Да нам се макар једном исплати технолошка “заосталост” :)
Пише: мр Ненад Шијаковић, дипл.инг.ел.
Идеја овог текста је да предочи јавности један од потенцијалних проблема везаних за здравље човека и коришћење 5Г мрежа. Но, кренимо редом…
Након вести да Швајцарска и Словенија одустају од имплементације 5Г мреже, просто сам морао да напишем овај краћи текст. Тема је изузетно контраверзна. Мишљења су опречна. Јавност је подељена или незаинтересована. Постоје стручњаци који подржавају ову нову технологију, што је из чистог угла могућности примене исте можда и разумљиво, а опет постоје и стручњаци који се противе примени исте у масовне, комерцијалне сврхе (ово кажем чисто да се не помисли да у војне, односно не цивилне сврхе иста већ није у употреби). Овде се нећемо бавити ни једнима ни другима. Овом приликом желим да укажем на једну карактеристику фреквентног опсега таласа које користи 5Г мрежа, која је опште позната под појмом “атмосферско пригушење“.
Kренимо од објашњавања РФ, односно микроталасног опсега на којем функционише ова нова генерација телекомуникационе мреже.
Наиме, екстремно висока фреквенција (ЕХФ) је ознака за опсег радио фреквенција у електромагнетном спектру од 30 до 300 гигахерца (ГХз) (пошто пишем и о другим типовима ЕМФ зрачења, овде мислим на класичне електромагнетне таласе трансверзалног простирања). Лежи између појаса супер високе фреквенције и удаљеног инфрацрвеног опсега, чији се доњи део опсега изражава у ТХз (терахерц). Радио таласи у овом опсегу имају таласне дужине од десет милиметара до једног милиметра, па се назива и милиметарски опсег, а зрачење се у овом опсегу назива милиметарски талас, понекад скраћено ММW, ммW или ммWаве. Електромагнетне таласе дужине милиметра први је истражио индијски физичар Јагадисх Цхандра Босе током 1894-1896, када је у својим експериментима достигао до 60 ГХз.
У поређењу са нижим опсезима радио таласа, радио таласи у овом опсегу имају велико пригушење од стране атмосфере, другим речима апсорбују их гасови у атмосфери, на ову чињеницу која је опште позната ћемо се нешто касније вратити. Стога, имају кратак домет и могу се користити само за земаљску комуникацију на даљинама не већим од 1 километар. Апсорпција се повећава фреквенцијом све док на горњем крају опсега таласи не буду ослабљени на нулу у року од неколико метара. Апсорпција од стране влаге у атмосфери је значајна, а слабљење кишом (док киша пада) је озбиљан проблем чак и на кратким раздаљинама.
Атмосферско пригушивање у дБ / км као функција фреквенције преко ЕХФ опсега. Врхови апсорпције на специфичним фреквенцијама су проблем услед састојака атмосфере као што су водена пара (Х2О) и молекулски кисеоник (О2). Вертикална скала је експоненцијална.
Из наведених разлога неопходно је инсталирати базне станице на много мањим растојањима, тј. много их гушће распоредити…Ниже је један пример распореда базних станице, односно густине постављања истих.
Често називани и милиметарским таласима у 5Г контексту, фреквенције близу доњег краја овог опсега означене су за употребу у најновијој генерацији мрежа за мобилну телефонију, односно комерцијалну телекомуникациону употребу. Е ту долазимо до проблема, односно до врло подељених мишљења стручњака.
Пођимо од мало детаљније приказаног претходног дијаграма:
Видимо са њега да до највеће апсорпције овог опсега таласа, односно до пригушења долази на фреквенцијама око 22ГХз за водену пару (колико износи и најмања вредност резонантне фреквенције молекула воде) и на фреквенцији око 60 ГХз за саме молекуле кисеоника, гаса који сви удишемо.
Шта можемо из овог опште познатог и прихваћеног дијаграма атмосферског пригушења таласа из ЕХФ опсега да закључимо…
Па постоји јасна интеракција овог, 5Г таласног опсега 10ГХз-70ГХз са два једињена која нас директно сачињавају Х2О – воде, односно која нам омогућавају опстанак О2 – кисеоника…Уколико долази до интеракције у атмосфери, зашто не би долазило до исте и у другим срединама.
Наиме, сви знамо да је вода од великог значаја за сва жива бића. У неким организмима до 90% њихове телесне тежине долази из воде. До 60% одраслог тела човека представља вода.
