Министар Зоран Ђорђевић представља Предлог закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању –Седма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије 28. новембар 2019. године
(из привремених стенографских белешки - нередиговане и неауторизоване)
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Поштована председнице Народне скупштине, поштовани посланици, даме и господо, након нешто више од годину дана у овом Дому се поново представља Предлог закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Као и тада и у овом случају реч је о изменама које су усмерене превасходно ка унапређењу положаја осигураника, корисника пензија, али и административних процедура и поступака.
Унапређена стабилност јавних финансија, као и све боља ситуација у погледу финансирања исплате пензија, стварају реалне основе и услове за унапређење система обавезног пензијског и инвалидског осигурања. Из наведеног разлога се приступило изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању о којима је данас овде реч.
Међутим, у циљу правилног сагледавања правца развоја пензијског система и континуитета у обављању тог посла, а са циљем успостављања дугорочно економски одрживог пензионог система, сматрам да је корисно подсетити се свих фаза реформи које су предузете у последњих 20 година.
Наиме, реформа пензијског система започела је још 2001. године као одговор на нагомилане проблеме који су претили да ће у потпуности урушити овај систем. Криза у финансирању обавезног пензионог и инвалидског осигурања је настала још деведесетих година 20. века, а наставила се током двехиљадитих година и наставила се све до 2014. године, а све као последица следећих фактора: неповољна општа економска ситуација у земљи, пре свега узрокована кризом насталом деведесетих година, финансијска недисциплина или неплаћање доприноса од стране бројних привредних субјеката делом због лоше ситуације у којој су се нашли, а делом због смањење контроле наплате и опште кризе у привредном окружењу, што је опет условљено транзицијом ка тржишној привреди, санкцијама, бомбардовањем и другим озбиљним факторима.
Низак ниво запослености, затим неповољна демографска ситуација, а понављам да је Србија међу најстаријим друштвима у Европи, продужење животног века становништва, решавање проблема вишкова радне снаге кроз њихово убрзано пензионисање, релативно повољни критеријуми за одлазак у пензију, који се нису прилагођавали променама у окружењу, као што су ниска старосна граница, широка и благонаклона дефиниција инвалидности уз једноставно остваривање права на инвалидску пензију.
Затим, коришћење пензионог система за краткорочно решавање проблема на тржишту рада, пре свега због великог броја незапослених и вишка запослених у великим привредним субјектима и злоупотребе при остваривању права на инвалидску пензију, али и других разлога.
Наведени фактори су за резултат имали драстично смањење односа осигураника и корисника пензије, значајан раст издатка за финансирање расхода пензионог система који је при том био бржи од раста прихода, а кашњење у исплати пензија и неоправдано високо учешће броја инвалидских пензионера.
Ове чињенице су чиниле неопходним доношење мера које би унапредиле стање у пензионом систему и створиле основу за његов развој у складу са потребама друштва. Прилагођавање пензионог система променљивим околностима у друштву и економији земље, а у циљу стварања услова за дугорочну одрживост система спроведено је фазно и то у изменама прописа усвојених у овом Дому 2001, 2003, 2004, 2005, 2010, 2014. и 2018. године.
Подсетио бих вас да су 2014. године кључне мере реформе предузете у наведеним фазама реформе биле усмерене на постепено прилагођавање услова за остваривање права на пензију умањеним демографским околностима, изменом начина обрачуна пензија, организационе промене у спровођењу пензионог и инвалидског осигурања, као и на проширење структуре пензионог система, увођење система добровољних пензионих фондова.
Међутим, без обзира на значајне позитивне ефекте изражене кроз успоравање раста, а затим и пад дефицита у пензионом систему, као и пораст просечне старости нових корисника пензија, предузете мере у претходним годинама нису биле довољне за трајно превазилажење проблема постојања дефицита и одрживо функционисање система у оквиру постојећих друштвено-економских околности.
Број корисника пензија и даље је растао и био је несразмерно велики у односу на број осигураника, а демографска структура се погоршавала. Све наведено је утицало на поновно погоршање ситуације у обавезном пензионом и инвалидском осигурању, тако да је 2014. године, затечен веома висок дефицит у буџету Републике Србије и готово неодрживо редовно финансирање исплате пензија.
