Кина одмиче у трци за вештачком интелигенцијом (1)

Током 2019. године сарађивао сам са истакнутим великаном технолошке индустрије како бих комбиновао његово вишедеценијско искуство у развоју најсавременијих технологија са својим вишедеценијским искуством у процесу доношења одлука у националној безбедности. Заједно смо покушавали да схватимо импликације великог кинеског скока ка вештачкој интелигенцији (скраћено AI, од енглеског „artificial intelligence“) по националну безбедност.

Наш циљ је да овим есејем упалимо аларм поводом рапидног прогреса Кине и њене тренутне перспективе превазилажења Сједињених Држава у примени AI у деценији која је пред нама; да објаснимо зашто је AI за аутократију на чијем је челу Комунистичка партија Кине (у остатку текста „Партија“) егзистенцијални приоритет; да идентификујемо кључна питања о опасностима од необуздане трке у AI наоружању између две дигиталне суперсиле; те да укажемо на разлоге због којих верујемо да је ово трка коју Америка може и мора да добије.

ЧЕТИРИ КЉУЧНЕ ТАЧКЕ
Почињемо са четири кључне тачке. Најпре, већина Американаца верује да је америчко вођство на пољу напредних технологија толико велико да је неупитно. Исто тако, многи у америчким безбедносним круговима инсистирају на оцени да Кина у области AI може бити само „конкурент приближног нивоа“. И једни и други греше. У ствари, Кина данас представља конкурента који је у пуном спектру дорастао Америци на пољу комерцијалних и безбедносних примена вештачке интелигенције. Пекинг не само да покушава да овлада вештачком интелигенцијом, он у томе и успева. Будући да ће AI у сфери трговине и националне безбедности у наредне две деценије имати једнако трансформативан утицај какав су током протеклих четврт века имали полупроводници, компјутери и интернет, ово питање би требало сматрати апсолутним националним приоритетом.

Друго, страственост Кине у овладавању AI-јем далеко превазилази њену свест о томе да ће дотична технологија постати највећи покретач економског напретка у наредних четврт века. За Партију је AI критична мисија. За ауторитарну владу под контролом Партије, контрола 1.4 милијарди људи представља херкуловски задатак. Још од распада Совјетског Савеза, Американци су били уверени да су ауторитарне владе осуђене на пропаст – пре или касније. Али AI пружа реалистичну шансу за предупређивање таквог исхода. AI би Партији могао да пружи не само „пожарни излаз“ за бег од „краја историје“, него и основу за развој модела управљања – неку врсту националног оперативног система – који би био супериоран у односу на данашње дисфункционалне демократије. Како је истакао један демократски председнички кандидат: „Кина користи технологију како би усавршила диктатуру“. А то је идеја која привлачи многе лидере широм света. Како је бивши директор Гугла Ерик Шмит објаснио: „Да је Совјетски Савез био у стању да употреби овако софистикован надзор, сакупљање и анализу података какви су на располагању руководству Амазона, вероватно би добио Хладни рат“.

Треће, иако делимо генерални ентузијазам о потенцијалу AI за пружање великог напретка у људском благостању, развој машина са интелигенцијом далеко супериорнијом од људске ће изнедрити посебне, можда чак и јединствене ризике. Године 1946, Алберт Ајнштајн је упозорио да је „ослобађање снаге атома променило све осим нашег начина размишљања, па стога клизимо ка катастрофи без преседана“. Верујемо да се исто може рећи за AI. Хенри Кисинџер је идентификовао ове ризике у ономе што називамо „Кисинџерова авет“. Према његовим речима, AI прети да изазове непредвидиву револуцију наше свести и размишљања, те „неизбежну еволуцију у нашем схватању истине и реалности“. Одговарајући на Ајнштајнова размишљања, научници и стратези који су створили и употребили атомску бомбу на крају Другог светског рата су удружили снаге како би нашли начине да спрече нуклеарни Трећи светски рат. Суочавање са изазовима које доноси AI ће захтевати ништа мање од тога.