Према Х.Х. Митцхеллу, Јоурнал оф Биологицал Цхемистри 158, мозак и срце се састоје од 73% воде, а плућа око 83% воде. Kожа садржи 64% воде, мишићи и бубрези су 79%, чак и кости су водене: 31%.
Према др Јеффреи Утзу, неурологу, педијатру, који ради на универзитету Аллегхени, различити људи имају различите проценте учешћа воде у својим телима. Највише имају бебе, рођене са око 78%. До године дана, тај износ опада на око 65%. Kод одраслих мушкараца отприлике 60% њихових тела је вода, код жена је нешто нижа и износи око 55%.
Ми се практично састојимо од воде…Бића смо изграђена од воде. Резонантна фреквенција воде износи 22.2 ГХз…
Kакав је индиректан утицај на људско тело и органе у људском телу, уколико поседујемо знање да овај фреквентни опсег интереагује са молекулима воде. Да ли се овако третирани молекули воде квалитативно својим карактеристикама разликују од нетретираних молекула воде и како све то укупно утиче на нас, бића сачињена од истих тих молекула.
Да ли овде треба да детаљишемо о значају кисеоника за наш опстанак. Претпостављам да не треба. Kако на молекуле кисеоника утиче овако апсорбована енергија осцилације и како даље исти ти молекули кисеоника утичу на особу која удахне кисеоник који је стимулисан овим таласним опсегом. Да ли долази до квалитативне промене таквог молекула кисеоника и способности хемоглобина у нашој крви да веже овакав молекул кисеоника за себе ми једноставно у овом тренутку не знамо. Уколико долази до наведене потенцијалне квалитативне промене молекула кисеоника на горе описани начин то може имати за последицу директан дефицит кисеоника у организму, односно отежано дисање особе која удише овако третиран ваздух. Поента је да у овом тренутку ми једноставно много ствари не знамо, тако да би пре него се приступи широкој употреби овог опсега таласа, било логично проверити озбиљним студијама потенцијални утицај истог на све горе наведено.
По Проф. Др Kонстантин Меyлу, фреквенција таласа ДНА приликом простирања кроз тело (руку на срце он се овде реферише на скаларне таласе лонгитудалног простирања) износи тачно половину вредности резонантне фреквенције молекула воде. Овај последњи податак спомињемо само ради неког каснијег истраживања, пошто је тема изузетно озбиљна и самим спомињањем људске ДНА. У овом тексту се искључиво ограничавамо на потенцијални утицај таласног опсега 5Г мреже на молекуле воде и молекуле кисеоника, који није упитан.
Словенија је прва земља у свету која је Уставом заштитила воду као људско право и јавно добро и тиме осигурала да њени извори питке воде, као будући можда најважнији стратешки ресурс, остану национално добро. Одлагањем расправе о одобрењу фреквенцијског спектра за 5Г у Словенији, док се не истраже ефекти те технологије на људе и околину, учињен је даљи корак у заштити здравља и очувања природе, преносе медији. Словенија није усамљена у спречавању 5Г инсталација на свом тлу, пошто је и Швајцарска пре пар недеља, такође одложила увођење 5Г мреже.
У овом случају стајем на страну одлуке донете у Словенији и Швајцарској, које процењују да је још увек “утицај” 5Г мреже на људе и природу недовољно испитан, као и одлагање имплементације 5Г мреже, док се све подробније не испита.
Надам се да ће и Србија ставити прст на чело и повући “ручну” по питању ове мреже… Барем са овом новом технологијом не морамо да трчимо испред остатка света…кад већ видимо да се много богатији и технолошки напреднији устручавају и пажљиво уводе исту у употребу…
Аутомобили који се возе без возача, паметни фрижидери, као и све остале паметне новотарије могу да сачекају још неко време, барем у овој нашој малој и сиромашној земљи…
Ако је икада било благородније признати да смо сиромашни и технолошки заостали за светом, онда је то сада.
Благословени били сиромашни у материјалном, а духом богати и мудри ? …
http://www.mikroenergetika.rs/2020/03/25/da-nam-se-makar-jednom-isplati-tehnoloska-zaostalost/
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da nam se makar jednom isplati tehnološka “zaostalost” :)
Piše: mr Nenad Šijaković, dipl.ing.el.