Из наведеног разлога су и предузете мере фискалне консолидације, чији је саставни део због свог великог учешћа у јавним расходима био и пензијски систем. Наиме, било је неопходно хитно зауставити раст дефицита овог система и смањити издвајање из буџета за финансирање исплате пензија.
Основ за дугорочно унапређење финансијске одрживости обавезног пензијског и инвалидског осигурања успостављен је усвајањем изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању којим је предвиђено постепено изједначавање услова за старосну пензију жена по питању година живота са мушкарцима на 65 година старости у периоду до 2032. године.
Поред тога, пооштрени су услови за раније пензионисање увођењем права на превремену старосну пензију уз трајно умањење износа привремене старосне пензије за 0,34% на годишњем нивоу, 4,08% за сваки месец раније одласка у пензију пре навршавања опште старосне границе, као и пооштравањем услова за старосну пензију за осигуранике са бенефицираним стажом осигурања.
Међутим, како је фискална консолидација захтевала и смањење расхода за пензију у краћем року, Законом о привременом уређењу начина исплате пензије су смањене у исплати почев од пензије за новембар 2014. године, што се примењивало закључно са исплатом пензија за септембар 2018. године.
У циљу заштите стандарда пензионера смањењем нису биле обухваћене пензије ниже од 25.000 динара. Дакле, и у овом случају показани је социјална одговорност јер су заштићени пензионери са нижим пензијама, тако да са наведеном мером нису смањени приходи за 61% корисника пензија, односно њих око милион. Ова мера је била тешка и ризична, али неопходна. Пензионери су то схватили на прави начин чиме су показали да су један од најодговорнијих делова нашег друштва.
Због тога, имајући у виду да су мере фискалне консолидације постигле задате циљеве и поново је покренут развој земље, ова Влада је посебно захвална пензионерима на терету који су поднели. Имајући у виду потребу заштите материјалног положаја пензионера, чим су се исказали први позитивни резултати у напретку економије наше земље и побољшано стање у буџету Влада је предложила увећање пензија, знатно раније него што је првобитно планирано програмом фискалне консолидације.
У складу са тим опредељењем пензије су повећане за 1,25% у децембру 2015. године, за 1,5% у децембру 2016. године, за 5% у децембру 2017. године. Поред тога, два пута крајем 2016. и крајем 2017. године је свим пензионерима исплаћено по 5.000 динара. Дакле, иако је усвајање наведеног закона била нужност, Влада и током периода фискалне консолидације предузима је мере заштите стандарда пензионера.
Да подсетимо, изменама прописа из прошле године усвоје је велики број мера које су допринеле унапређењу стандарда корисника пензија, као и ефикасније спровођење обавезног пензијског и инвалидског осигурања.
Како је већ речено, усвајањем изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању престало је важење Закона о привременом уређењу начина исплате пензија, или популарно речено Закон о умањењу пензија, тако да је, почев од пензије за октобар 2018. године, која је редовно исплаћена у новембру претходне године, све пензије се исплаћују без умањења.
Поред престанка умањења пензија у исплати и наведеним изменама Закона усвојеним прошле године утврђен је и правни основ којим је дата могућности Влади за исплату новчаног износа као увећање уз пензију, у зависности од економских кретања и расположивог простора у буџету Републике Србије, с тим што је додатно утврђено да средства за ове намене не могу бити виша од 0,3% БДП на годишњем нивоу.
Ова новина уведена је у циљу унапређења стандарда пензионера који примају ниже износе пензија, а у складу са тим октобра 2018. године усвојена је Уредба према којој наведени новчани износ у новембру и децембру прошле године исплаћен свим корисницима пензија чије пензије износе до 34.003,90 динара. Додатном Уредбом, која је усвојена у децембру 2018. године, продужена је исплата новчаног износа као увећања уз пензију и током 2019. године.
Наведени новчани износ као увећање уз пензију се исплаћује у различитим износима у зависности од висине пензије корисника. Највише добијају корисници са нижим пензијама чије су пензије до 26.643,75, и примају по овом основу износ који је једнак 5% од њихове пензије.
Који су ефекти наведених мера?
