Најновији чланци  

   

REGISTRUJTE SE  

   

NA SAJTU  

We have 64 guests and no members online

   

 

Економија је пала тако нагло да је практично неизбежно да ће се у једном тренутку поново прибрати. Али, то ни на који начин неће надокнадити пад

Нуријел Рубини (62) један је од најпознатијих светских економиста. Професор на Стерн Скул оф Бизнис у Њујорку, он је један од ретких који је прогнозирао пуцање америчког балона некретнина и финансијску кризу 2008. Такође је био међу онима који су рано упозорили на то да ће COVID-19 укочити економију.

Господине Рубини, пандемија је глобалну економију бацила на колена, а милиони људи остали су без посла. Да ли је ова криза озбиљна као Велика депресија 1930-их?
Удар је већи него што је тада био. Прошле су године од 1929. до пуног обима кризе. У поређењу са данашњим, то је попут олупине воза са успореним кретањем. Сада се светска економија урушила у року од неколико недеља, а само у Сједињеним Државама више од 40 милиона људи је незапослено. Многи верују да ће се економија једнако брзо поново убрзати, али то је заблуда.

Не верујете у опоравак у облику слова „V“ упркос великим пакетима економских стимулација? Уосталом, 2,5 милиона нових радних места је у мају поново oтворено у САД.
Наравно, успон ћемо видети у другој половини године. Али, то неће бити стварни успон, већ илузија. Економија је пала тако нагло да је практично неизбежно да ће се у једном тренутку поново прибрати. Али, то ни на који начин неће надокнадити пад. Чак и на крају 2021. америчка економија ће и даље бити испод нивоа са почетка 2020. године; превише тога се покварило.

Стопа незапослености смањиће се на 16 или 17 процената – током финансијске кризе била је само 10 процената. У мају је било свега 2,4 милиона отворених радних места након што je 42 милиона људи изгубило посао за последњих неколико месеци. А стварна стопа незапослености много је виша од службено измерене.

На берзи се ствари очигледно виде другачије, акцијама се већ трговало на истом нивоу као и почетком године.
Берза се заварава. Инвеститори се кладе да ће бити додатних економских стимулативних пакета и опоравка добити у облику слова „V“. Али за људе овде у Сједињеним Државама то не значи ништа.

Откад то Американци не брину о берзи?
На Волстриту велике корпорације дају тон, посебно банке и технолошке компаније. Преживеће кризу јер им држава никада неће дозволити да пропадну. Они ће избацити људе на улицу, смањити трошкове и на крају ће имати још већу тржишну моћ него раније. Али, оно што ми овде зовемо Мејнстрит, мале и средње компаније, то не могу. Оне банкротирају. Процењујем да ће сваки други ресторан у Њујорку морати да се затвори, али МекДоналдс ће преживети. А то није све.

Шта још?
Најбогатијих 10 процената Американаца поседује 80 процената богатства на берзи, док 75 процената уопште нема акције. Студија Федералних резерви показује да 40 одсто Американаца нема 400 долара у готовини да би се припремило за ванредне ситуације. Сада доживљавамо ово ванредно стање. Систем је болестан и људи излазе на улице због тога.

Мислите да протести после полицијског убиства Џорџа Флојда такође имају социјалну компоненту?
Наравно! У области у којој живим, у Боверију на Доњем Менхетну, три четвртине демонстраната је бело. Многи од њих су млади и припадају градском “прекаријату”, новој подкласи која је заменила традиционалну радничку класу, “пролетаријат”, у економијама са напредним услугама. Прекаријат чине привремени радници, фриленсери, људи који раде на сат, они који раде по уговору – иако често имају универзитетску диплому. Они који нису у редовном радном времену више не добијају државне трансфере након три месеца. Ти људи више не могу да плаћају кирију и рачуне за телефон, а струја и вода су им искључени. Биће дуго вруће лето.

То ће значајно умањити шансе Доналда Трампа за поновни избор, зар не?
У праву сте. Али Џо Бајден ће морати да победити са врло великом разликом да би Доналд Трамп отишао из Вашингтона. Предвиђам да се то неће догодити. Или ће се Трамп једва задржавати на власти, иако подршка међу белом радничком класом, која га је довела на функцију, опада. Или ће изгубити тесом разликом, али неће признати резултате.

Ви стварно верујете да би се он забарикадирао у Белој кући?
Наравно. Трамп неће ићи пред Врховни суд као Ал Гор и тражити поновно пребројавање гласова уколико резултати избора у неким окрузима буду изједначени. Кривиће Кину, Русију, црнце или имигранте и понашати се попут диктатора банана републике. Позваће своје следбенике на оружје – тамо има довољно наоружаних белих фашиста. Подсећа их довољно често на Други амандман који Американцима омогућава поседовање оружја.