Ideja ovog teksta je da predoči javnosti jedan od potencijalnih problema vezanih za zdravlje čoveka i korišćenje 5G mreža. No, krenimo redom…
Nakon vesti da Švajcarska i Slovenija odustaju od implementacije 5G mreže, prosto sam morao da napišem ovaj kraći tekst. Tema je izuzetno kontraverzna. Mišljenja su oprečna. Javnost je podeljena ili nezainteresovana. Postoje stručnjaci koji podržavaju ovu novu tehnologiju, što je iz čistog ugla mogućnosti primene iste možda i razumljivo, a opet postoje i stručnjaci koji se protive primeni iste u masovne, komercijalne svrhe (ovo kažem čisto da se ne pomisli da u vojne, odnosno ne civilne svrhe ista već nije u upotrebi). Ovde se nećemo baviti ni jednima ni drugima. Ovom prilikom želim da ukažem na jednu karakteristiku frekventnog opsega talasa koje koristi 5G mreža, koja je opšte poznata pod pojmom “atmosfersko prigušenje“.
Krenimo od objašnjavanja RF, odnosno mikrotalasnog opsega na kojem funkcioniše ova nova generacija telekomunikacione mreže.
Naime, ekstremno visoka frekvencija (EHF) je oznaka za opseg radio frekvencija u elektromagnetnom spektru od 30 do 300 gigaherca (GHz) (pošto pišem i o drugim tipovima EMF zračenja, ovde mislim na klasične elektromagnetne talase transverzalnog prostiranja). Leži između pojasa super visoke frekvencije i udaljenog infracrvenog opsega, čiji se donji deo opsega izražava u THz (teraherc). Radio talasi u ovom opsegu imaju talasne dužine od deset milimetara do jednog milimetra, pa se naziva i milimetarski opseg, a zračenje se u ovom opsegu naziva milimetarski talas, ponekad skraćeno MMW, mmW ili mmWave. Elektromagnetne talase dužine milimetra prvi je istražio indijski fizičar Jagadish Chandra Bose tokom 1894-1896, kada je u svojim eksperimentima dostigao do 60 GHz.
U poređenju sa nižim opsezima radio talasa, radio talasi u ovom opsegu imaju veliko prigušenje od strane atmosfere, drugim rečima apsorbuju ih gasovi u atmosferi, na ovu činjenicu koja je opšte poznata ćemo se nešto kasnije vratiti. Stoga, imaju kratak domet i mogu se koristiti samo za zemaljsku komunikaciju na daljinama ne većim od 1 kilometar. Apsorpcija se povećava frekvencijom sve dok na gornjem kraju opsega talasi ne budu oslabljeni na nulu u roku od nekoliko metara. Apsorpcija od strane vlage u atmosferi je značajna, a slabljenje kišom (dok kiša pada) je ozbiljan problem čak i na kratkim razdaljinama.
Iz navedenih razloga neophodno je instalirati bazne stanice na mnogo manjim rastojanjima, tj. mnogo ih gušće rasporediti…Niže je jedan primer rasporeda baznih stanice, odnosno gustine postavljanja istih.
Često nazivani i milimetarskim talasima u 5G kontekstu, frekvencije blizu donjeg kraja ovog opsega označene su za upotrebu u najnovijoj generaciji mreža za mobilnu telefoniju, odnosno komercijalnu telekomunikacionu upotrebu. E tu dolazimo do problema, odnosno do vrlo podeljenih mišljenja stručnjaka.
Podjimo od malo detaljnije prikazanog prethodnog dijagrama:
Vidimo sa njega da do najveće apsorpcije ovog opsega talasa, odnosno do prigušenja dolazi na frekvencijama oko 22GHz za vodenu paru (koliko iznosi i najmanja vrednost rezonantne frekvencije molekula vode) i na frekvenciji oko 60 GHz za same molekule kiseonika, gasa koji svi udišemo. Šta možemo iz ovog opšte poznatog i prihvaćenog dijagrama atmosferskog prigušenja talasa iz EHF opsega da zaključimo…Pa postoji jasna interakcija ovog, 5G talasnog opsega 10GHz-70GHz sa dva jedinjena koja nas direktno sačinjavaju H2O – vode, odnosno koja nam omogućavaju opstanak O2 – kiseonika…Ukoliko dolazi do interakcije u atmosferi, zašto ne bi dolazilo do iste i u drugim sredinama.
