Адвокат Владан Бојић: Нервоза режимских медија због прецизних и научно заснованих правних ставова о ”канцерогоеном” Закону

Озбиљно правништво мора у својим научним методама и техникама користити и “хируршки нож, хладан и оштар, да би се продрло дубље у “ткиво” и тамо можда открио “канцер”. Јер само то откриће пружа какву-такву шансу излјечењу. Моје је правно указивње било јасно научно – методолошки утемељено, казао је адвокат Владан С. Бојић, реагујући на текст у режимском гласилу ЦдМ.

Са адвокатом Бојићем, разговор је водио Владимир Божовић.

Какав је Ваш одговор на нападе режимских медија, тј. портала ЦДМ због дијела Вашег наступа на јавном сервису у емисији “Аргумент”?

То показује озбиљан дефицит озбиљног необразовања. Наиме, на указ супротне стране др Новака Аџића: “Dura lex, sed lex”, засновао сам одговор на строго научној и академској равни.

Можете ли нам то објаснити и широј јавности учинити ближим?

Наравно. У књизи “Методологија научно- истраживачког рада”, проф. др И. Зиндовића и проф. др М. Закића, изд. Пословни биро Веоград 2010. на страни 142 у другом пасусу као одговор на опаску “строг је закон али је закон (dura lex sed lex) поред осталог пише: “Нацистички функционери су, изведени пред суд по завршетку рата, готово једногласно правдали своје злочине – “поштовањем и придржавањем закона”. Слијепу покорност прописима: Befehl ist Befehl, Gesetz ist Gesitz” – oни су тражили у историјским коријенима, досежући чак до Рима и његовог “dura lex, sed lex”. Низ је таквих компарација, а данас је у праву постала синтагма “ако желиш нешто да оствариш, то треба урадити по америчком моделу – “умотај у законе” и све је беспрекорно “законито” и све је у реду.

Зашто је по Вама дошло до овакве необично бурне реакције режимског медија?

Ствар је једноставна. Озбиљно правништво мора у својим научним методама и техникама користити и “хируршки нож, хладан и оштар, да би се продрло дубље у “ткиво” и тамо можда открио “канцер”. Је само то откриће пружа какву-такву шансу излјечењу. Моје је правно указивње било јасно научно -методолошки утемељено.

Додатно и то у метафоричком открићу “канцера” у наведеном закону о тзв. слободама вјероисповести. Мене не смије са становишта правне професије да интересује и импресионира да ли ће се то научно сазнање “властима допасти” или не, јер онда не бих био правник.

Шта би могли још поручити поводом ове очито неподобне и недорасле стигматизације?

Па нешто што деценијама говорим клијентима, у духу Шилерове поруке: “Причувајте се да вам се корист државе не учини као правда”. Јер, то често у крајњем не буде корист државе, већ сумњивих елита на власти, и наравно нема додирне тачке с никаквом правдом.