Нови Закон о социјалним картама ће објединити, не само унутар ресорног министарства, већ и са свим другим базама од Централног регистра становништва, МУП-а, ПИО фонда, Националне службе за запошљавање, Пореске управе до Геодетског завода
Нови Закон о социјалним картама ће објединити, не само унутар ресорног министарства, већ и са свим другим базама од Централног регистра становништва, МУП-а, ПИО фонда, Националне службе за запошљавање, Пореске управе до Геодетског завода, каже за „Радио Београд 1“ министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.
Министарка је за емисију „У средишту пажње“ прецизирала да ће примена Закона о социјалним картама омогућити праведнију расподелу новца за социјално најугроженије групе и успоставити бољу контролу социјалних давања.
„Увођењем јединственог регистра социјалне карте, централизоване базе података, све чињенице које су релевантне да неко оствари своја права наћи ће се на једном месту. Грађани више неће морати да иду од шалтера до шалтера, све ће моћи да заврше са матичним бројем и иницијалним захтевом на једном месту“, каже Кисић Тепавчевић.
Истиче да ће Регистар социјалне карте обухватити грађане који већ користе социјалну заштиту, оне чији су захтеви у процедури, као и оне који су било када поднели захтев, али су одбијени.
„Ако истраживања покажу да је нека група посебно угрожена, а нарочито смо фокусирани на рањиве категорије, као што су особе са инвалидитетом и старији од 65 година – могуће је повући те податке из Централног регистра становништва у базу и пружити помоћ тим најугроженијим категоријама, а да је они нису сами тражили“, прецизирала је Кисић Тепавчевић.
Социјална давања по више основа
Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да се социјална права односе на дечју и породичну, социјалну, борачку и инвалидску заштиту, па неке особе имају права на помоћ по више основа.
„Ако дете прима дечији додатак постоји могућност да се тај износ повећа након пунолетства.
Како би све несметано функционисало набављен је софтверско-хардверски систем који треба да повеже интерни систем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са екстерним системима у другим институцијама. Све екстерне базе су спремне и сада следи период за испитивање функционисања система у наредним месецима. Примена закона почеће 1. марта 2022. године“, каже министарка.
„Када се успостави један такав систем, који ради 24 часа дневно, прецизно ће се евидентирати на који начин одређене породице имају могућност да добију помоћ. Или да ли је помоћ потребна одређеним категоријама становништва, углавном старачким домаћинствима који немају никакве приходе, а поседују њиву или некретнину“, истакла је министарка.