Моћ Теслиних (скаларних) таласа
Дипл. инж. Горан Марјановић: …Мноштво Теслиних открића није доступно јавности. Његови најконтроверзнији експерименти су обавијени велом тајне, бројна и врло специфична техничка решења су нам непозната …
…најинтересантнија је једна од могућности ХААРП-а која се не помиње на листи званичних циљева, али ипак постоји – а то је да се таласима ниске фреквенције утиче на рад људског мозга …
… Пројекат веома близак претходном је пројекат … глобалног надгледања времена … широм света… их има око 150 и размештене су широм света… Недавно је прорадила и једна станица у нашој земљи. Смештена је у селу Бељина поред Барајева…
… Недавно се у дневној штампи појавио један необичан текст. Цитат: ”ЕКСКЛУЗИВНО ОТКРИЋЕ, АМЕРИКАНЦИ ИМАЈУ ТЕСЛИНО ОРУЖЈЕ! …
…Теслине изјаве да ради са честицама које и до 60 пута премашују брзину светлости, вероватно су главни разлог што се ово бизарно и заиста застрашујуће оружје доводи у везу са њим…
Директна веза Скаларних таласа са најдубљим аспектима људског бића и уопште целокупног живог света, као основне комуникационе форме на ћелијском, молекуларном и оним још суптилнијим енергетским нивоима описана је у овом часопису, у чланку С.Марјановић: ”СВЕТЛОСТ НА ТРАГУ ДУХА” (http://kpv.rs/?p=1605). Поред те, несумњиво велике и изузетно значајне улоге коју скаларни таласи имају у био-медицинским истраживањима и посебно у домену комплементарних метода лечења, односно у области микро и хиперсвета који нас испуњава и од којег смо саздани, њихов значај и улога подједнако је важна и у макросвету, односно у делу Реалности који је ”изван” нас, а који нам је чулно, искуствено и димензионо много ближи.
Поред скаларних таласа, када је реч о Теслиним технологијама, често се говори и о стојећим или лонгитудиналним таласима што су заправо синоними, односно три имена истог феномена. Структуру скаларних таласа и њихову различитост у односу на класичне, тзв. Херцијанске, трансверзалне електромагнетне таласе описали смо у нашем претходном тексту: ”Природа таласа суптилне енергије” (http://kpv.rs/?p=1684). Подсетимо се укратко.
Скаларни таласи настају узајамним деловањем два кохерентна електромагнетна таласа исте фреквенције и супротне фазе. При томе, резултантно енергетско поље настало прожимањем супротних електромагнетних поља, НИЈЕ њихово потпуно ПОНИШТАВАЊЕ, како се то обично мисли, него трансформација енергије у област вакума, у стање потенецијала и стварање тзв. СКАЛАРНОГ ПОЉА!
Уколико су интерагујући таласи кохерентни и супротни, али неједнаких интензитета – настаје стојећи или стационарни талас. Споро или брзо покретна скаларна поља су модификација оваквог таласа и настају када кохеренција интерагујућих таласа није потпуна, односно када један од њих или оба мењају фазу.
Лонгитудинални талас је талас при чијем простирању честице медијума осцилују у правцу простирања таласа. Може се кретати само кроз супстанцијалне средине које поседују еластичност. Пример механичких логитудиналних таласа су звучни таласи у ваздуху. Електромагнетни скаларни таласи или лонгитудинални електромагнетни поремећаји, могу настати одговарајућом модулацијом структуре плазмоидних феномена. У том смислу, лоптасте муње су једна специфична форма стационарног ЕМ поља.