Престанком умањења висине пензија и почетком исплате новчаног износа, ка увећања уз пензију, обезбеђено је да се укупна примања збирно пензије и новчани износ ка увећању уз пензију, свих корисника пензија у новембру и децембру 2018. године, као и даље током 2019. године, буду увећање најмање за 5% у односу на износ септембарске пензије који је исплаћен у октобру. Дакле, укупан износ који сво корисници пензија су примили у октобру 2018. године и који примају и данас је увећан најмање за 5% у односу на износ пензија који су примали пре измене закона.
Ако се ови износи посматрају у односу на период пре почетка смањења висине пензија у исплати, тј. пре новембра 2014. године, важно је истаћи да су укупна примања корисника пензија сада већа за од 7,9% до 13,3% у сред збирног ефекта усклађивања која су спроведена у међувремену 2015, 2016, 2017. године, као и уведеног новчаног износа ка увећању уз пензију.
Поменутим изменама закона из 2018. године, такође је утврђено да се средства Републичког фонда за ПИО могу изузетно користити за исплату новчане помоћи корисницима пензије и новчане накнаде када је таква помоћ потребна великом броју корисника у складу који утврди Влада, водећи рачуна о билансним могућностима Фонда.
У складу са тим, свим корисницима пензија у новембру 2018. године, је исплаћено 3.000 динара. У међувремену је по овом основу извршена још једна исплата пензионерима пошто је почетком новембра ове године свим корисницима пензија исплаћено по 5.000 динара, а за ову исплату из средстава Фонда је потрошено 8,7 милијарди динара.
Подаци указују да су захваљујућим представљеним мерама, као и увећању пензија од 5% из децембра 2017. године, чији су се ефекти осетили у 2018. години, укупна примања пензионера у 2018. години је реално порастао за 3,6% у односу на 2017. годину.
Обзиром на то да је престанак умањења пензија у исплати, као и почетак исплате новчаног износа ка увећању уз пензију започели крајем 2018. године, тако да се њихов ефекат у потпуној мери испољио у овој години, а такође, имајући у виду и мало пре споменуту исплату од 5.000 динара, тренутна процена је да ће укупна примања пензионера у 2019. години, реално порасти за око 4% у односу на 2018. годину.
Када збирно сагледамо ефекте, приметно је да су реална вредност укупних примања, а тиме и стандард корисника пензија у 2019. години, у просеку за скоро 8% већи у односу на 2017. годину, што је, признаћете, осетно унапређење уколико остваримо планирано ниску инфлацију у наредној години, предстојећим повећањем пензија у јануару 2020. године, за 5,4%, наставиће се тренд реалног раста пензија и у 2020. години.
Ово је свакако позитиван резултат, иако још увек и недовољан јер већина пензионера прима пензије до висине просечне пензије, а које ће након повећања од 5,4% износити 27.764 динара за све осигуранике, односно 29.042 динара за осигуранике запослене код којих је и највише.
Међутим, важно је истаћи да је успостављен позитиван тренд реалног раста пензија, а пројектован и даљи стабилан развој наше земље, омогућиће ће и наставак унапређења стандарда наших пензионера. Ова Влада ће о томе посебно бринути у наредном периоду.
На овом месту веома је важно истаћи да наведено увећање пензионерских примања нису нарушила финансијско одрживост система, нити стабилност јавних финансија.
Наиме, у 2018. години је били потребно скоро 24 милијарде динара више за исплату увећаних нето пензија, новчаног износа ка увећању из пензију и једнократне исплате од 3.000 динара у односу на средства исплаћена за сличне намене у 2017. години.
Према финансијском плану Републичког фонда за ПИО у 2019. години је потрено 39,2 милијарде динара више него у 2018. години. Дакле, за две године су по овом основу расходи збирно увећани за 63,2 милијарде динара, што је, слажете се, веома значајан износ средстава. Међутим, учешће укупних средстава за све наведене исплате пензионерима су у БДП-у смањене са 10,7% у 2017. години, на 10,5% у 2018. години, а очекује се да ће задржати се на том нивоу и у 2019. години.
