(ИНТЕРВЈУ) Маја Чабаркапа: У Црној Гори су на дјелу нескривене и агресивне безбожничке силе које покушавају да затру мој народ, моје православље, па самим тим и мене
Разговарали смо са Мајом о мотивима њеног потеза, о науци и младима, православљу, Црној Гори и на тај начин покушали да представимо свијет за који говоре да га у нашој земљи више нема - а управо је ова Пљевљакиња доказала супротно
Маја Чабаркапа, докторанд микробиологије на ПМФ-УЦГ, исписала је нову страницу одбране светиња и учинила поносним све Пљевљаке и слободне грађане Црне Горе.
Наиме, ова млада научница раскинула је Уговор о додјели стипендије за докторска истраживања вриједан преко 50 хиљада евра, истакавши да не жели на било који начин да има везу са влашћу која затире српски народ и православље.
О овој одлуци обавијестила је и министарку науке, Сању Дамјановић, а јуче је на свом Фејсбук профилу обавијестила јавност о неутрошеном новцу на рачуну који јој је остао од стипендије:
„Неутрошени новац (на рачуну) који имам од стипендије коју сам до сада примала – мислим да је 4 760 евра. Уколико вам треба новац за храну или да платите казну што су вас прогонили на правди Бога и кажњавали, за заставе, за фарбу за цртање тробојки, за материјал за крстове, за мајице, за спонзорисање објава или за било коју другу идеју/активност за одбрану православља у Црној Гори – јавите ми се у инбоx. Сва сума вам је на располагању!„, написала је ова храбра и часна дјевојка.
Разговарали смо са Мајом о мотивима њеног потеза, о науци и младима, православљу, Црној Гори и на тај начин покушали да представимо свијет за који говоре да га у нашој земљи више нема – а управо је ова Пљевљакиња доказала супротно.
Још живи глас слободе, правде и части!
Како коментаришете чињеницу да је Црна Гора постала центар одбране православља у свијету?
Библиске сцене у Црној Гори су дале лекцију читавом свијету како се достојанствено и пркосно брани светосавље и православље, које ће служити на част свим будућим генерацијама. Литијски ходови су нешто најљепше што се догодило Црној Гори, а то је дивно дефинисао подгорички свештеник Борис Брајовић, „Кад се двоје људи воли, то је љубава, а када се воли читав један народ то је литија!“
Шта Вас је надахнуло и који је био пресудан моменат да се одлучите на овакав корак? Да ли је Закон о слободи вјероисповијести био „кап која је прелила чашу“?
Беспризорне и скандалозне активности актуелног режима су биле веома интензивне последњих мјесеци, те је моје незадовољство расло. Пресудни моменат је био када сам на изборној листи ДПС-а за долазеће изборе видјела име Сање Дамјановић, министарке науке Црне Горе, са којом сам потписала уговор о стипендији, а коју изузетно цијеним као научника, али нажалост не и као човјека.
Инспирацију, мотивацију и вољу да и истрајем у овој заједничкој борби за голи опстанак духовности и идентитета налазим у литијама као и свим оним малим-великим бунтовницима и борцима – који се мире међу собом, удружују, храбро исказују своје незадовољство кроз ријечи и дјела, осмјехују се у лице режиму који их назива фашистима. Тада знам да нисам сама и срце ми је пуно.
Што се тиче Закона о слободи вјероисповјести, он ме је алармирао да почнем интензивније да пратим друштвено-политичка дешавања у Црној Гори. Резултати мојих опсервација и проучавања су ме довели до закључка да није у питању само пуки покушај отимачине Црквене имовине, већ да су на дјелу нескривене и агресивне безбожничке силе, које покушавају да затру мој народ, моје православље па самим тим и мене. Осјетила сам се угрожено, а затим је услиједио револт, бунт.
Шта је доношење Закона значило за Вас, за Црну Гору и како гледате на величанствене литије које су проистекле као знак протеста?
