Некретнине вредно стицане током радног века пензионерима некада постају и терет, нарочито када износ последњег пензионог чека не покрива месечне трошкове одржавања. У оваквој ситуацији многи од њих се одлуче за продају станова или кућа у којим живе и свој кутак углавном потраже у тридесетак квадрата на периферији града.

Уместо мирног живота, ослобољеног од стреса и проблема, многи пензионери који живе сами у већим становима сваког месеца муку муче како платити високе рачуне за грејање, струју, одржавање...
Зато се све већи број старијих суграђана окреће агенцијама за некретнине, како би им помогли да што лакше реше ову ситуацију.

- Остала сам сама када ми је супруг преминуо, а деца су отишла далеко у Америку и знам да се неће вратити - прича Анђелка К. са Бежанијске косе, власница куће од око 250 квадрата, која је оглашена за продају.
- Рачун за инфостан месечно износи више него што је моја пензија. Зато сам одлучила да продам кућу, колико год ми то тешко пада, и одем у станчић са месечним рачунима мањим од 5.000 динара. Више ми и не треба.

И агенције за продају некретнина све више сарађују са клијентима у трећем животном добу. Како кажу, углавном је реч о продаји великих кућа или станова на бољим локацијама у граду. Многи од њих су у лошем стању и потребно је доста новца за њихову адаптацију.

- Најчешће не говоре о мотиву, али то раде углавном када остану сами - објашњавају у једној агенцији за промет некретнина у Београду.
- Од нас углавном захтевају да продамо њихову некретнину и нађемо им мањи стан, уз који ће остати и нешто уштеђевине. Много је оних који су живели у центру града, али су због великих рачуна морали да потреже адекватан мањи стамбени простор на градској периферији.