Такође, у истом периоду је учешће дотација из буџета за покривање дефицита Републичког фонда у БДП смањено са 3,4% у 2017. години на 2,9% у 2018. години и планираних 2,8% у 2019. години.
Ако се дотације из буџета ставе у однос са приходима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, њихово учешће је у 2018. години у односу на 2017. годину смањено са 27,4% на 24,2%, а очекује се да ће у 2019. години износити 22,5%.
Треба напоменути да се дотацијама, заједно са осталим приходима Фонда, не финансирају само расходи за пензије, него и обавезе по другим правима, као што су здравствено осигурање пензионера и више врста накнада из пензијског и инвалидског осигурања.
Ово је значајан позитиван помак ка остваривању услова за одрживо пословање Републичког фонда, јер се у ранијим годинама учешће дотација из буџета у укупним приходима Фонда чинили у једном тренутку чак 48%.
Дакле, наведени подаци показују да усмеравање значајних додатних средстава ка унапређењу стандарда корисника пензија не само да није нарушило финансијску стабилност система, него су финансијски показатељи чак и побољшани.
Такав успех је омогућен захваљујући побољшаној ситуацији у економији наше државе, што се између осталог огледа и у расту прихода на основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.
Приходи од доприноса су порасли са 397 милијарди у 2017. години на 434 милијарде у 2018. години, а процењује се да ће по овом основу у касу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у овој години слити 476 милијарди динара, што чини 8,8% БДП.
Раст прихода по овом основу доприноса је резултат раста запослености, а тиме и већег броја осигураника, као и повећања висине зарада у претходном периоду. Поред тога, све предузете мере за успостављање финансијске дисциплине послодавца и обвезника уплате доприноса су дале свој позитиван резултат, а што непосредно утиче и на пословање Фонда.
Поред значајних измена, усмерених ка унапређењу стандарда корисника пензија, не треба заборавити ни остале мере усвојене прошле године, а важе за функционисање система пензионог и инвалидског осигурања.
Наиме, у делу закона којим се уређује матична евиденције Републичког фонда, извршено је неопходно прилагођавање законских одредби у процесу реформе јавне управе која је дефинисана Стратегијом реформе јавне управе у Републици Србији и Акционим планом за спровођење стратегије реформе јавне управе 2015-2017. година.
Овим прилагођавањима стратешким документима, као и препорукама Светске банке, измене закона су усклађене и са препорукама и планом приоритетних активности за смањење административних терета у Републици Србији у периоду 2016-2018. година, стоп бирократији Владе Републике Србије.
Ове измене резултирале су смањењем административних поступака у матичној евиденцији, смањењем обавеза послодаваца по том основу, поједностављењем поступака избегавањем вођења дуплих евиденција, преузимањем података од институција које њима располажу итд, а последично смањењем административних трошкова.
Имајући у виду изнето, захваљујући свим мерама предузетим у претходном периоду, напретком привреде, као и очекиваним позитивним економским кретањима у 2020. години и у наредним годинама створени су услови за наставак реформског процеса у циљу додатног смањења обавезног пензионог и инвалидског осигурања и пензијског система у целини у циљу побољшања положаја осигураника и корисника.
У том смислу посебно бих издвојио питање усклађивања пензија. Наиме, постигнути економски резултати и успостављена финансијска стабилност, као и свођење расхода за пензије у оквире постављања фискалних правила, омогућили су да се питање усклађивања пензија измести из Закона о буџетском систему и у потпуности дефинише матичним законом о пензијском и инвалидском осигурању, што је управо основа овог предлога закона.
На овом месту би требало подсетити да је формула за усклађивање пензија и до сада била садржана у Закона о пензијском и инвалидском осигурању, с тим да је њена примена била суспендована у корист закона којим се уређује буџет и буџетски систем, а што је било нужно у периоду спровођења фискалне консолидације.
Поред тога што се предлаже да се усклађивање пензија у будуће регулише према одредбама Закона о ПИО, предлог закона садржи и одредбе којима се на нови начин дефинише формула за усклађивање пензија, периода у коме ће се усклађивање вршити, као и параметара који ће се узимати у обзир за одређивање процената усклађивања.
