zaposlenog. Zbog toga zaposleni prilikom zasnivanja radnog odnosa nipošto ne treba da pristanu na davanje blanko poptisa, jer se isti može zloupotrebiti na mnogo načina.

Takođe, u situaciji kada poslodavac ima višak zaposlenih ne treba pristati na pritiske da se da otkaz jer on povlači posledicu-nema isplate otpremnine koja bi pripala licu za koje je utvrđeno da je tehnološki višak, odnosno nije moguća isplata novčane naknade za nezaposlena lica od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema tome, ukoliko poslodavac želi da otpusti određeni broj radnika jer su tehniloški višak ili zato što nije zadovoljan nihovim radom, treba da donese rešenje o otkazu ugovora zaposlenom, odnosno zaposleni ne treba da pristane na to da sam da otkaz, jer će to značiti neostvarivanje prava na isplatu otpremnine, odnosno isplatu novčane naknade za vreme nezaposlenosti. Ova prava nisu predviđena za lica koja svojevoljno raskinu radni odnos davanjem otkaza.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Radni odnos u svakom trenutku može da prestane na osnovu saglasnih izjava volja poslodavca i zaposlenog, to jest na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa.

S obzirom da i u ovom slučaju postoji volja zaposlenog da mu prestane radni odnos, i kod ovog načina prestanka radnog odnosa postoji mogućnost zloupotrebe od strane poslodavca iz istih razloga i na iste načine, kao što smo naveli u prethodnom delu teksta govoreći o otkazu ugovora od strane zaposlenog (takozvani blanko sporazumi, sporazumi potpisani nakon pritisaka od strane poslodavca).

Razlika u odnosu na otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog sastoji se u tome što kod prestanka radnog odnosa na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog Zakon o radu propisuje i jednu obavezu za poslodavca-pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Ovo praktično znači da poslodavac mora zaposlenog da upozori da u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa neće imati pravo na novčanu naknadu koju ostvaruju nezposlena lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nakon prestanka radnog odnosa.

Kao što vidimo, kada se radi o pravima koja nezaposlena lica mogu da ostvare nakon prestanka radnog odnosna do kojeg je došlo nezavisno od volje zaposlenog, ista nije moguće ostvariti u slučaju davanja otkaza od strane zaposlenog i sklapanja sporazuma o prestanku radnog odnosa sa poslodavcem. Posledice kod oba načina prestanka radnog odnosa su iste u pogledu navedenih prava , ali Zakon o radu samo kod sporazumnog prestanka radnog odnosa predviđa obavezu poslodavca da upozori zaposlenog na nemogućnost ostvarivanja prava za nezaposlena lica, ako se sporazum potpiše. Bilo bi poželjno da se zaposleni o istim ovim posledicama obavesti i u slučaju kada sam otkazuje ugovor o radu, ali zakon takvu obavezu poslodavca ne predviđa.


Posledice voljnog prestanka radnog odnosa po prava nezaposlenih lica

Iz prethodnog dela teksta može se nedvosmisleno zaključiti da oba opisana zakonska osnova za prestanak radnog odnosa, koja se zasnivaju na preciznoj i pisano iskazanoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos, dovode do istih posledica kada su u pitanju prava zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje-gubitak prava na novčanu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti. Dakle zaposleni koji da otkaz ugovora o radu i zaposleni koji potpiše sporazm o prestanku radnog odnosa sa poslodavcem, ne mogu nakon prestanka radnog odnosa da ostvare pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica, koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Imajući u vidu navedeno, ukoliko zaposleni nema u izgledu novo zasnivanje radnog odnosa, pokretanje sopstvenog posla, odlazak na rad u inostranstvo ili neki drugi sličan vid obezbeđivanja prihoda po prestanku radnog odnosa, ne bi trebalo olako da daje otkaz, niti da potpisuje sporazum o prestanku radnog odnosa. Ukoliko se jave pritisci poslodavca treba se odupreti, samostalno ili uz pomoć sindikata, pa i Inspekcije za rad Ministarstva rada