Четврто, Кини је предност у обиму, сакупљању података и државној одлучности омогућила да, током претходне деценије, поништи предност Америке у овој индустрији. А сада је на путу да надмаши Сједињене Државе у деценији која долази. Без обзира на све, уколико се Сједињене Државе пробуде пред овим изазовом и мобилишу националне капацитете, верујемо да ће бити у стању да формулишу и изврше победничку стратегију.

Многим читаоцима, AI је само најновија светла звезда на хоризонту технолошких иновација. Кратко излагање у циљу пружања ширег контекста би овде било од користи. AI обухвата „велике податке“ (енг. big data), машине које уче и мноштво повезаних технологија које омогућавају машинама да се понашају на начине који људска бића описују као „интелигентне“ када се ми тако понашамо. На пример, сетимо се апликације за GPS навигацију „Вејз“ (енгл. „Waze“) која лоцира најбољу руту кроз отежан саобраћај, Амазонових застрашујуће актуелних понуда робе или програмираних машина које данас редовно побеђују светске прваке у шаху. Данашње водеће IT компаније – укључујући FAANGs (Фејсбук, Амазон, Епл, Нетфликс и Гугл) и BATs (Баиду, Алибаба и Тенсент) – улажу своје буџете за истраживања и развој у AI револуцију. Како истиче Џеф Безос, оснивач Амазона: „Налазимо се на почетку златног доба AI“.

Иако су и даље у зачетку, AI технологије ће бити покретачи будућег економског раста и националне безбедности. Од препознавања лица и „финтеха“ (енгл. „fintech“ – кованица која означава интеграцију најсавременијих технологија у финансијске токове и процедуре, тј. „financial technologies“, прим. прев.) до дронова и 5G мрежа, Кина не само да нас сустиже, него је у многим случајевима већ претекла САД како би постала неприкосновени светски првак. На неким пољима, услед уставних ограничења и различитих вредности, Америка својевољно предаје вођство. На неким другим, Кина је просто одлучнија у намери да победи.

КИНЕСКА ДОМИНАЦИЈА
Кинески AI успон је толико нов да свако ко га пажљиво не прати вероватно није ни свестан шта се дешава. Не тако давно, тачније 2015. године, приликом анализа међународне конкуренције, амерички индустријски лидери – Гугл, Мајкрософт, Фејсбук и Амазон – увидели су кинеске компаније „на својим ретровизорима“, али тик уз немачке и француске фирме трећег реда. Но, ово се променило пре три године – током 2016. – када је водећа компанија за AI апликације „DeepMind“ представила машину која је победила светског шампиона Лија Седола у најкомпликованијој игри на свету – го. Чак и након што је неколико машина америчких компанија победило шаховске прваке света, већина Кинеза је остала у убеђењу да машине никада неће моћи да победе шампионе у овој игри јер је го десет хиљада пута комплекснији од шаха. Тако је одлучујућа победа „DeepMind“-а постао кинески „Спутњик моменат“ – догађај подједнако драматичан као прво совјетско лансирање сателита у космос које је распламсало општенационални скок улагања Америке у математику и науку, настанак НАСА-е и слетање на Месец.

Кај-Фу Лијева књига AI суперсиле пружа користан преглед ангажмана Кине на овом пољу. Почело је личном реакцијом председника Сија Ђинпинга поводом пораза највећег светског шампиона игре го. Изјавивши да се ради о технологији у којој ће Кина морати да буде водећа, поставио је прецизне циљеве за 2020. и 2025, што је трасирало пут Кине ка доминацији над AI технологијама и њиховој примени до 2030. године. Увиђајући да ће у том процесу водећу улогу морати да имају приватне фирме, а не владина тела, Си је одредио пет компанија које треба да предводе овај процес у Кини: Баиду, Алибаба, Тенсент, iFlytek и SenseTime. Дванаест месеци након Сијеве директиве, инвестиције у кинеске AI стартапове су превазишле инвестиције у америчке AI стартапове. До 2018. Кина је пријавила 2,5 пута више патената везаних за AI технологије него Сједињене Државе. А ове године, у Кини ће дипломирати три пута више компјутерских стручњака него у Америци.