Мноштво Теслиних открића није доступно јавности. Његови најконтроверзнији експерименти су обавијени велом тајне, бројна и врло специфична техничка решења су нам непозната, а многе необичне спознаје су остале у домену мистерије све до данашњих дана. Најбоља илустрација оваквог мишљења је Теслина кула Wardenclyffe која је требала да служи за бежични пренос (слободне) енергије. Иако је њена градња заустављена 1905. године, након обуставе финансирања од стране Ј.П. Моргана, Тесла је наставио своје експерименте и постигао резултате које ни данас, после више од сто година, није поновио ни један савремени институт, истраживачка група нити појединац. Постоје бројна мишљења да је Тунгуску катастрофу плански и контролисано 1908. године изазвао Тесла пославши скаларни талас у ту област из своје лабораторије на Лонг Исланд-у. Да ли је то тачно – не знамо – али остаје неспорна чињеница да је Тесла, непосредно пре експеримента, од руских органа затражио и добио детаљне карте Тунгуске области. Било како било – кула Wardenclyffe је срушена 1917. године уз образложење да би могла послужити као орјентација немачким подморницама !?!
Сасвим је вероватно да је део Теслиних знања из одређених области склоњен од јавности, а одговарајуће технологије адаптиране за потребе специјалних служби. Пример за то је ХААРП пројекат.
Програм Активног ауроралног истраживања високе фреквенције (High-frequency Ацтиве Аурорал Research Програм) је пројекат истраживања са циљем разумевања, стимулисања и контроле процеса у јоносфери. Јоносфера је део земљине атмосфере на висини од 50-80 км који садржи велику количину јона (наелектрисаних честица) насталих деловањем сунчевог ветра и има велики утицај на простирање електромагнетних таласа. Опрема је смештена на површини од 13 хектара у близини места Гакона на Аљасци. Састоји се од великог броја уређаја за пријем и слање огромних количина енергије, коју чини 180 антена и 6 генератора укупне снаге од преко три милиона вати. Иако су основни циљеви изучавање поларне светлости и сателитских радио комуникација, комуницирање са подморницама у домену екстемно ниских фреквенција (ЕЛФ), овај систем омогућује испитивање шупљина испод површине земље (претраживање скривених тунела и подземних скровишта …), ометање радио комуникација на одређеним подручјима па чак и уништавање непријатељских авиона, пројектила или сателита. Ипак, оно што је најважније је могућност система да се променом хемијске структуре, температуре и влажности виших слојева атмосфере делује на климу и све пратеће климатске ефекте на жељеној територији. Међутим, нама је најинтересантнија једна од могућности овог система која се не помиње на листи званичних циљева, али ипак постоји – а то је да се таласима ниске фреквенције утиче на рад људског мозга …
Пројекат веома близак претходном је пројекат Стенфордског универзитета: “Спаце Weather Монитор Програм, Станфорд Солар Центер”. Програм глобалног надгледања времена стенфордског соларног центра је образовни пројекат за изградњу и дистрибуцију јефтиних мониторских станица студентима широм света којима је могуће детектовати соларне ерупције и пратити јоносферске поремећаје. Тренутно их има око 150 и размештене су широм света, а конкретне локације се могу наћи на њиховом званичном сајту. Недавно је прорадила и једна станица у нашој земљи. Смештена је у селу Бељина поред Барајева, недалеко од Београда.
Развијене су две врсте мониторинга, једноставнија и јефтинија под називом СИД (Sudden Ионоспхериц Дистурбанцес), и друга, скупља, али много квалитетнија чији је назив AWESOME (Атмоспхериц Weather Елецтромагнетиц System фор Обсерватион Моделинг анд Едуцатион). Као куриозитет наводимо необично значење ове речи на нашем језику: AWESOME = /срп./ страшан, ужасан (!?) …, а да ли је у питању проста подударност са наведеним значењем, на нама је да просудимо.
Земљина јоносфера веома снажно реагује на врло интензивна рендгенска и ултраљубичаста зрачења са Сунца и представља веома важан одбрамбени механизам планете и свих њених животних форми. Коришћењем пријемника за праћење промене јачине сигнала емитованих из удаљених ВЛФ предајника и рефлектованих од јоносфере, студенти из целог света могу директно надгледати и пратити изненадне јоносферске поремећаје и друге електромагнетне параметре. То су званични подаци. Ипак, сама чињеница да систем користи опрему која ради у области веома ниских фреквенција указује на могућност њеног коришћења и у разне друге мање или више тајновите сврхе – што свакако побуђује на размишљање.
Ипак, права моћ скаларних таласа може се наслутуити тек на бази разматрања могућности Теслиних технологија.