Novčana naknada za lica koja ostanu bez posla mimo svoje volje

Pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Već smo naveli da nezaposleni kome je radni odnos prestao njegovom voljom ne može da ostvari pravo na novčanu naknadu. Po Zakonu nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu:

prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;

prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to

ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljni o opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu-u iznosu većem od otpremnine utvrđene zakonom
ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi

Prema svemu navedenom, ukoliko zaposleni spada u neku od kategorija koja ispunjava zakonske uslove za isplatu novčane naknade kod Nacionalne službe za zapošljavanje, ne treba da daje otkaz, niti da potpisuje sporazum o prestanku radnog odnosa.
Neophodno je jasno staviti do znanja poslodavcu da treba da postupi po zakonu, donese akt o prestanku radnog odnosa koji odgovara realnom stanju stvari i važećim propisima, ma koliko to bilo komplikovanije za njega. Gubitak prava na novčanu naknadu, koji nastupa ukoliko se da otkaz ili potpiše sporazumni prestanak radnog odnosa, gura zaposlenog koji ostaje bez posla u još veće socijalno-ekonomske probleme.

poslovi.infostud.com/blog/svi-tekstovi/a...-koja-su-vasa-prava/

---

Ako ste bez posla, evo u kojim slučajevima imate pravo na novčanu naknadu

Pored prava iz zdravstvenog osiguranja, te prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, i prava koja se ostvaruju za slučaj nezaposlenosti spadaju u prava iz socijalnog osiguranja. Prema tome, u našem pravnom sistemu radno angažovana lica (zaposleni, preduzetnici, lica koja obavljaju poslove po ugovoru) obavezno su osigurana po propisima o zdravstvenom osiguranju, o penzijskom i invalidskom osiguranju i najzad postoji obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. To su tri oblika obaveznog socijalnog osiguranja. Navedeni osiguranici obavezni su da plaćaju doprinose za socijalno osiguranje, a obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuje se pravo na novčanu naknadu i pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme dok traje novčana naknada.


Pravo na novčanu naknadu

Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.

U prethodnom tekstu smo istakli da ne pripada svakom licu koje je ostalo bez posla pravo na novčanu naknadu. Ovo pravo se ostvaruje samo nakon prestanka obavljanja probnog rada, privremenih i povremenih poslova, prestanka radnog odnosa na određeno vreme, prestanka radnog odnosa zbog prestanka rada poslodavca (u slučaju stečaja ilikvidacija), kao i kod otkaza od strane poslodavca iz dva razloga-tehnološkog viška i zbog toga što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Osim kod prestanka radnog odnosa na opisani način, pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ostvaruje i nezaposleni nakon prestanka obaveznog osiguranja po osnovu prestanka funkcije (izabrana, imenovana i postavljena lica) i po osnovu prenosa osnivačkih prava, odnosno prava člana privrednog društva.

Rok za podnošenje zahteva za novčanu naknadu


O pravima nezaposlenog iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti odlučuje se u postupku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku. Prvostepeni organ je direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, a drugostepeni organ je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Protiv konačnog rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom.

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana prestanka osiguranja, ako se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka nekog drugog vida radnog angažovanja nakon kojeg se isplaćuje naknada, podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Samo ako je zahtev podnet u predviđenom roku isplaćuje se pun iznos naknade u visini koja je određena u skladu sa zakonom, odnosno isplaćuje se od prvog dana prestanka osiguranja.

Nezaposlenom koji zahtev podnese po isteku roka od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, novčana naknada ne pripada od dana restanka radnog odnosa, odnosno osiguranja, već od dana podnošenja zahteva za preostalo vreme.

Primera radi, ukoliko se zahtev podnese 35 dana nakon prestanka radnog odnosa, a po zakonu novčana naknada treba da se isplaćuje tri meseca, biće isplaćena naknada za 1 mesec i 25 dana. Naknada za preostalih 1 mesec i 5 dana se gubi, zbog 5 dana zakašnjenja pri podnošenju zahteva. Sledstveno tome, nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, nema pravo na novčanu naknadu. U rok se ne računa vreme za koje je nezaposleni, po propisima o zdravstvenom osiguranju, bio privremeno sprečen za rad.


Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za novčanu naknadu

Uz zahtev za novčanu naknadu podnosilac zahteva dostavlja:

-rešenje ili drugi akt o prestanku radnog odnosa, probnog rada, privremenih i povremenih poslova, obavljanja funkcije i

-potvrdu o zaradi, odnosno naknadi zarade, visini ugovorene naknada ili osnovici na koju su uplaćivani doprinosi tokom perioda osiguranja, koju popunjava poslodavac

Lica kojima staž osiguranja nije u celosti evidentiran u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, pored navedenih dokumenata dostavljaju i radnu knjižicu.

Nacionalna služba za zapošljavanje vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke službenim putem o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koje su od značaja za postupanje u predmetima ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, Nacionalna služba za zapošljavanje će zatražiti podatke od tog organa, koji je dužan da ih besplatno dostavi u roku od 15 dana. Do ovoga neće doći jedino ako stranka izričito navede da će sama pribaviti sve neophodne podatke. Radi se o podacima o otvaranju postupka stečaja, likvidacije, prestanka rada preduzetnika, prenosu osnivačkih prava, odnosno člana privrednog društva, stažu osiguranja u inostranstvu, služenju vojnog roka, periodima osiguranja evidentiranim u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ili u evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, osnovici za obračun doprinosa koju rešenjem utvrđuje Poreska uprava i najzad o podacima o ranijem korišćenju novčane naknade (koju vodi upravo Nacionalna služba za zapošljavanje).


Trajanje prava na novčanu naknadu

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

-3 meseca, ako ima staž osiguranja od 1 do 5 godina

-6 meseci, ako ima staž osiguranja od 5 do 15 godina

-9 meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina

-12 meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina

Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.

Izuzetno od navedenog, novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve godine. Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, po osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje aktom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade i nakon isteka navedenih perioda za vreme:

-trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja

-privremene sprečenosti za rad (bolovanja) utvrđene u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad

-porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta prema propisima kojima se reguliše ova vrsta odsustva sa rada

Visina novčane naknade

Odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisana je metodologija utvrđivanja visine i obračuna novčane naknade.

Ovom metodologijom predviđeno je da se najpre utvrdi dnevni iznos novčane naknade, a mesečni iznos novčane naknade dobija se množenjem dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata.

Dnevna novčana naknada utvrđuje se množenjem osnovice dnevne novčane naknade i ličnog koeficijenta, koji je poseban za svakog osiguranika i zavisi od prihoda koje je ostvarivao tokom prethodnog radnog angažovanja.

Osnovica dnevne novčane naknade za sve zahteve i sve isplate posle 01.02.2019. godine iznosi 1.020,00 dinara. Ova osnovica, kao i najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se vrši usklađivanje.

Lični koeficijent se utvrđuje rešenjem. Dobija se deljenjem ukupne zarade (odnosno naknade zarade, ugovorene naknade, uopšte prihoda koji je osiguranik ostvarivao) ostvarene u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje, sa prosečnom godišnjom zaradom po zaposlenom isplaćenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Srbiji u 2018. godini iznosi 823.548,00 dinara. To konkretno znači da se lični koeficijent dobije tako što se sabere svih 12 zarada (ugovorenih naknada, prihoda) zaposlenog koje su ostvarene u poslednjih 12 meseci pre prestanka radnog odnosa i tako dobijeni iznos podeli sa 823.548,00 dinara. Dnevna novčana naknada dobija se množenjem tako izračunatog ličnog koeficijenta sa osnovicom dnevne novčane naknade (koja je trenutno 1.020,00), a mesečna novčana naknada se dobije množenjem dnevne novčane naknade sa brojem kalendarskih dana u mesecu u kojem se ostvaruje pravo. Primera radi, ukoliko je nezaposleni mesečno zarađivao bruto 60.000,00 dinara, odnosno za poslednjih godinu dana pre prestanka radnog odnosa ukupno 720.000,00 dinara, njegov lični koeficijent, koji se dobija deljenjem 720.000,00 sa 823.548,00 (prosečna godišnja zarada u Srbiji po zaposlenom u 2018.godini), iznosiće 0.87. Množenjem osnovice dnevne novčane naknade, koja je trenutno 1.020,00, sa ličnim koeficijentom 0.87 dobija se dnevna naknada u visini od 891,75 dinara. Za mesec koji ima 31 dan mesečna naknada će biti 27.644,29 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje , po stopi od 26%, kao i doprinos za zdravstveno osiguranje, po stopi od 10,3 %, nalaze se u iznosu novčane naknade.

