Удружење војних пензионера Србије – од заблуда до отрежњења (аутор Арсеније Станковић)
Гласило Удружења војних пензионера Србије „ Војни ветеран“ у броју од 14. фебруара 2015. године, објавило је непотписани чланак о наводном покушају разбијања јединства Удружења под насловом „Грубо мешање у унутрашње ствари УВПС“.
У чланку се наводи да је Удружење војних пензионера Србије упутило писмо општинским и градским организацијама Удружења везано за акт којим им се обратила „неформална“ група војних пензионера ,,Војни пензионери Србије - ФБ група, Удружење пензионисаних подофицира Србије –градски одбор Ниш, Удружење бескућника Србије и Асоцијација пензионисаних припадника Војске Србије упутили су акт општинским и градским одборима УВПС, позивајући их ,,на организационо и акционо јединство“.
Руководство УВПС сматра да је реч о „најгрубљем начину мешања у унутрашње ствари једне организације и очигледном покушају да се разбије јединство УВПС. С обзиром на то да је реч о групи која није легална и легитимна, дакле нерегистрованој ad hok групи, упозоравамо општинске и градске организације да не треба поступати по захтеву те неформалне групе. Општински и градски одбори, без овлашћења или одлука Главног одбора УВПС, не могу да ступају ни у какве аранжмане са неформалним групама, што је регулисано СтаутомУВПС“.
Удружење Војних пензионера Србије не треба да се љути на ауторе тога акта јер да има против себе озбиљнијег политичког противника, актуелно руководство УВПС било би прошлост већ од 10. марта лета Господњег. Мада гласило „Војни ветеран“ не читају ни војни пензионери осим оних који то морају на основу плаћене функције (злобници кажу од 6-12 хиљада динара, а аутор овог текста не верује да је то истина и да је тако ниска цена бивших припадника ЈНА и ВЈ), и они који нестрпљиво прате извештаје о социјалној помоћи, јавности ради и ради одбране достојанства високоморалних војних пензионера којих је у Удружењу ВПС већина, треба аргументовано одговорити непотписаном аутору саопштења.
Ствари стоје овако!
Сукоб руководства Удружења, на челу са његовим председником, а како ствари стоје изгледа искључиво због њега, избио је са војним пензионерима након седам година одбијања Удружења да војни пензионери организовано изађу на улицу и протестују због противуставне одлуке Фонда ПИО запослених Републике Србије!
Кад народ нема вођу, који је при том и добро плаћен ( злобници кажу да поред генералске пензије прима и надокнаду у висини броја бодова које има као генерал, помножен са некаквим коефицијентима, мада аутор текста у те приче не верује, јер како би један генерал узимао од чланарине подофицира и ратом прогнане сиротиње...не...не, то су стварно злобне небулозе. Аутор се од оваквих инсинуација јавно ограђује), онда се народ, у овом случају војни пензионери, сам организује у покушају да дође до својих уставних права.
Е.. сада, како ствари у животу стоје, на поштене и племените идеје и намере вечито манипулисаних, док су били активни а сада војних пензионера, увек се накачи по нека „ фукара“ која би да улови у мутном. Има их толико да боли глава! Сви би да зараде - од чланарина, тужби, жалби, јалове реторике, беџева, значки, интерних заставица, плаката, звечки..... ма боли глава!
Они озбиљни не желе да руше јединство Удружења војних пензионера Србије! Они желе да спрече актуелно руководство у тој намери спровођења интереса актуелне власти – разбијање сваке монолитне организације која би могла да утиче на спровођење политике странака на власти – док су на власти, ако може вечно! Тај циљ се најлакше постиже разбијањем јединства партија, удружења и других облика удруживања грађана ради заштите својих интереса. Зато, озбиљни и политички свесни војни пензионери, желе да смене постојеће руководство које више и не крије да је одавно напустило интересе војних пензионера и у њима једино види масу која финансира њихове интересе! А када су финансијски интереси доведени у питање, онда се пишу дописи, прети, позива на некакве статуте Удружења? Све саме небулозе! У суштини, руководство УВПС разбија јединство војних пензионера Србије под притиском коалиционих партнера у Влади и Скупштини Србије! И ту престаје свако полемисање о суштини дешавања у Удружењу војних пензионера Србије!
Дете се родило и ваља га љуљати!
Општинске и градске организације УВПС треба да поставе питање поверења досадашњем руководству уколико оно одбије да да јасне знаке хоће ли и када ће организовати јавне протесте!
Уколико то локални руководиоци не сматрају оправданим, чланство треба да одлучи, сагласно својим убеђењима и слободном политичком вољом, хоће ли својим новцем финансирати организацију која неће да се бори за интересе свога чланства?
Најефикаснији метод је прекид плаћања чланарине и никаквим мерама УВПС не може утицати на слободну вољу грађана Србије. Што пре то боље и веће су шансе да се уједињени изборимо за своја уставна права!
Хоће ли се војни пензионери удруживати у формалне, неформалне, ад хок, или било које друге организације, њихово је уставно право и нико не може да им га оспорава.
Новоформиране групе такође праве почетничке грешке. Свака група мисли да баш она има тапију на лидерство! Грешка! Групе мисле да имају лидере? Грешка! Лидери морају да буду ауторитети како код чланства тако и код политичког противника. Војни пензионери за противника имају извршну власт! Та власт хоће да разговара само са кредибилним преговарачима! Како се ствара кредибилитет? Дописима премијеру? Грешка! Допис остаје у „кошу писарнице“! Само политичким деловањем. Шта то значи? Е то је оно што војни пензионери Удружења ВПС не разумеју или не смеју да разумеју да би задржали своја скромна додатна примања која им обезбеђују војни пензионери Удружења уљуљкани петингом ућешча у политичком животу Србије.
Коначно, Удружење војних пензионера Србије треба да се окане бесмислених саопштења, упозорења и нетачних тврдњи, које их као живо блато вуку у понор из кога нема повратка и озбиљно размотри постојеће стање односа у самој организацији, јер је очиглдно да су захтеви времена у коме живимо нешто што је за нас сасвим ново и тражи нове људе и организацију.