За разлику од нуклеарног оружја, где су владе водиле у истраживању, развоју и размештању – AI и повезане технологије стварају и развијају приватне фирме и универзитетски истраживачи. Војни естаблишменти у Вашингтону и Пекингу практично каскају за њима, усвајајући и прилагођавајући производе приватног сектора. Где се ова два конкурента данас налазе у трци за AI? Главне индикаторе треба тражити у шест главних области: тестирања тржишних производа, тестирања производа за финансијска тржишта, истраживачке публикације и патенти, резултати у међународним надметањима, таленат и националне оперативне средине.

Одлуке потрошача на тржиштима говоре саме за себе. На пољу „финтеха“, Кина нема конкурената. Тенсентов „WeChat Pay“ има 900 милиона корисника у Кини, док „Apple Pay“ има свега 22 милиона у Сједињеним Државама. А што се тиче способности, „WeChat Pay“ је у стању да уради много више него „Apple Pay“. Кинески корисници користе своју апликацију да купују кафу у Старбаксу, као и нове производе од Алибабе; да плаћају рачуне, врше трансфере новца, узимају кредите, инвестирају, донирају у хуманитарне сврхе или управљају својим банковним рачунима. Радећи све то, генеришу ризницу грануларних података о индивидуалном понашању потрошача, што AI системи користе како би правили боље процене о кредитном рејтингу појединца, његовим интересовањима за производе, платежном капацитету и другом. При плаћању мобилним телефонима, Кинези потроше педесет долара на сваки долар који Американци потроше – укупно 19 билиона долара прошле године. Америчка плаћања мобилним телефонима још нису догурала ни до једног билиона. Кредитне картице су кинеским миленијалцима подједнако застареле као што су њиховим америчким вршњацима застарели чекови. Марк Закерберг је приметио: Овогодишњи велики кораци Фејсбука на пољу дигиталних трансакција, укључујући недавно увођење „FacebookPay“ функције, копирају Тенсент, а не обрнуто.

На пољу технологија за препознавање лица, највреднији стартап у свету је кинеска компанија „SenseTime“ – чије је централне канцеларије један од аутора посетио овог октобра (том приликом, овај аутор је имао прилику да обиђе Жонгуанкун – кинеску верзију Силиконске долине – и то у друштву Кај-Фу Лија, чији је хеџ фонд један од водећих извора капиталних инвестиција у кинеске AI стартапове). На прошлогодишњем међународном такмичењу у технологијама за препознавање лица, кинески тимови су освојили свих пет првих места. Кинеске фирме – попут Hikvision-а и Dahua Technology-ја, који контролишу трећину светског тржишта сигурносних камера; Tiandy, чијим је камерама потребна светлост једне једине звезде на небу како би током ноћи правили слике у боји високе резолуције; и Wuhan Guide Infrared, који је специјализован за инфрацрвене и топлотне видео преносе, тесно сарађују са својом владом како би усавршили технологије препознавања лица за потребе профита и контроле. На овом пољу нема надметања Кине и Америке – Сједињене Државе су практично предале трку услед брига за приватност појединаца и дубоких преиспитивања тога како би ове технологије могле да буду употребљене.