„Закон о слободи вјероисповјести“ је директан покушај затирања православља у Црној Гори. Подсјетићу Вас, у Црној Гори (према званичној статистици МОНСТАТ-а из 2011. године) 72.07% становника су православни Хришћани. Вјерници су и Црногорци и Срби. СПЦ у Црној Гори постоји већ више од VIII вјекова. Не располажем податком од када се води катастарски регистар непокретности у Црној Гори (потраживала сам тај податак, али ми није још увијек достављен).
Поставља се питање
– како неко да документује власништво над имовином из периода од преко 100 година, уколико пракса вођења такве евиденције није постојала?
Историјски токови везани за постојање СПЦ у Црној Гори су јасни, али историју нажалост сада покушавају на силу да прекроје. Лично, немам проблема са основањем нових вјерских заједница, јер свако има право да се приклања чему жели.
Међутим, сматрам као крајњи безобразлук покушај отимања имовине од СПЦ и њену национализацију, те уступање невладиној организацији ЦПЦ на челу са распопом Мирашем Дедеићем. Уколико актуелни режим жели своју канонски непризнату цркву то је њихово легитимно право, а уколико желе да имају своје храмове и свеце – нек их изграде и измисле.
Шта Црна Гора нуди младим научницима, и да ли плашите за своју каријеру?
Што се моје струке конкретно тиче – Црна Гора је сиромашно поднебље за бављењем науком. У Црној Гори наиме не постоји адекватна апаратура, технологија. Самим тим, за већину научних подухвата подршка или сарадња са, углавном земљама из окружења, је неопходна. Наравно, међународна сарадња из сваке области, па и науке је позитивна ствар. И моја колегиница и ја смо планирале да експерименте изводимо у сарадњи са Универзитетом у Београду. При том, нико не поставља питање етничког/религијског идентитета. Хвала Богу, наука не познаје те врсте подјела. За стање у другим научним областима не могу да износим било какве тврдње, међутим евидентан је значајан одлив младих талената из Црне Горе.
Што се тиче моје каријере – жеља ми је да завршим започете студије. Обожавам своје професоре и колеге, и имамо изузетну сарадњу. Такође, тема којом се бави моја дисертација ми је изузетно занимљива, те сам се искрено радовала и сматрала да ћу уживати наредне двије године радећи истраживања. Међутим, каријера сада пада у други план. Сада су важни људи. И уколико не завршим студије, цијеним да ћу наћи већ некакав посао – и заиста ми није проблем уколико будем своју егзистенцију морала да обезбиједим радећи и ван струке. Сваки посао је за човјека, уколико се поштено обавља. Страха нема – ово је борба за духовност и људско достојанство!
Будући да сте научница, како видите везу између науке и Бога?
Бог је љубав и истина. Наука се базира на креативности, идејама, експериментисању и конкретним резултатима односно чињеницама. Сува интелигенција, прорачун, калкулација без љубави, пуштања машти на вољу и интуиције сматрам да не може ништа епохално да постигне. Без духа светог нема ни мудрости, па ни науке. Бог и наука су по мом мишљењу нераскидиво повезани.
То јест, универзум и живот у оквиру њега су створени по Творчевом промишљеном складу, а ми кроз науку покушавамо да докучимо њихове тајне.
Како изгледа Црна Гора коју Ви желите да градите?
Црна Гора – за све њене грађане. Без проматрања кроз призму националног, етницког, религијског, политичког или било ког другог идентитета или опредјељења. Држава једнакости гдје влада демократија и цијени се квалитет. Без обзира којом професијом се човјек бави он мора прво да се држи моралних/етичких начела, логике – шта је исправно а шта не, то јест превасходно да буде човјек, па тек онда професионалац.
Желим Црну Гору која пружа живот достојан човјека апсолутно сваком свом грађанину. Да грађани славе и цијене љепоту диверзитета међу људима.
Да се реформишу апсолутно сви системи – политички, правосудни, школство, здравство итд. тако да раде у корист грађана, односно друштва.
Црна Гора у којој људи сарађују, комуницирају, мисле својом главом, посједују критичку свијест, слободно говоре, савјетују и разумију једни друге. Слога и љубав међу људима – јер сви смо једно и бесмртни.