Наведени предлог за циљ има обезбеђивање следећег: постојање јасног и предвидивог начина усклађивања висине пензија, да раст пензија буде у одређеној мери везан за раст зарада, повећање реалне вредности пензија, а тиме и стандарда пензионера, очување финансијске стабилности и одрживог начина финансирања исплате пензија и других права из ПИО. Ово конкретно значи да ће се предлогом закона дефинисати и усклађивање које ће бити спроведено једном годишње, почев од пензије за јануар 2020. године.
Параметри који ће се користити за одређивање процента усклађивања су кретање просечне зараде без пореза и доприноса и кретање потрошачких цена. Ови параметри ће имати подједнак удео у формули за усклађивање пензија, у складу са популарно названом швајцарском формулом. Дакле, пензије ће се усклађивати према формули која укључује 50% промене зарада без пореза и доприноса и 50% промене потрошачких цена.
На овом месту је важно нагласити да се подаци о кретању просечне зараде без пореза и доприноса и кретању потрошачких цена који се узимају у обзир приликом обрачуна висине усклађивања односе на кретање наведених параметара за период од 12 месеци, почевши од јуна претходне године, па уназад закључно са јулом у односу на период од 12 месеци који претходи наведеном периоду. Дакле, реч је о просечном кретању наведених параметара за тих 12 месеци у односу на претходних 12 месеци.
Примера ради, проценат усклађивања пензија за јануар 2020. године добија се као половина процента раста просечне зараде без пореза и доприноса за период јул 2018. година – јун 2019. година у односу на просечну зараду за период јул 2017. година – јун 2018. година и процента раста потрошачких цена за период јул 2018. година – јун 2019. година у односу на потрошачке цене за период јул 2017. година – јун 2018. година. Може се поставити питање због чега је изабран наведени референтни период, односно због чега се пензије не усклађују према просечном кретању наведених параметара за претходну календарску годину.
Постоје два разлога за то. Први разлог је више техничке природе и везан је за чињеницу да се подаци о кретању зарада објављују 55 дана након истека периода на који се односе, што је неспојиво са намером да се пензије усклађују почев од пензије за јануар, јер би подаци о кретању просечне зараде без пореза и доприноса, на пример, за 2019. годину у односу на 2018. годину били познати тек крајем фебруара 2020. године.
Други разлог је много важнији и везан је за већ поменуту намеру да се пензије усклађују на предвидљив начин, уз одговорност према јавним финансијама. Наиме, на овај начин ће проценат усклађивања пензија у наредној години бити познат већ крајем августа текуће године, што с једне стране значи да ће пензионери већ тада знати са коликим увећањем својих примања могу да рачунају. С друге стране, усклађивање пензија се доводи у везу са процесом планирања јавних расхода за наредну годину, чиме се такође постиже предвидљивост, али и одговорност када је у питању управљање јавним средствима.
С обзиром да је јасан циљ ове Владе да се подигне стандард и запослених и пензионера, пратиће се показатељи стандарда пензионера у току године и, уколико то буде неопходно, предузимаће се мере заштите било кроз једнократну помоћ или увећање уз пензију, а важно је истаћи да смо обезбедили законске инструменте за интервенцију уколико она буде неопходна.
Поред усклађивања пензија, несумњиво централно питање овог предлога закона, предложене измене и допуне Закона о ПИО обухватају и друге ништа мање важне измене са аспекта уређења пензионог система као што је следеће. Предвиђено је прецизирање норми које се односе на допунску пензијску штедњу, чиме се у потпуности врши усклађивање система пензионог и инвалидског осигурања са прописима о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима.
Предложеним изменама се утврђује да је ПИО у Републици Србији обавезно, а да пензијски систем у нашој земљи чини и добровољни пензијски фондови и пензијски планови који се уређују посебним законом. Овим се у суштини систем добровољних пензијских фондова и пензијских планова и формално препознаје као део пензијског система.
Даље важне измене се односе на проширење обухвата у домену остваривања права на породичну пензију. Наиме, у делу остваривања права на породичну пензију, ванбрачна заједница изједначава се са браком, чиме се истовремено врши усаглашавање са одредбом члана 62. став 5. нашег Устава.
Дакле, почетком примене ове одредбе право на породичну пензију моћи ће да остваре и лица која су живела у ванбрачној заједници са преминулим, при чему се постојање ванбрачне заједнице утврђује у ванпарничном поступку.