У књизи: ”THE ТРУЕ WIRELESS”, Nikola Тесла, Елецтрицал Experimenter, May 1919., Тесла говори о својим принципима на којима је, иако они нису сагласни са научно важећим, заснован његов Систем бежичног преноса енергије, показујући нам тако да је он истински творац (“Father оф the Wireless”) једног заиста изузетног и по много чему јединственог система. За Теслу, Херцијанска таласна теорија је заблуда! У овом тексту, он нас уверава да је ефекат Херцових таласа на даљину веома мали, јер они током свог путовања, чак и на кратким удаљеностима од предајника, знатно слабе што их чини апсолутно неупотребљивим за пренос енергије на иоле веће удаљености. На бројним примерима, описом својих различитих конструкција, Тесла наглашава и указује на то да су сигнали на пријемној страни изазвани струјом кроз Земљу (Earth Currents) а не – просторним, Херцијанским електромагнетним таласима. Шта више, тврди да су вибрације врло ниске фреквенције много ефикасније у преносу, …, и дословно каже: ”Теорија бежичног преноса Херцијанским таласима може бити прихваћена за неко време, али ја се не устручавам рећи да ће ово веома брзо бити препознато као једно од необјашњивих и најзначајнијих застрањења научног ума које је икад забележено у историји”.
Тесла је веровао да се енергија много ефикасније може преносити помоћу Не-Херцијанских таласа, посебном бежичном техником коју је он развио и назвао “методом поремећаја наелектрисања у земљи и ваздуху”. У прилог оваквих његових размишљања напомињемо да је конструкција уземљења подједнако сложена као и сам торањ, а постоје индиције да је Тесла у Wardenclyffe-u користио екстремно ниске фреквенције у комбинацији са сигналима високих фреквенција тако да, у пракси, предајник електрички делује и на земљу и на простор изнад ње …
Имајући на уму овакве Теслине – сасвим јасне и потпуно недвосмислене – изјаве, невероватна упорност и доследност бројних истраживача Теслиног наслеђа у покушају реплике његових уређаја – али на бази Херцијанске технологије – у најмању руку је – чудна. Сваки наш даљи коментар био би сувишан.
Рејлган (раилгун), електромагнетни топ
Недавно се у дневној штампи појавио један необичан текст. Цитат: ”ЕКСКЛУЗИВНО ОТКРИЋЕ, АМЕРИКАНЦИ ИМАЈУ ТЕСЛИНО ОРУЖЈЕ! … Америчка морнарица ускоро ће добити најмоћније оружје на свету, и то захваљујући истраживањима чувеног српског научника Николе Тесле. Реч је о електромагнетном топу – рејлган (шински топ), који ће смртоносне пројектиле, без трунке барута, испаљивати суперсоничном брзином. … Наиме, након Теслине смрти нестали су неки његови радови за које се верује да крију тајну моћног електромагнетног оружја. Дуго се сумњало да су Американци дошли до тих радова и да на основу њих развијају оружје. То је потврђено пре неколико дана, кад је америчка штампа објавила да је морнарица САД–а потписала уговор вредан десет милијарди долара с фирмом „Рејтеон“, која иначе ради за војску, за прављење напајања за нови електромагнетни топ.”. Крај цитата.
Заправо, ради се о уређају који јесте заснован на Теслином делу, али користи мање више познате принципе, а кључни је особина кондензатора, којом је Тесла био опчињен, да похрани и у делићу секунде преда огромну количину енергије. Погодном електро-механичком конструкцијом могуће је створити изузетно јак магнетни импулс који пројектилу даје веома велико, чак и суперсонично, убрзање.
Рејлган (раилгун), електромагнетни топ, оружје 21. века заиста јесте веома моћно оружије, но то је ипак само играчка у односу на Рејган (Raygun), уређај веома сличног назива, али битно различитог принципа рада. Ради се заправо о тзв. “Партицле беам weapon”, оружју које користи ултра-високо-енергетски сноп наелектрисаних честица, јона или електрона који својом кинетичком енергијом разарају циљ нарушавајући његову атомску и молекуларну структуру. С обзиром да се ради о снопу веома брзих наелектрисаних честица, својим електромагнетним деловањем Рејган спаљује електронска кола, уништава електричне уређаје и нарушава њихов рад. Компјутери, телефони, …, практично сви уређаји чији је рад заснован на микро и/или полупроводничкој технологији постају потпуно неупотребљиви. Подразумева се да је деловање “зрака смрти” на жива бића сасвим погубно.