За западњаке се звоно за аларм упалило 2017. године када су истраживачи са Стенфорда створили AI алгоритам који је са шокантном прецизношћу могао да детектује сексуалну оријентацију појединца, простим скенирањем једне једине фотографије. Није потребно много маштовитости па да се увиди како би мање друштвено либералне владе могле да примене овакву технологију. И тако док је Сан Франциско недавно забранио технологије за препознавање лица, Партија је четворци водећих кинеских компанија за развој ових технологија дала приступ својој бази података са фотографијама преко 1.4 милијарди грађана. Један добро информисани предузетник са искуством улагања из ове области процењује да кинеске компаније које се баве развојем технологија за препознавање лица поседују милион пута више фотографија него њихови амерички конкуренти.

У технологијама везаним за говор и лингвистику, Кинези побеђују америчке фирме у свим језицима – укључујући и енглески. Водећи светски стартап за препознавање гласа је кинески „iFlytek“. Његова корисничка база је 700 милиона, што је готово дупло већи број од 375 милиона људи који користе Еплов „Сири“. На такмичењима из перформанси система, iFlytek редовно редовно побеђује тимове из Гугла, Мајкрософта, Фејсбука, IBM-a и MIT-a, и то на свом секундарном језику (енглеском). На Стенфордовом међународном надметању способности машина да читају текст, кинески тимови су освојили три од пет првих места, укључујући и прво. Баиду је развио систем препознавања говора равноправан човековом, и то годину дана пре него што је Мајкрософт у томе успео.

Ко је био главни снабдевач америчке војске комрецијалним дроновима до 2017. – када су Сједињене Државе забраниле набавке од иностраних добављача? Произвођач дронова из Шенжена под именом DJI, који контролише 70 одсто светског тржишта. Дронови би били само минијатурни хобистички хеликоптери да није елементарног AI-ја, који им пружа компјутерски „вид“ којим препознају наркотике или оружје, омогућавајући им да лете у организованим ројевима. Као што је скорашњи напад на главна саудијска петролејска постројења показао, свет је тек почео да открива безбедносне последице дронова који користе вештачку интелигенцију, летећи испод домета радара. Од пет светских брендова за комерцијалне дронове, три су кинеска, само један је амерички.

Инфраструктура 5G ће бити подлога која ће омогућити AI-ју да продре дубље у свакодневни живот, од аутоматизованих аутомобила до паметних наочара. Кинески Хуавеј је водећи снабдевач ове телекомуникационе опреме у свету. Не само да влада кинеским тржиштем, које ће бити највеће на свету, него његових 28 одсто удела у светском тржишту готово да су једнаки комбинованом уделу његова два главна конкурента. Од водећа четири бренда који ће градити 5G инфраструктуру, два су кинеска. Америчких је нула. Кинеске фирме су власници дупло више патената од суштинске важности за 5G него америчке фирме. Док исход актуелне кампање америчке администрације против Хуавеја остаје неизвестан, ова компанија у испорукама 5G система далеко надмашује све конкуренте, а уз то и доноси на тржиште 5G телефон годину дана пре Епла – компаније која је изумела ајфон (први смартфон; прим. прев).

НЕПРИЈАТНА ИСТИНА
Финансијска тржишта рефлектују ову реалност. Пре пет година, две од двадесет највреднијих интернет компанија у свету су биле кинеске, а данас их је девет. „Седам гиганата AI ере“ – Гугл, Амазон, Фејсбук, Мајкрософт, Баиду, Алибаба и Тенсент – су подељени на обе стране Пацифика. Од сваких десет долара инвестираних у AI током 2018. године, пет је отишло кинеским, а четири америчким фирмама. Од десет највећих AI стартапова у свету, пола су амерички, а пола кинески.