У циљу спречавања евентуалних злоупотреба које могу настати фиктивним закључивањем брака и фиктивном ванбрачном заједницом, посебном нормом се прецизира да супружник или ванбрачни партнер преминулог могу остваривати право на породичну пензију уколико су брак, односно ванбрачна заједница живота трајали најмање три године или ако са умрлим осигураником, односно корисником права имају заједничко дете.
Следећа измена се односи на уређивање исплате, накнаде погребних трошкова, које се исплаћују у случају смрти корисника, права из пензијског и инвалидског осигурања. Предложено је да се исплата и висина накнаде погребних трошкова уведе посебним поглављем, уз брисање ове накнаде као права из пензијског и инвалидског осигурања, с обзиром на то да ова накнада суштински не припада ни осигуранику, ни кориснику права из пензијског и инвалидског осигурања, већ лицу које је сносило трошкове сахране. Циљ предлога је ефикаснија исплата накнаде погребних трошкова лицу које је стварно сносило трошкове сахране.
Развојем динамичног пословног окружења, у пракси се све чешће појављују нове околности, које досадашњи прописи нису препознавали. Због тога је неопходно реаговати у што могуће краћем року и прилагодити прописе измењеним околностима. Циљ је да прописи не буду кочница даљем развоју привреде и друштва, него да буду и да створе услове за напредак у другим областима. Из тог разлога, Предлогом закона се уређује и статус лица која раде на територији наше земље за страног послодавца који нема регистровано предузетништво и представништво у нашој земљи, на начин да се та категорија лица уводи у осигурање у својству осигураника самосталних делатности. Тиме се шири обухват осигурања, а поред тога се решава и ситуација која је све више присутна у пракси.
Такође, на предложени начин се врши усклађивање прописа у пензијском и инвалидском осигурању са одредбама прописа који уређују питање пореза на доходак грађана, доприноса за обавезно социјално осигурање и предложених измена уредбе о једноставној пријави на обавезно социјално осигурање. На исти начин се предвиђа решавање проблема приликом остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања, од стране лица која обављају пољопривредну делатност у својству предузетника. Дакле, предлаже се да се и они у будућности препознају као осигураници самосталних делатности. И у овом случају се на предложени начин врши усклађивање прописа о пензијском и инвалидском осигурању са одредбама прописа којим се уређују питања пореза на доходак грађана, доприноса за обавезно социјално осигурање и предложених измена уредбе о једноставној пријави на обавезно социјално осигурање.
Одредбе Предлога закона доносе одређене новине и за полицијске службенике и припаднике БИА. Наиме, предлаже се да полицијски службеници изједначавају се са професионалним војним лицем у случају настанка инвалидности, јер им се оставља могућност да обављају друге послове који нису полицијски.
Што се тиче припадника БИА, на основу предложене одредбе, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, преузима податке електронским путем за све осигуранике, па и за припаднике БИА, што је и сада већ у пракси присутно.
Наиме, предложена одредба Предлога закона је у складу са изменама и допунама закона од 30. септембра 2018. године, којим је прописано да почев од 1. јануара 2019. године податке о матичној евиденцији свих осигураника, па и припадника БИА, Републички фонд за ПИО систематски, електронским путем преузима из базе података организација за обавезано социјално осигурање. Дакле, предложеном изменом се поступање, које у пракси већ постоји, законом само додатно уређује и прецизира.
Предлогом закона такође се предвиђа да се право на специјална помагала, за читање и писање убудуће уређује прописима о здравственом осигурању, јер по својој природи и карактеру припада прописима из те области. На тај начин се доприноси прецизнијем дефинисању области пензијског и инвалидског осигурања и надлежности Републичког фонда за ПИО, у спровођењу осигурања.
Следеће одредбе Предлога закона односе се на превазилажење проблема уочених у пракси и унапређење спровођење осигурања. Предлаже се да домаћи држављани запослени у иностранству, ако за то време нису обавезно осигурани код страног носиоца осигурања или ако права из пензијског и инвалидског осигурања по прописима те земље не могу остварити или користити ван њене територије, више нису у категорији обавезно осигураних лица, тј. бришу се из осигурања.