Теслине изјаве да ради са честицама које и до 60 пута премашују брзину светлости, вероватно су главни разлог што се ово бизарно и заиста застрашујуће оружје доводи у везу са њим. Током 1930. године Тесла је заиста најавио оружје којим је могуће уништити стотине летелица у кругу од више стотина миља, али и нешто што би сваки будући рат учинило бесмисленим – Теслин штит, кроз који ништа не може да продре. Нажалост, 1943. године Тесла је умро не откривајући тајне ових својих вероватно најинтригантнијих изума.
Као и сви велики проналасци и чувена “Теслина хаубица“ (Тесла howitzer), вишемодно Теслино оружје, његов познати Скаларни интерферометар (Сцалар Потентиал Интерферометер) може се користити и у конструктивне и у деструктивне сврхе. Човек је, као и увек, тај који одлучује за шта ће користити сваку новооткривену тајну Природе. (!!!)
О овом Теслином изуму нема много података, али према неким, веома оскудним информацијама (Авиатион Week & Space Technology, July 28, 1980, / http://www.cheniere.org/books/part1/index.html,.), Теслин скаларни интерферометар је изграђен у области анти-балистичког ракетног полигона у Саришагану (Saryshagan, Казахстан).
“Теслина хаубица“ из Саришагана је велики скаларни интерферометар (интерферометрија користи принцип суперпозиције /спајања/ таласа, а резултат њихове комбинације зависи од изворног стања таласа) са две спрегнуте скаларне антене. Има четири начина рада.
Први је континуирани мод познат као “Теслин штит“. У овом моду рада креира се релативно танка, 3-димензионална, полу-кугласта љуска енергије преко брањеног подручја. Ова скаларна полу-лопта, облика куполе, испуњена је потпуно јонизованим молекулима и атомима ваздуха који су толико енергетски побуђени да цела та ужарена област светли. Сви физички објекти који погоде ту (енергетску) љуску апсорбују огромну количину енергије која разара њихову структуру и они буквално испаравају.
Други начин рада је импулсни мод у којем обе антене емитују импулсе скаларне енергије, али на посебан начин. Једна антена емитује импулс који је спорији, а друга бржи скаларни импулс, при чему се он емитује са одређеним закашњењем тако да сустиже први на изабраном месту где се преклапају, спајају (паир цоуплинг) и формирају снажно, класично, векторско (Херцово) електромагнетно поље. Енергија овог електромагнетног импулса у потпуности је идентична ЕМ импулсу нуклеарне експлозије (тзв. ЕМИНЕ импулс) за који је познато да има изузетно велике деструктивне ефекте на све електричне уређаје и жива бића.
Трећи начин рада је сличан претходном, али се енергија емитује континуирано у дужем временском интервалу. Дакле емитују се два скаларна таласа, један бржи од другог, који се упарују изнад одабраног региона где креирају “енергетску лопту”, сасвим сличну лоптастој муњи која се повремено јавља у природи приликом временских непогода. Ова “ватрена кугла” (Цонтиноус Fireball) представља моћно оружје за уништавање стотина авиона или ракета на даљину, али – то је уједно тајна – и један од начина бежичног преноса енергије на произвољну удаљеност без икаквих губитака!
Четврти начин рада Скаларног Интерферометра је његова примена на стратегијском нивоу. Систем би обухватао велики број међусобно повезаних мањих “Теслиних хаубица” начињених од већ постојећих конвенционалних радарских анти-ракетних постројења која би била додатно модификована за одговарајући начин рада. Филмско остварење “Ратови звезда” је очито засновано на Теслиним технологијама.
