Пандемија корона вируса само је оголила процесе који су већ били познати. Од изостанка европске солидарности, преко убрзаног раста Кине као потенцијално водеће светске силе, до никад очигледнијег лицемерја у Америци оличеног у либералном тоталитаризму и демократури, где водеће улоге имају сиененовске мултинационалне корпорације, самопроглашени апостоли истине. У таквом друштву могуће је противити се резолуцији СБ УН која осуђује нацизам, због апсолутне слободе говора прокламоване у првом амандману америчког Устава, а са друге стране прекидати говоре, укидати налоге и алтернативне друштвене мреже уколико нису у сагласју са доминантним псеудолибералним наративом.

Дакле, могуће је четири године говорити о кључном утицају страних сила на долазак неподобног председника, али није могуће преиспитивати изборе које су они подобни прогласили легитимним, иако је јачина, односно слабост доказа и у једном и у другом случају иста. Таквих и сличних примера је много.

Изборна трка за америчког председника ове године била је специфична. Чини се да никада више неполитичких фактора није било укључено у политичку кампању. Ништа није смело да се препусти случају. Тако је НБА лига као веома утицајна организација, пре свега због великог аудиторијума, али и због тога што се многи љубитељи кошарке поистовећују за звездама тог спорта, била идеалан инструмент за планирану пропаганду подељену у две фазе.

После паузе проузроковане пандемијом, ниједан меч у првенству није могао да прође без осврта коментатора на дужност и обавезу сваког грађанина САД да гласа. Играчима је први пут било дозвољено да на дресовима носе политичке поруке уместо својих презимена, а како је покрет „Црни животи су важни“ бивао све заступљенији, управо та парола је доминирала на већини кошаркашких дресова. Неретко су кошаркаши бирали и натпис „гласај“ изнад броја на дресу, док су се поједине звезде хвалиле како су успеле да приволе остатак тима на регистрацију поводом предстојећих избора.

Кључна ствар која доказује да ту није реч хуманитарној кампањи већ о класичној политичкој пропаганди десила се на мечу између Клиперса и Даласа, када је центар Клиперса Луки Дончићу упутио расистичку увреду („bitch ass white boy“) на коју нико од „бораца за људска права“ није реаговао. Поставља се питање како би ствар текла да је било обрнуто? Минимум 10 мечева суспензије за Дончића, уз пропратну бруталну медијску кампању против њега.

Друга фаза поклапа се са демонстрацијама Трампових присталица и насилним упадом у зграду Конгреса на Капитол Хилу. Опет су се, као по команди, оглашавале НБА звезде, франшизе, новинари како би осудили протесте, исто онако како су до пре само неколико месеци позивали људе на гласање.

„Доналд Трамп је био одушевљен чињеницом да су они људи напали Капитол – он то воли. Он није способан за бригу о другом, он је поремећена, потпуно искварена особа. Веома је опасан“, преноси Спорт Клуб изјаву чувеног Грега Поповича. А шта је Трамп у ствари рекао?

„Знам да сте повређени. Имали смо изборе који су нам украдени. И сви то знају. Посебно друга страна. Али сада морате да идете кућама. Морамо да имамо мир. Морамо да имамо ред и закон. Не желимо да ико буде повређен. Ово је тежак период“

Из Трампове изјаве никако не може да се закључи како је он „одушевљен“ насиљем демонстраната. Међутим, овде није битно шта је истина, већ ко има право да тумачи истину. Огласила се и највећа НБА звезда Леброн Џејмс, али и најпознатији новинар лиге Адријан Војнаровски.

„Ми живимо у две Америке. Прави пример тога сте видели у Вашингтону. Ко то не разуме и не види треба да се врати не један или два, већ десет корака уназад. Запитајте себе да ли ми овакву Америку желимо да оставимо нашим унуцима. Мислим да је одговор не. Имам троје деце и гледали смо оне срамне сцене упада у Конгрес. Само се питам шта би било да су тамо упали тамнопути људи. Мислим да сви знате одговор“, објашњава Џејмс, према наводима Спорт Клуба.

Корак даље отишао је Војнаровски, који у свом твиту говори о „нападу на демократију“, док је звезда Голден Стејта Дрејмонд Грин демонстранте окарактерисао као „терористе“. Нису изостала ни тумачења одређених франшиза, па Сакраменто Кингси издају саопштење о „срамним“ догађајима, те додају да „заједно морамо подржати мирну промену власти и обновити веру у демократски процес“.

Дакле, Си-Ен-Ен је јасно поставио ствари. Постоје „борци за демократију“ и „терористи“, прва и друга Америка, „патриоте“ и „издајници“. Затим постоје „селебритији“, од спортских, до филмских звезда који спроводе тај наратив, свесни да иза себе имају милионе обожавалаца, који слепо следе њихова уверења. Када Милорад Чавић обуче мајицу „Косово је Србија“, бива дисквалификован због „политичке акције“, а када се друге спортске звезде политички активирају како би допринели победи одређеног кандидата, то се представља као слобода говора.

И раније је било јасно да слобода говора у САД постоји само у идеолошки одређеним границама, али никада то није било тако очигледно и огољено као данас. Како ће сада „изузетни“ наћи аргумент да подрже било коју обојену револуцију, како ће Си-Ен-Ен покренути рат када земљи зафали ресурса?

Лицемерје, то је огледало данашње Америке, или бар оног њеног дела који ће крајем овог месеца преузети све полуге власти у тој земљи.

„Ко то не разуме, нека се врати десет корака уназад.“

 Вук-Милош Петровић је студент треће године журналистике на Филозофском факултету у Новом Саду. Ексклузивно за Нови Стандард.

 Насловна фотографија: Andrew Harrer/Bloomberg

 Извор Нови Стандард