Најновији чланци  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 38 guests and no members online

   

 

 
 

фото: fakti.org

СТВАРАЊЕ Републике Српске је историјски сложен, дуготрајан и многовекторни процес.

Зато је и био веома тежак: у условима вишенационалне бивше републике СФРЈ, оружане борбе за очување своје територије, за сигурну егзистенцију српског народа.

Оно што се чинило као пораз у Дејтону, постало је побједа према којој су Срби у БиХ упорно ишли 30 година.

Донио је плодове став бившег предсједника Републике Српске Милорада Додика да је најбитније сачувати првобитни текст Дејтонског споразума, јер он гарантује основе аутономије Српске, па је протеклих година Српска оснажила своје позиције, ојачала институције власти, економију и избавила се страха од посљедица за донесене одлуке.

Дејтонски споразум писан као привремени документ, јер се мислило да ће се Срби смирити када добију своју аутономијуу виду ентитета, а онда ће под чврстом контролом САД и високог представника почети да предају своје надлежности како би се учврстила централна сарајевска власт.

Лично ми веома импонује како се према Западу понаша Милорад Додик и кад је био на функцији предсједника Републике Српске, а и сада када је одбацио такозване реформе чиме је требало да се концентрише власт у рукама Сарајева.

Српска инсистира да се и њено мишљење у БиХ поштује. Скупштина Српске донијела је одлуку да више неће подлијегати притисцима, нити давати сагласност на одлуке, које нису у интересу Републике Српске, а Додик је као свој главни задатак одредио очување самосталности, статуса и права Републике Српске и поручио да то неће жртвовати зарад европског пута.

Српска је против наметања одлука, а за систем партнерства, за мир и сарадњу међу народима БиХ.

Досљедност руководства Републике Српске у одбрани интереса свог народа довела једо тога да је стабилност Српске постала основа стабилности читаве БиХ.

Обратићу вашу пажњу на два питања која су важна за разумевање историјске улоге Републике Српске.

1. Република Српска већ очигледно постаје центар Српства на Балкану, преузела је лидерску позицију међу Србима на Балкану.

Милорада Додика брине питање српске интеграције и растужује стална српска разједињеност, када свако вуче на своју страну и не мисли на заједничке интересе. Он би хтео да Србија и Република Српска имају промишљени план у том правцу.

Република Српска се брине за Србе на Косову и одржава тијесне везе са Србијом, помажући јој да стане на ноге. Такав обједињујући потез није видљив данас у Београду, нити на другим мјестима. Али захваљујући унутрашњој и спољној политици, Бања Лука се данас може назвати центром бриге за Србе у другим регионима Балкана.

Видјела сам на прослави Дана Републике Српске 9. јануара Србе из Црне Горе, Србије, Македоније, Румуније, Мађарске, Албаније. Ово указује на то да је руководству Републике Српске веома стало до јединства српског културног и духовног простора на Балкану и… много више него Србији.

Таква тенденција је веома позитивна јер Србима увек недостаје јединство. На том путу треба се супротстављати Западу својим духовним вриједностима и традицијама, међу којима су главни вјера, ослањање на традиционалну породицу, осјећање правде, независности и братства.

При томе се не мисли на уједињење војним путем – већ се ради о очувању и заштити духовног и културног простора, обнови и његовању српске традиције и коријена.

2. Однос са Западом. Република Срспка је покварила све америчке планове: не само да је преживјела, већ је и ојачала своје позиције у Босни и Херцеговини. Таква РС смета онима који желе да виде Босну као унитарну, који чекају уступке као награду за могућност остваривања сна о ЕУ.

Све ове године Запад убјеђује Босанце, Србе и Хрвате да они треба да теже централизацији БиХ, пошто другачије не могу да ступе ни у ЕУ, ни у НАТО.

Инструмент за реализацију таквих планова је Високи представник за координацију цивилних аспеката Дејстонског споразума.

И сви планови САД добро су реализовани све до 2009. године – док је РС пристајала на уступке. Чинило се да до унитарне Босне није далеко. Али, Срби су се тихо побунили, престали да чине уступке, почели да говоре о одвајању.

То се уопште не свиђа Западу. Већ су готово уништили Србију, готово да нема Срба у Хрватској и на Косову. И одједном, супротставља се Република Српска!

Република Српска је нарушила све планове Американаца да се унитаризује БиХ. Опстала је и ојачала је своју позицију у БиХ. Зато САД разрађују друге сценарије за уништење РС, праве планове како што брже да елиминишу Србе у БиХ као политичку и економску силу.

Видјели смо покушај у мају 2016. године да организују уличну обојену револуцију у Главном граду. Али, политика руководства је била толико промишљена да је ова акција пропала.

Тада је затражено да се укине празник Дан Републике Српске 9. јануар. Приметили смо веома озбиљну интервенцију Запада која је заузела антисрпски став по том питању.

Опет, сломити Србе на том путу није им успело.

У јануару 2017. против Додика су уведене санкције. Нашао на удару америчких санкција због тобожњег ометања извршења мировних споразума постигнутих у Дејтону

Значи, циљ одређених снага на Западу – слабљење српског фактора на Балкану и у свијету. А иза свега тога стоји други циљ, – а то је слабљење руског утицаја преко РепубликеСрпске и Србије.

Запад неће успјети да ослаби позицију Српске и да подијели њено друштво, јер Српску подржава Русија.

Русија је, заузевши јасну позицију по питању очувања Дејтонског споразума, увијек изражавала подршку Србима.

Москва чврсто стоји на позицији укидања надлежности високих представника, а у Савјету за спровођење мира увијек је заузимала објективну позицију и бранила интересе Републике Српске.

Русија је увијек била покровитељ Бугарима, Македонцима и Србима у Србији, Црној Гори и БиХ. А сада питам: ко од њих и даље искрено воли Русију и ко се активно супротставља русофобичним тенденцијама, а ко се све више окреће политици ЕУ, НАТО и САД?

Данас свим критеријумима искреног пријатеља, стабилног партнера и искреног русофила на Балкану одговара само малена Република Српска која се налази у тежим условима него Црна Гора, Србија, Македонија и Бугарска.

Зашто су русофобија и србофобија тако јаки на Западу?

Зато што се само наши народи не покоравају и одупиру непријатељима и притиску, боре се за своје интересе, подржавају слабе и не издају пријатеље.

Дакле: ко може спасити свет од глобализма?

Мој одговор је: снажна Русија заједно са Србима. И у томе је историјска улога Републике Српске и, наравно, Србије.

(Др Гускова је на трибини говорила на тему: „Српство и значај Републике Српске у чувању мира и јединства Срба на Балкану“)

fakti.org