Војвода Трипко и Стеван Џаковић: Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека!
Ако је Стеван близак рођак Љубице Бебе Џаковић, освједоченог поклоника имена и дјела актуелног господара Ц. Горе (чему смо се, својеврено, више смијали него чудили) , можда бих могао и да схватим
Пише: Јован Лакићевић
Док траје полицијска окупација Будве, пребијање и хапшење њених легално изабраних челника, никако ми не силази с ума презиме једног од кључних виновника ове несвакидашње политичке, али и дубоко моралне драме: ЏАКОВИЋ!
Име је у овом случају мање важно, мада би га, макар због наслова овог текста, ваљало запамтити – Стеван.
И док се у јавности ређају имена подвижника овог преломног времена, препуног сваковрсних искушења – Шћепановић, Копривица, Вуковић Радовић… и сврставају у савремене примјере чојства и витештва, размишљам куд ће са собом тужни Стеван, данас, сјутра, прексјутра…
Ако некад пожели да се врати у родне Шаранце, мораће, можда, то да уради под заштитом мрака. А ни у Будви му неће бити лагодно.
Не знам, заиста, колико уз овај случај може да иде изрека „продао вјеру за вечеру“, поготово што се још не зна да ли је „вечера“ била посна, или, можда – мрсна! Али, све су прилике да је неке продаје несумњиво било. Да последице ове трговине нијесу тако драматичне, довољно би било – одмахнути руком уз кратак коментар: још један Прелетачевић… уз брзи заборав.
У питању је, међутим, туристичка престоница Црне Горе, Будва, која је буџет државе значајно пунила годинама. А све се догађа посред сезоне, ионако озбиљно угрожене короном. (И бесрамном антисрпском пропагандом власти у Подгорици.) „Промјена табора“ Стевана Џаковића ( 17: 16 у корист Милових „заточника“) увела је полицију у зграду Општине Будва, са крајње неизвјесним прогнозама како ће се све то завршити.
Покушао сам на ТВ Црне Шуме да чујем „разлоге“ одборника Стевана, али ми његова прича, уз свесрдну помоћ водитеља Шу.ковића, није помогла да схватим разлоге онога што се у жаргону зове – издаја!
Частан човјек, ако се са нечим не слаже, а не може то нешто да промијени, увијек има излаз – оставка! ( О томе вам говори неко из личног искуства – за четири године – три оставке, у политици и новинарству!)
Не упуштам се у ову причу због злосрећног Прелетачевића, већ због честитог и витешког братства Џаковића. Могу да мислим како им је било због њиховог саплеменика и презимењака из Будве.
Ако је Стеван близак рођак Љубице Бебе Џаковић, освједоченог поклоника имена и дјела актуелног господара Ц. Горе (чему смо се, својеврено, више смијали него чудили) , можда бих могао и да схватим. Али, ако није…
Да ли се Стеван, у току ове отужне будванске муљавине, сјетио свога браственика Јова Џаковића, који се, суочен са мученичком смрћу у вријеме аустроугарске окупоације, није хтио Швабама
одати своје пријатеље и браћу комите. Да ли се бар у једном часу сјетио стихова Радована Бећировића кад Јово говори Швабама:
„…Зар поштење смије да се прода
И Трипко је Џаковић, војвода,
Код султана везир бити мога’.
Ал он брани орла двоглавога…
Крв његова и у мени тече,
Од поштења нема ништа прече…“
Није се морао сјетити Јова, али најзнаменитијег Џаковића, војводе Трипка… Тешко.
Због великог и честитог братства Џаковића, као епски човјек, рећи ћу само да је је Трипко Џаковић био један од највећих јунака свога времена. Када се са хировитим књазом Николом, као шарански војвода нешто препоријечио, рекао је књазу да ће Турци, само преко њега мртвог, прећи Тару!
У вријеме Херцеговачког устанка, 1875. године, Трипко је са својих 400 Шаранаца остао да чува лијеву обалу Таре. Суочен са турском силом с друге обале ријеке од 16 хиљада низама и нешто башибозлука, војвода је рекао својим Шаранцима да се удаље са бојишта, а са својим 86.годишњим оцем Симом и још тридесет браственика Џаковића, остао је да чека Турке на мосту код Пренћана, близу моста на Ђурђевића Тари…
Што сабљом, што малим пушкама, прије него што је јуначки погинуо, убио је девет Турака. И он и остали Џаковићи су, у неравновправном боју са Турцима, исјечени. У часу погибије, војвода Трипко Џаковић је имао само 37 година. О томе даогађају и данас свједочи спомен плоча на лијевој обали Таре.
Можда Трипковом браственику, Стевану, све то није било познато, а ако јесте, онда се његов чин тешко може разумјети, а поготово, опростити!
KЉУЧНЕ РИЈЕЧИ