Кинеске инвестиције у истраживање и развој AI-ја су стигле до америчког нивоа, а то почиње да се осећа и у резултатима. Непријатна истина је да Кина поставља интелектуални темељ за генерацијску предност у AI-ју. Према Ален институту за меродавне оцене вештачке интелигенције, Кина ће ове године сменити Америку на првом месту по броју цитата у 50 одсто најцитиранијих радова о AI-ју. Следеће године ће преузети вођство и у десет одсто најцитиранијих. А до 2025, Сједињене Државе ће пасти на друго место у главних један одсто најцитиранијих радова (на сву срећу, у радовима у којима је остварен научни пробој, Кина остаје иза). На пољу јавних патената за AI технологије, Кина је надмашила Америку 2015, а прошле године је пријавила 2,5 пута више патената него Америка. У најважнијој подгрупи развоја машина способних за учење – такозваном „дубоком учењу“ (енгл. „deep learning“) – Кина има шест пута више патентних публикација него Сједињене Државе (сирове бројке, међутим, треба узимати са дозом резерве, јер нису сви патенти једнако вредни).

Кина снажно инвестира и у хардвер. У 2001. години, Кина није имала нити један од 500 најбржих суперкомпјутера у свету. Данас их поседује 219 (Америка свега 116). Штавише, док су кинески суперкомпјутери некада зависили од америчких полупроводника, њена најјача машина данашњице направљена је у целости од процесора домаће производње.

Као и олимпијски атлетичари, научници из области AI-ја радо демонстрирају свој напредак и вештину на међународним такмичењима. Како је раније споменуто, 2017. је „Дип мајндов“ „AlphaGo Master“ победио највећег светског шампиона гоа – Лија Седола, и то читаву деценију пре него што је прогнозирано. Осам месеци касније, Тенсентов сопствени го програм – назван „Fine Art“ – такође је победио Седола. А „Fine Art“ је победио упркос томе што су Седолу дата два потеза предности – што је хендикеп који „Дип мајнд“ није био вољан да пружи.

За то време, на Међународном такмичењу ваздухопловне роботике, светском такмичењу из роботике са најдужом традицијом, сва три најбоља учесника прошле године су били кинески субјекти. А у најпрестижнијем информатичком надметању за средњошколце из целог света – Међународној олимпијади из информатике – Кинези су освојили 84 златне медаље, а Американци 52.

Постизање ових успеха на такмичењима резултат је инвестиција које је Кина уложила у култивацију талената. У случају AI, снага мозгова је важнија од снаге компјутера. Кина годишње произведе четири пута више „STEM“ студената (акроним од речи  „science, technology, engineering and mathematics“, односно „наука”, „технологија”, „инжењерство” и „математика”;  прим. прев.) него Сједињене Државе (1.3 милиона насупрот 300.000) и три пута више информатичара (185.000 насупрот 65.000). На Америчкој скали вести и светских извештаја, кинески Универзитет Синхуа је број један у свету у компјутерским наукама. На сваких десет студената који докторирају у компјутерским наукама у САД, троје су Американци, а двоје Кинези. Пре три деценије, само један на сваких 20 кинеских студената који су студирали у иностранству се враћао кући. Сада се у Кину враћа четири од пет студената.

Кад су у питању културне разлике, многи Кинези прихватају оно што већина Американаца сматра кошмаром „државе надзора“. Чак и код апликација које ће очигледно унапредити јавно здравље и сигурност, Американци су подједнако подељени на оне који су „веома вољни“ и оне који су „веома невољни“ да деле личне податке. У Кини, вољни надмашују невољне у размери 5:1. Како је кинески колега образован у Америци приметио, Кинезе збуњује америчко прихватање масовних напада ватреним оружјем сваког месеца исто колико и Американце збуњује кинеско прихватање државног надзора који њихове породице чини безбедним од таквих ужаса.

АМЕРИЧКЕ ПРЕДНОСТИ И ПРЕПРЕКЕ
Кинеска власт, закони и регулативе, јавни ставови о приватности и тесна сарадња између компанија и државне власти – све су то зелена светла за развој AI. У Америци и Европи све бљешти од жутих и црвених светала. Изјаве председника Доналда Трампа о AI-ју су суштински представљале пуку реторику. За разлику од њега, кинески председник схвата материју. AI је централни стуб његове агенде да „учини Кину поново великом“. У процесу који пажљиве посматраче подсећа на руководство Амазона и Гугла, он је дефинисао кључне индикаторе перформанси за развој ове технологије, обезбедио је масивне финансије за специфичне пројекте и учинио шта год је било могуће како би створио повољне ветрове.

