Novi trendovi na tržištu rada - penzioneri odoše u trgovce
U Srbiji smo navikli da su pojedini kadrovi u konstantnom deficitu. To su svakako lekari, medicinske sestre, varioci, vozači C i D kategorije, radnici u obezbeđenju. Srbiji definitivno nedostaju i IT stručnjaci, iako ih svakako dosta ima, to se pokazalo kao nedovoljno. Zanimljivo je da bi od ove godine, kako se čini, tom spisku trebalo pridodati i prodavce u maloprodajnim objektima, koji su izuzetno traženi.
Opšti trend prelio se i na portal www.halooglasi.com u odeljku Posao, jer je tokom godine bilo više evidentiranih oglasa u kojima se traže prodavci. Ono što je takođe u trendu i zanimljivo, jeste sve veće angažovanje penzionera na tim poslovima. Ukratko – penzioneri sve više odlaze u trgovce!
Pored penzije i posao
U Srbiji nema dovoljno radnika u trgovinama, iako su iz Nacionalne služba za zapošljavanje izjavljivali da tu profesiju imaju na raspolaganju na svojoj evidenciji. Sličan problem imaju i drugi veći gradovi u Srbiji, iako je najizraženiji u Beogradu. Takav problem postoji i u Evropi. Prema podacima koji su u javnost došli iz Nacionalne službe za zapošljavanje, na njihovoj evidenciji ima oko 23.000 nezaposlenih trgovaca, a na zahtev poslodavaca mesečno se obuči njih 600. To nije dovoljno da “nahrani” potrebe prodavnica i trgovinskih lanaca, koji traže radnike na različite načine. Najilustrativniji je jedan slogan trgovinskog lanca koji se u javnosti pojavio poslednjih mesci: “Pored penzije i posao bez tenzije”. Time je taj trgovinski lanac pokušao da animira penzionisane građane da se ponovo angažuju i da rade u trgovini.
Trgovinski lanci stalno su u potrazi za novim kadrom,a najviše im nedostaju radnici na delikatesu, mesari, kasiri. Problem je što kadar koji najviše nedostaje trgovinskim lancima i malim radnjama ne može da se obezbedi, jer nema dovoljno konkretnih veština, ne prihvataju da rade u konkretnim uslovima, na specifičnom radnom mestu. Tu prazninu, popunili su penzioneri kojima je ovo način da uvećaju kućni budžet.
Dok je sve više najstarijih građana angažovano iako su penzioneri, nameće se pitanje koliko je to u skladu sa zakonom. Angažovanje penzionera je dozvoljeno, kaže za Halo oglase Posao Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. Ono što naglašava, jeste da, iako nema zakonskih prepreka za angažovanje penzionera, mora se voditi računa o načinu na koji će biti osigurani. Naime, oni moraju biti osigurani kao zaposleni.On je, za naš portal, i objasnio zakonsku stranu ove nove pojave.
Šta kaže zakon
“Trgovina kao radno intenzivna delatnost u ovom trenutku ima manjak radne snage, te u skladu sa Zakonom o radu, ali i Zakonom o trgovini, trgovci angažuju penzionisana lica. Postoji specifičnost u vezi sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju”, rekao je Malinović.
On je objasnio da je Ministarstvo zdravlja, u cilju, kako je rekao, pravilne primene pojedinih odredaba tog Zakona u pogledu prioritetnog osnova osiguranja penzionera u mišljenju br. 011-00-95/2019-05 od 14.5.2019. godine zauzelo sledeći stav:
“U cilju pravilne primene pojedinih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. godine, obaveštavamo vas sledeće: „Članom 15. Zakona uređeno je pitanje prioritetnog osnova osiguranja u slučaju kad osiguranik iz člana 11. Zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, kao i obaveze taksativno nabrojanih kategorija lica koja ispunjavaju uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, da izaberu jedan od osnova osiguranja po kome će biti osigurani. Navedenim članom 15. Zakona, penzioneri – osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti osigurani kao zaposleni”.
Upitan šta bi predložio radnjama i trgovinskim lancima, kako da prevaziđu problem nedostatka radnika, Malinović je rekao da postoji nekoliko modela kako prevazići nedostatak radne snage, dodajući da njihova primena zavisi od vrste i načina obavljanja trgovinske delatnosti.
“Modeli mogu biti zasnovani na organizaciji radnog vremena, sistemima nenovčanih beneficija i davanja, kao i shareholder principima. Takođe, postoje modeli koji nude stimulativno nagrađivanje koje je vezano za rezultate prodaje”, rekao je naš sagovornik.