Najniži mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 22.838,00 dinara (“bruto”). Najviši mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 52.943,00 dinara (“bruto”).

Prema propisanim minimalnim i maksimalnim iznosima naknade, u mesecu koji ima 31 kalendarski dan najniži mesečni “bruto” iznos je 22.838,00 dinara, odnosno 736,71 dinar dnevno. Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najniži iznos koji se mesečno isplaćuje primaocu novčane naknade-14.547,81 dinar. Najviši mesečni “bruto” iznos je 52.943,00 dinara, odnosno 1.707,84 dinara dnevno. Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najviši mesečni iznos koji se može isplatiti korisniku naknade-33.724,69 dinara.

Na zahtev korisnika novčane naknade Nacionalna služba za zapošljavanje može da isplati novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u jednkratnom iznosu za samozapošljavanje.



Pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje

S obzirom da se iz novčane naknade za nezaposlena lica plaćaju i doprinosi za socijalno osiguranje, korisnik iste ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme trajanja prava na novčanu naknadu, odnosno vreme koje provede primajući novčanu naknadu ulazi mu u radni staž.

Članovi porodice korisnika prava na novčanu naknadu takođe imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po nekom drugom, prioritetnijem osnovu.

Prestanak prava na novčanu naknadu

Korisniku novčane nakande prestaje pravo na novčanu naknadu ako

-se izbriše iz evidencije ili prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom

-ne obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje u roku od 5 dana o promeni koja je uslov za sticanje ili prestanak prava na naknadu (nezaposleni je dužan da prijavu svaku promenu koja je od uticaja za ostvarivanje ovog prava)

-se utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora

-podnese zahtev za prestanak prava

Obustavljanje isplate novčane naknade

Isplata novčane naknade se obustavlja za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, odnosno za vreme:

-trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova

-odsluženja vojnog roka

-izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do 6 meseci

-boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo

Po prestanku navedenih razloga nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade za preostalo vreme, ukoliko se prijavi i podnese zahtev u roku od 30 dana od dana prestanka razloga za obustavu isplate.

Dužnosti korisnika novčane nakande

Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja svakih 30 dana.

Nezaposleni kome je izvršena isplata novčane naknade na koju nije imao pravo, dužan je da Nacionalnoj službi za zapošljavanje vrati primljene iznose, o čemu može da se sklopi ugovor o poravnanju.

Ponovno sticanje prava na novčanu naknadu

Korisnik novčane naknade kojem je prestalo ovo pravo može ponovo da ga ostvari ako ponovo ispuni uslov za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim da mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu. Primera radi, ukoliko je nezaposleni primao 6 meseci novčanu naknadu jer je pre otkaza imao 12 godina radnog odnosa (spada u grupu između 5 i 15 godina staža osiguranja), nakon prestanka novčane naknade zasnuje radni odnos koji mu prestane posle dve godine, imaće pravo samo na 3 meseca novčane naknade, jer će se u obzir uzeti samo dve godine staža osiguranja po osnovu kojih do sada nije ostvario naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (spadaće u grupu 1 do 5 godina staža osiguranja, a ne u grupu 5 do 15 godina staža, iako realno ima 14 godina staža osiguranja).

Korisnik novčane naknade kojem je zbog radnog angažovanja prestalo pravo na novčanu naknadu pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije nego da mu se naknada obračuna s obzirom na novi staž osiguranja koji je navršio nakon prestanka prethodne isplate.


O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju
Tekstovi iz iste kategorije

poslovi.infostud.com/blog/svi-tekstovi/a...-na-novcanu-naknadu/