Где год кинеска држава може да заштити компаније (на домаћем тржишту), подржи националне шампионе (кроз субвенције и приступ владиним подацима) и омогући водећим AI корпорацијама да воде главну реч – она то и чини. Амбициозни циљеви по питању перформанси су оно што стимулише петнаест кинеских градова са популацијама од преко 10 милиона и сто градова са популацијама од преко милиона да се такмиче у употреби сензора у склопу друмских система (што ће у будућности бити инфраструктура за аутомобиле без возача), камера у саставу програма „оштро око“ који надзире јавну и приватну имовину, те у сплету сличних технологија како би настали „паметни градови“.

На сваком од ових фронтова постоје наравно и конкурентска разматрања. Свеобухватнија процена би захтевала дубљу анализу сваке области надметања. Како ствари тренутно стоје, очекујемо да ће у наредној деценији Сједињене Државе очувати своје вођство у предузетничком софтверу (нпр. пословни алати попут аутоматског издавања рачуна), напредним полупроводницима и квантним компјутерима.

Без обзира на све, процењујући ривалитет у деценији пред нама, сматрамо да би Сједињене Државе и Кину требало третирати као једнаке такмаце. Америчке предности обухватају позицију САД као пионира (допуштањем Фејсбуку и Гуглу да доминирају не само на унутрашњим америчким тржиштима него у целом свету), актуелни кадар научних „суперзвезда“, односно научника померају границе истраживања, способност и одлучност Силиконске долине да регрутује 0.0001 одсто најспособнијих појединаца од 7,7 милијарди људи на планети и екосистем који активно подстиче проналаске и иновације.

Истовремено, амерички AI се суочава са озбиљним препрекама, које укључују културу која приоритетизује приватност у односу на безбедност; неповерење у ауторитете и владу; невољност компанија да сарађују са америчким војним сектором и обавештајним службама; дисфункционалне јавне политике које коче регрутацију и имиграцију; законе који отежавају сакупљање великих података; и могућност додатних регулатива и антимонополских акција против компанија које представљају националне шампионе заслужне за напредак Америке на овом пољу.

При надметању на дуже стазе, предности Кине произилазе из њене огромне популације (1.4 милијарде људи) која пружа извор података и талената без преседана, највећег тржишта на свету и могућности сакупљања информација од стране компанија и владе у оквирима културе која приоритетизује безбедност изнад приватности. Кинеска посвећеност образовању ствара армију мање скупих радника, вољних и способних да утроше значајно време у пречишћавање сетова података. Кинески универзитети производе информатичаре у вишеструко већим бројкама од њихових америчких конкурената, а сви они једва чекају да праве алгоритме за решавање друштвених проблема.

Како је обим квалитетних података главни фактор у примени AI, Кина је постала Саудијска Арабија највредније робе 21. века. Тотални обим створених, ухваћених и копираних података у Кини је већ сада далеко већи него у Сједињеним Државама. Поред тога, ова земља има бизнисмене гладне успеха, као што су Џек Ма из Алибабе или Пони Ма из Тенсента; владу која води општенационалну кампању за претварање Кине у светског лидера у вештачкој интелигенцији; и националну свест да је дошло кинеско доба.

Грејем Т. Елисон је професор државне управе на Харвардовој Кенеди школи. Бивши је директор харвардског Белфер центра и аутор књиге „Осуђени на рат: Могу ли Америка и Кина да избегну Тукидидову замку?“

Превео Владан Мирковић

Извор The National Interest

https://www.standard.rs/2020/01/11/kina-odmice-u-trci-za-vestackom-inteligencijom-1/