Naime, svi znamo da je voda od velikog značaja za sva živa bića. U nekim organizmima do 90% njihove telesne težine dolazi iz vode. Do 60% odraslog tela čoveka predstavlja voda. Prema H.H. Mitchellu, Journal of Biological Chemistri 158, mozak i srce se sastoje od 73% vode, a pluća oko 83% vode. Koža sadrži 64% vode, mišići i bubrezi su 79%, čak i kosti su vodene: 31%. Prema dr Jeffrei Utzu, neurologu, pedijatru, koji radi na univerzitetu Allegheni, različiti ljudi imaju različite procente učešća vode u svojim telima. Najviše imaju bebe, rođene sa oko 78%. Do godine dana, taj iznos opada na oko 65%. Kod odraslih muškaraca otprilike 60% njihovih tela je voda, kod žena je nešto niža i iznosi oko 55%. Mi se praktično sastojimo od vode…Bića smo izgradjena od vode. Rezonantna frekvencija vode iznosi 22.2 GHz…Kakav je indirektan uticaj na ljudsko telo i organe u ljudskom telu, ukoliko posedujemo znanje da ovaj frekventni opseg intereaguje sa molekulima vode. Da li se ovako tretirani molekuli vode kvalitativno svojim karakteristikama razlikuju od netretiranih molekula vode i kako sve to ukupno utiče na nas, bića sačinjena od istih tih molekula.
Da li ovde treba da detaljišemo o značaju kiseonika za naš opstanak. Pretpostavljam da ne treba. Kako na molekule kiseonika utiče ovako apsorbovana energija oscilacije i kako dalje isti ti molekuli kiseonika utiču na osobu koja udahne kiseonik koji je stimulisan ovim talasnim opsegom. Da li dolazi do kvalitativne promene takvog molekula kiseonika i sposobnosti hemoglobina u našoj krvi da veže ovakav molekul kiseonika za sebe mi jednostavno u ovom trenutku ne znamo. Ukoliko dolazi do navedene potencijalne kvalitativne promene molekula kiseonika na gore opisani način to može imati za posledicu direktan deficit kiseonika u organizmu, odnosno otežano disanje osobe koja udiše ovako tretiran vazduh. Poenta je da u ovom trenutku mi jednostavno mnogo stvari ne znamo, tako da bi pre nego se pristupi širokoj upotrebi ovog opsega talasa, bilo logično proveriti ozbiljnim studijama potencijalni uticaj istog na sve gore navedeno.
Po Prof. Dr Konstantin Meylu, frekvencija talasa DNA prilikom prostiranja kroz telo (ruku na srce on se ovde referiše na skalarne talase longitudalnog prostiranja) iznosi tačno polovinu vrednosti rezonantne frekvencije molekula vode. Ovaj poslednji podatak spominjemo samo radi nekog kasnijeg istraživanja, pošto je tema izuzetno ozbiljna i samim spominjanjem ljudske DNA. U ovom tekstu se isključivo ograničavamo na potencijalni uticaj talasnog opsega 5G mreže na molekule vode i molekule kiseonika, koji nije upitan.
Slovenija je prva zemlja u svetu koja je Ustavom zaštitila vodu kao ljudsko pravo i javno dobro i time osigurala da njeni izvori pitke vode, kao budući možda najvažniji strateški resurs, ostanu nacionalno dobro. Odlaganjem rasprave o odobrenju frekvencijskog spektra za 5G u Sloveniji, dok se ne istraže efekti te tehnologije na ljude i okolinu, učinjen je dalji korak u zaštiti zdravlja i očuvanja prirode, prenose mediji. Slovenija nije usamljena u sprečavanju 5G instalacija na svom tlu, pošto je i Švajcarska pre par nedelja, takođe odložila uvođenje 5G mreže.
U ovom slučaju stajem na stranu odluke donete u Sloveniji i Švajcarskoj, koje procenjuju da je još uvek “uticaj” 5G mreže na ljude i prirodu nedovoljno ispitan, kao i odlaganje implementacije 5G mreže, dok se sve podrobnije ne ispita.
Nadam se da će i Srbija staviti prst na čelo i povući “ručnu” po pitanju ove mreže… Barem sa ovom novom tehnologijom ne moramo da trčimo ispred ostatka sveta…kad već vidimo da se mnogo bogatiji i tehnološki napredniji ustručavaju i pažljivo uvode istu u upotrebu…Automobili koji se voze bez vozača, pametni frižideri, kao i sve ostale pametne novotarije mogu da sačekaju još neko vreme, barem u ovoj našoj maloj i siromašnoj zemlji…Ako je ikada bilo blagorodnije priznati da smo siromašni i tehnološki zaostali za svetom, onda je to sada.
Blagosloveni bili siromašni u materijalnom, a duhom bogati i mudri ? …