Најновији чланци  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 53 guests and no members online

   

ДР ГОРАН БЕЛОЈЕВИЋ: Корона је вирус из лабoраторије

 
 

фото: intermagazin.rs

Лекар чије је гостовање на телевизији изазвало бурне реакције коментарисао теорије да је корона вирус који је направио човек. Шеф Катедре за хигијену са медицинском екологијом Медицинског факултета у Београду проф. др Горан Белојевић изазвао је недавно бурне реакције појављивањем на телевизији.

Причао је о корона вирусу, али је успут поменуо да је спорије дошао до студија јер му је „масерати“ на поправци“! Сада је за домаћу штампу причао о темама као што су вакцина против короне, мутација вируса и крај пандемије.

„Руке се перу топлом водом и сапуном и посебно се трљају врхови прстију, а нокти треба да су подрезани. Ако су нокти дуги, користи се четкица. Одзвиждућемо или отпевамо у себи или наглас целу песмицу „Данас нам је диван дан“ и то је довољно дуго. Побољшаће нам и расположење! У кући треба све да држимо уредно и чисто. Сунђером натопљеним 70% алкохолом или хлорним препаратом треба пребрисати каду пре и после купања и што чешће даску WC шоље, радну површину у кухињи, тастатуру мобилног телефона, компјутера, површину стола на којем се ручава и кваке на вратима,“ каже проф. др Горан Белојевић, шеф Катедре за хигијену са медицинском екологијом Медицинског факултета у Београду, упитан како да се штитимо од короне.

„Најбоље средство за дезинфекцију је топлота, и то минимално 65 степени. Разлог је што не постоји резистенција бактерија и вируса на топлоту, нема антагонизма са неким материјалима или другим дезинфицијенсима и једноставно се спроводи. Услов је да материјал буде чист, а време излагања најмање 30 минута. Препоручујем два хемијска средства за дезинфекцију: 70% алкохол и било који хлорни препарат који се користи у домаћинству. Доктринарно правило је прво очистити, а тек онда дезинфиковати.“

Изјавили сте да ће куће постати болнице.

„Треба комбиновати хоспиталну са комуналном медицином. У болнице треба примати само животно угрожене пацијенте оболеле од ковида 19, којима је неопходна оксигенотерапија или вештачка вентилација у најтежим случајевима. Сви остали могу да се лече код куће, а то је око 80 одсто оболелих. Тако ће се смањити притисак на болнице, уз очуван број од око 95 одсто опорављених.“

Када предвиђате крај епидемије?

„По аналогији са ‘шпањолком’, односно са свињским грипом из 1918, очекујем да ковид 19 траје до следеће године. Ако то буде до почетка 2021. биће дивно, а ако потраје до краја 2021, биће реално.“

Да ли је реално да овај вирус прерасте у нешто попут сезонског грипа, да само нестане или да нас од њега заштити колективни имунитет?

„Реално је да човечанство стекне природну отпорност на САРС ЦоВ-2 и тада ћемо заиста реаговати на ову болест као што реагујемо на сезонски грип. До тада ће морати да се плати данак оболевањем и умирањем. То је природни закон. Вируси не могу да нестану са планете Земље пре хомо сапијенса. Обрнуто је извесно.“

Је ли једини спас вакцина?

„Припадам мањинској групи научника који су скептични да ће се на време произвести ефикасна и безбедна вакцина. То из разлога што сам, опет, у мањинској групи научника који сматрају да је овај вирус продукт вепонизације. То је поступак лабораторијског претварања биолошког агенса у биолошко оружје. Један од главних циљева вепонизације је онемогућавање израде вакцине.“

Због чега је у овом налету вируса оболело толико људи и зашто вирус погађа све млађе становништво?

„Невероватна брзина којом се вирус проширио целим светом указује на пренос ваздушном струјом. Када се клиничка слика болести мења у току епидемије, било по симптоматологији, било по току, инкубационом периоду, леталитету, путу преноса или осетљивој популацији, то указује на мењање генома вируса, односно мутације. И то се може програмирати вепонизацијом.“

Све чешће се чују изјаве лекара да вирус погађа све органе на којима оставља трајне последице, а не само плућа…

„Вепонизацијом вирус постаје енигма и за вирусологе и за клиничаре, јер не личи ни на који познати агенс. Због тога су клиничари згранути тежином клиничке слике оболелих, али и последицама код опорављених.“

У Италији га данас називају „спрским вирусом“… Да ли је вирус код нас заиста јачи и како је то могуће?

„Ја бих га назвао кинеским вирусом, јер је у Кини све и почело. То не значи да сматрам да је изашао из кинеске вирусолошке лабораторије. Али да је из лабораторије, мислим да јесте.“

Да ли је ношење маске најбоља превенција и када је најбоље носити је?

„У овом тренутку не знамо за боље средство превенције ковида 19. Маску треба носити на носу и устима кад год се прилази људима, без обзира на то да ли је то у затвореним или на отвореном простору.“

Велика прашина се подигла када сте изјавили да поседујете „масерати“. 

Да ли га заиста поседујете и ако не, шта сте желели да поручите јавности том изјавом?

„Одговорићу с два аспекта. Први је мангупски. Када сам био ‘пионир малени’, београдски мангупи су возили ‘фиће’, а на поправци су им биле ‘алфе’. Добро, нису баш све девојке падале на то, али неке јесу. Други аспект је језички и користе га вешти говорници. То је стилска фигура која се зове дигресија. Наизглед потпуно скренете с теме само да бисте привукли пажњу. И најзад, увек остане онај црв сумње да ја заиста возим ‘масерати’. За то је потребно мало пратити моје кретање по граду.“

Зашто је у јавности изазвало толико осуда то да би један професор и лекар могао да вози скупоцени ауто?

„У Србији поједини лекари зарађују толико да могу без проблема да возе нови „масерати“. Да сам у њиховој кожи, ипак не бих то учинио, јер српски народ докторе и даље својата. Мој покојни ђед Алекса из Српске Спарте сажео је то у једној реченици, немој, пушељане, учињет у животу баш све што ти запане,“ рекао је он.

(Курир/Мондо)

intermagazin.rs
 

-----------------------------------------

Veponizacija (engl. weaponize) se definiše kao „omogućavanje nečeg za napad na osobu i grupu” (weaponize, Cambridge Dictionary), „prilagođena upotreba oružja” i „postavljanje oružja” (weaponize, English Oxford Living Dictionaries), odnosno kao prilagođavanje određenog sredstva na takav način da se može koristiti kao oružje, platforma ili sistem s ciljem postizanja vojnih učinaka (weaponize, Dictionary.com)