Наиме, за ова лица се не може обезбедити обавезно осигурање, с обзиром на то да Републички фонд за ПИО нема сазнања о њиховом раду у иностранству. Наведена лица су обавезно осигурана када поднесу захтев и доказе о раду у иностранству, па сада постоји велика вероватноћа да ће доћи до избегавања обавеза пријаве по овом основу осигурања. Из тог разлога, предлаже се да се промени ова одредба, с обзиром на проблеме са применом у пракси.
Још једно важно питање на које се односе измене и допуне закона које данас представљамо односе се на решавање проблема утврђивања стажа осигурања, када се допринос плаћа по истеку рока утврђених законом.
Напомињем да се то односи на осигуранике којима је износ обавезне уплате доприноса утврђивао Фонд и када је обавеза уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на најнижу основицу осигурања извршена по истеку рока утврђених законом.
Наиме, предлаже се да се у стаж осигурања утврђује и време на који се уплата доприноса односи, тако да се износ доприноса доводи у однос са најнижом месечном основицом важећом у моменту уплате доприноса.
Затим, у делу остваривање права на старосну и превремену старосну пензију, предложеним изменама се унапређује положај осигураника из члана 14. став 5. закона са осталим осигураницима тако што се прописује да право на старосну пензију или превремену старосну пензију могу остварити испуњењем услова за стицање права на старосну пензију или превремену старосну пензију. Ове категорије лица су до сада наведена права могли да остваре само престанком осигурања, што је стварало потешкоће у пракси, имајући у виду карактер делатности које обављају.
Наведене измене односе се на следеће категорије осигураника: лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове, затим, лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга које се у смислу овог закона сматрају послодавцем, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању, затим, напред наведена лица која раде на теритирији наше земље за страног послодавца који нема регистровано представништво у нашој земљи, осигураници који су изабрана, именована или постављена лица, као и лица која су хранитељи. Имајући у виду да је реч о заиста бројним категоријама осигураника који обухватају велики број лица, јасан је значај предложених одредби за ефикасније спровођење пензијског и инвалидског осигурања.
Предлаже се измена одредба везаних за поступак остваривања права, чиме се врши усклађивање закона са одредбама прописа који уређују општи управни поступак. У поступку утврђивања постојања инвалидности, телесног оштећења, потпуне неспособности за рад и неспособности за самостални живот и рад, предлаже се скраћење трајања поступка, јер се у органу вештачења у другостепеном поступку даје могућност да изврши оцену и постојање наведених категорија.
На крају, ту су и одредбе којима се обавезе и одговорност запослених у Фонду у односу на пружање услуга заинтересованим лицима подижу на један виши ниво, што пружа основ за унапређење поверења у укупан рад фонда. Дакле, овај предлог закона садржи велики број одредби којима се у значајној мери унапређује стандард корисника пензија, а такође се врши додатно уређивање пензионог система и унапређење ефикасности спровођења осигурања.
На крају, желим да још једном подвучем важност чињенице да два пута у кратком року у овом дому представљамо предлог закона у којем су мере усмерене првенствено ка унапређењу положаја осигураника и корисника, као и већој ефикасности и спровођење осигурања. То је добар знак да економија земље, укључујући и систем ПИО стају на здраве и реалне темеље. То је управо и био циљ свих мера Владе, да се створе здрави економски услови и стабилне финансије, када је могуће планирати и спровести унапређење стандарда становништва, а посебно пензионера, који су поднели највећу жртву током финансијске консолидације.
Овај закон је још један пример да смо ушли у фазу стабилног развоја наше земље.
Хвала вам на пажњи. О детаљима предлога закона имаћемо прилике да разменимо мишљења током расправе у појединостима, а верујем да ћете у дану за гласање подржати све ове измене и допуне закона. Хвала.
НАПОМЕНА: Преузето са сајта који уређује г. Посавец
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Коментар: Леп хвалоспев оних који су министру писали ово излагање. Стварност је другачија и много суровија. Просечна пензија у односу на просечну плату пала је на 49.1 % и тај тренд се наставља. Другим речима наставља се узимање од пензионера.