Гадан сценарио. Трамп ће вероватно кривити и Федералне резерве за економски развој. Жели да ФЕД још снизи каматне стопе.
ФЕД је већ учинио све што није морао да ради. Спасио је банке, финансијске инвеститоре, хеџ фондове и управљаче имовином прелавивши тржишта ликвидношћу. То је било исправно у кратком року да се избегне дефлација. Али, јавни дуг је толико висок да владе и компаније могу себе рефинансирати само ако каматне стопе остану ултра ниске. ФЕД то мора показати куповином обвезница и на тај начин повећавајући њихове цене и снижавајући каматне стопе. Дугорочно се неће извући. ФЕД је у истој ситуацији као и све централне банке широм света.

Мислите да су централне банке изгубиле независност?
Апсолутно. Погледајте: у децембру 2018. године председник ФЕД-а, Џером Пауел, најавио је да ће подићи каматне стопе и смањити биланс централне банке заустављањем куповине обвезница. Као резултат тога, берза је пала за 20 процената. Пауел се брзо повукао и данас је биланс стања ФЕД двоструко већи него раније. Дугорочно гледано, то ће довести до инфлације.

Како се то може догодити када је толико људи незапослено, а економија заиста нема чврсто тло под ногама?
Догодиће се јер ћемо доживети негативан шок на страни понуде. Можда звучи технички, али лако је објаснити.

Само напред.
Глобализација је годинама држала ниске трошкове радне снаге и производње, само на 2,5 милијарди јефтиних радника из Индије и Кине. Али глобализација је већ достигла врхунац након финансијске кризе, а пандемија је појачала тај тренд. Сведоци смо ренационализације, распадају се ланаци снабдевања, имамо трговински сукоб Кине и Сједињених Држава.

Значи, очекујете да цене порасту на све стране?
Узмите пример 5Г технологије: Нокиа и Ериксон су 30 одсто скупљи а 20 одсто мање ефикасни од Хуавеија. Дакле, ако се нека земља одлучи против Хуавеија за ширење 5Г, за што постоје добри разлози због безбедносне политике, цене свих врста крајњих производа, од 5Г услуга до тостера и микроталаса са 5Г чиповима, аутоматски ће расти. А то на крају води ка инфлацији.

Али, тада би каматне стопе морале расти.
По уџбенику, да, али то се неће догодити. Државе и компаније би у супротном своје буџете и билансе увалиле у тешкоће.

Да ли вас је изненадило колико новца Европљани одједном мобилишу за стабилизацију својих економија?
Не баш. Напокон, ствар је у одржавању еврозоне. Без акта солидарности, нарочито би се Италија урушила и напустила заједничку валутну зону. Тада би све било готово.

Кад је реч о пакету помоћи у износу од 500 милијарди евра, који се Немачка и Француска надају да ће заједно саставити, немачки министар финансија Олаф Шолц говорио је о европском тренутку Хамилтона, имајући у виду првог америчког министара финансија Александра Хамилтона, који је поставио финансијске  основа за америчку нацију. Да ли Шолц претерује?
Наравно да претерује. Пакет је у реду и добар је, али ту недостају два кључна предуслова за европску савезну државу: прво, комуникација обавеза – италијански дуг је и даље дуг Италије. И друго, заједнички буџет значајне величине, тј. од 20 или 30 процената бруто домаћег производа, а не, као што је то сада случај, од само два процента.

По немачким стандардима, одлуке немачке владе су револуционарне.
Не можете увек да кажете не! Берлин не може бити против чињенице да буџет ЕУ расте и да Европска централна банка игра већу улогу а истовремено се изненађује када све иде даље. Тада би Европа била мртва! Срећом, канцеларка Ангела Меркел на време је схватила о чему је реч. И тренутно је толико популарна да може да прогура те ствари. Сумњам да би то под њеним наследником било могуће, без обзира ко постао вођа њене странке и канцелар.

Али следећа криза већ вреба иза угла: Брегзит. Хоће ли Британци поново затражити продужење прелазног периода?
Разговарам редовно са представницима британске владе и имам утисак да се они јасно крећу ка тврдом Брегзиту. Лондон не жели споразум о слободној трговини попут оног између ЕУ и Канаде, јер влада заиста жели јасан рез. То је, наравно, лудо. Камиони ће се гомилати на царинској граници, европска берза ће нагло пасти, британска економија ће такође пасти, а такође ће пасти и европска економија, мада не у истом степену.

Постоји ли нешто што вам даје наду?
Нада? Морао бих размислити. Добро је што су владе тако брзо и масовно реаговале на пандемију и њене последице. А иначе? Бојим се да ће наредне године бити упамћене као пропаст и катастрофа. Можда ће глобална економија након тога бити одрживија. Али, засад све изгледа мрачно.

Аутор Тим Барц

Насловна фотографија: Jin Lee/Bloomberg/Getty Images

Извор Шпигл, 12. јун 2020./Факти, 17. јун 2020.

https://www.standard.rs/2020/06/17/n-rubini-zabluda-je-da-ce-se-ekonomija-ubrzati-jednako-kao-1929/