Наравно, огромна моћ Скаларних таласа и њихове специфичне особине битно различите од векторских (Херцијанских) електромагнетних таласа и бројне потенцијалне могућности ове енергетске форме могу се искористити и у мировне сврхе. Можемо претпоставити да је разлог Теслиног необјављивања тих пројеката било његово уверење да ће људи превидети управо ту њихову могућу корисност за људски род, за свеопшти напредак и благостање, и искористи их за нечовечне сврхе од којих би „корист“ имала мањина.
Према неким теоретичарима, на бази скаларних енергија, у сложеним условима са израженим ефектом контракције времена (“тиме squeeze”), нешто што је крајње чудно и необично – као што су то нпр. трансмутација, дематеријализација или антигравитација – постаје сасвим реално могуће. Исто тако, могуће је остварити сублуминалне ефекте (успорена или чак заустављена светлост), али и суперлуминалне комуникације тј. пренос информација брзинама већим од брзине светлости, “поглед” кроз земљу итд.
Колико год претходне идеје звучале невероватно, футуристички, и по многима – “само сан једног занесењака”, сасвим је извесно да су Теслине скаларне технологије основа технологије 21. века. Оне нам дају чврсте темеље за унапређење свих наших спознаја посебно у домену више Реалности, која поред макро и микро света обухвата и област хипер свемира, испуњену микрочестицама, суб-планковским и суптилно-енергетским ентитетима из духовног аспекта наше реалности.
Према нашим властитим вишегодишњим теоријским и практичним истраживањима Теслини таласи су посебан облик егзистенције енергије, димензионо богатије и знатно сложеније структуре од Херцових таласа које, поред класичних таласних атрибута: амплитуде и фреквенције, карактерише и низ нама недоступних и немерљивих квалитета, с обзиром да су ван нашег мерног и перцептивног опсега. Ипак, на основу особина квантно-кохерентних система и постојећих аналогија у разним областима физике проистеклим из холограмско-фракталног устројства нашег света на свим његовим димензионо-енергетским нивоима (дензитетима), њихове “ван-чулно/мерне” особине могу се – барем у основи – наслутити преко анвелопе ЕМ сигнала, тј. “њихове сенке” пројектоване у наше “овде-сада” као један од под-домена више (праве) Реалности.
Да закључимо. Особине Скаларних, Стојећих или Лонгитудиналних таласа су битно различите од трансверзалних, Хертзових таласа у истом смислу у којем се рецимо и гама зраци разликују од оптичких таласа, иако су и једни и други трансверзални векторски таласи и припадају истом ЕМ спектру. Верујемо да је то био основни разлог да их и сам Тесла назове Не-Херцијанским таласима. Једна од њихових структурно блиских облика могла би бити једна посебна форма класичних, Херцијанских, ЕМ таласа које савремена наука назива таласима непостојаног облика (види: Г.Нимтз, евансцент моде waves) које карактерише негативан таласни број, тј.негативна таласна дужина, односно фреквенција, па они са аспекта Maxwellove теорије, имају имагинарне енергетске квалитете. С обзиром да представљају пуну аналогију виртуелних фотона и тунелирајућих честица квантне механке, карактерише их немогућност детекције класичним детекторима, директно мерење било којих њихових квалтета и суперлуминална пропагација.
И најновија теоријска и практична истраживања у домену тзв. “етерских енергија” др. Клауса Волкамер-а, др.Г.И. Схипова, др.А.Е.Акимова и других, говоре у прилог контроверзних (и од јавности дуго скриваних) спознаја др. Н.А. Kozyreva и указују на несумњиво постојање неке супстанце коју одликује свеприсутност, испреплетеност, не-електромагнетна својства, способност преношења енергетских импулса брзинама које вишеструко премашују брзину светлости и – што је најинтригантније – исказују особину резидуалности, тј. способност опстанка и након прекида дотока енергије.
Укратко – ни у фзици – никада не треба реци никад! Опсервабилна Васељена свакодневно нам приређује нова изненађења, а тако је и у квантном свету.
Скаларни таласи би могли бити изузетно моћна алатка у истраживање света у којем живимо а Генератор Теслиних таласа http://www.ibmraz.com велика помоћ на нашим путовањима “Кроз Простор – Време” ка новим открићима, спознаји и сазнањима!