Шта треба опозицији: Укрупњавање или проветравање?

Будућност великог број странака у опозицији је неизвесна и због тога треба да размишљају у правцу укрупњавања, оцењује нова прегруписавања на опозиционој политичкој сцени извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар, док аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да се ништа значајно неће променити, док год су у опозицији исти људи који би требало да буду у политичкој пензији.

Ових дана странке и покрети већ најављују неке обрисе могућих удруживања, односно даљег наступања на политичкој сцени.

Тако је Покрет слободних грађана најавио уједињење са Новом странком, део ДС око Зорана Лутовца верује у сарадњу у оквиру Удружене опозиције Србије у којој главну улогу има Драган Ђилас, док се други део ДС око Бранислава Лечића још раније залагао за савез са странком Бориса Тадића, па је ту могуће очекивати уједињење.

Неке од странка преферирају самосталност, попут Народне странке која јесте у Удруженој опозицији Србије, али већ неко време „солира”, као и Двери које су изашле из Савеза за Србију.

Клачар каже да се још не види у ком правцу иде опозиција, али се назиру неки трендови да нема доминантно једне опозиционе колоне него се иде ка формирању две или три програмски сличне, условно речено колоне, и да се евентуално прави једна врста договора око заједничких именитеља које би цела опозиција требало да заговара.

Како каже још је нејасно како ће бити конципирана кампања за председничке изборе и нејасно је да ли ће се инсистирати на једном кандидату који би могао да покрије све њихове различитости.

Чини се, додаје Клачар, да ту странке нису близу ни решењу, нити конкретном имену.

Упитан да ли је могуће да ће ДС нестати у будућности, Клачар верује да тај сценарио није толико реалан, наводећи да се то у прошлости догодило само са Г17 плус.

„Не мислим да ће било ко нестати, али реално је да велики број странака неће моћи да постане ослонац окупљања и важан политички актер. Велики број станака у опозицији има веома упитну будућност и зато ми се чини да је одлука ПСГ и Нове странке добра у датим околностима”, рекао је он и додао да би велики број опозиционих странака требало да размишља у том правцу.

„Да су тако наступиле за претходне изборе питање је да ли би сви остали испод цензуса”, приметио је Клачар наводи Танјуг.

Дејан Вук Станковић сматра да ће највећи број „странчица” које су настале разбијањем ДС пре нестати него што ће оживети та политичка опција на сцени, јер, како каже, ништа не говори да они имају неки правац или политички програм којим могу да поврате веру у себе.

„Мислим да те странке чак опстају више по некој инерцији и по високим амбицијама њихових некадашњих лидера који су били значајни државни функционери него што опстају због тога што имају неку аутентичну подршку у народу”, оценио је Станковић.

Утисак му је да је опозициона сцена, најавом уједињења ПСГ и Нове, као и због свих дешавања око ДС, више у дубокој кризи него што је у процесу обнављања.

„Нема нових идеја, још мање имате нове људе који могу да мобилишу разочарани део политичке публике за странке које су предводиле политички преврат 5. октобра. Мени то више личи на трчање у живом песку него као процес обнове вишестранчког плурализма”, рекао је Станковић.

Објашњава да је разлог томе тај што су такмичари и даље они који би требало да буду у политичкој пензији.

„Имате групу људи која врло амбициозно запоседа ту позицију политичке алтерантиве. Има много амбиција, мало кондиције и много изгубљеног времена. Утисак је и да је опозиција већ изгубила председничке изборе зато што није нашла кандидата око којег треба да се уједини, чак није направљен ни озбиљан фото робот. Од опозиције овакве каква је не очекујем ништа”, каже Станковић.

Закључује да ту треба неко „озбиљно да отвори прозор и да проветри тај део сцене” којој, према његовој оцени, недостају и одговори на све конкретне изазове, преноси Танјуг.

http://www.politika.rs/scc/clanak/463399/Sta-treba-opoziciji-Ukrupnjavanje-ili-provetravanje