Немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ (ФАЗ) пише да у Европи, после Велике Британије, нико није вакцинисао толико грађана као Србија, и оцењује да је то учињено захваљујући помоћи Пекинга и Москве.
Србија је далеко испред Немачке, Француске и свих осталих земаља ЕУ, наводи ФАЗ, постављајући питање како је то могуће.
Лист подсећа да је Европа била изненађена због захвалности коју је у марту прошле године показао Кини председник Србије Александар Вучић на аеродрому након испоруке заштитних маски и друге робе која је у то време била дефицитарна.
„Реакција је била слична и када су се убрзо након тога свуда у центру Београда појавили огромни плакати на којима се поред слогана ‘Хвала, брате Си’ видео портрет кинеског председника. Ових дана, међутим, могу се чути чак и многи тврдоглави противници српског председника да су се његови напори да успостави добре односе са Пекингом исплатили. Јер на европском континенту ниједна држава не вакцинише своје становништво брже од Србије“, оцењује ФАЗ, преноси РТС.
Министар здравља Србије Златибор Лончар објашњава за ФАЗ да је Србија, за разлику од западних земаља, покушала да добије вакцине од свих добављача, а лист додаје да су у Србији доступне вакцине „Фајзера“, руског „Спутњика Ве“ (Sputnik V) и кинеског „Синофарма“.
„За разлику од многих других земаља, грађани Србије могу да бирају коју вакцину желе. Чим је наш национални контролни орган одобрио вакцину као сигурну и ефикасну након тестирања, она ће бити доступна свима“, цитирао је лист изјаву Лончара о политици набавке у Србији.
ФАЗ преноси и наводе Мирсада Ђерлека, државног секретара у Министарству здравља, да је руска вакцина „Спутњик Ве“ (Sputnik V) убедљиво најпопуларнија у Србији.
Према томе, наводе, 40 процената оних који су спремни да се вакцинишу одлучило се за „Спутњик“, а 28 одсто за „Фајзер“. Трећина је изјавила да немају преференције.
ФАЗ оцењује да је главни разлог за тренутну водећу позицију Србије у трци вакцинације Кина, која је до сада испоручила милион доза „Синофарма“, што је знатна количина за земљу од седам милиона људи.
У међувремену, додаје, министар здравља јасно ставља до знања да Србија жели да одржи тренутну стопу вакцинације:
„Наша стратегија је да до лета постигнемо колективни имунитет. Иако смо на добром путу, већ посебну пажњу посвећујемо јесени, јер ће тада бити потребно да се на одговарајући начин припремимо за нови циклус вакцинације против короне и за сезону грипа“.
Такође наводе и да је Србија хтела да помогне у региону уз подсећање да је премијер Северне Македоније Зоран Заев најавио да је тој земљи дозвољено да купи 8.000 доза „Фајзерове“ вакцине од Србије.
Лист наводи и да су „таква питања под политичким набојем“, указујући на то да је Београд послао мини-контингент од 55 доза вакцина на север Косова, што је из Приштине протумачено као мешање у косовске послове. На то је, подсећа аутор, Вучић одговорио да нису послати артиљерија и тенкови, већ само вакцине и лекови.
У међувремену, суседне државе су напола завидне и напола сумњају у успех Србије, пише ФАЗ.
„Али, уместо да се ослањамо само на Ковакс, требало је да се одлучимо за билатералне преговоре попут Србије“, кажу неки критичари у региону.
У Северној Македонији сада се надају да ће моћи да почну да вакцинишу негде у фебруару. Много би се добило кад би бар болничко особље могло да се вакцинише, наводи лист и подсећа да је вакцинација у Србији почела пре месец дана.
„Ово такође чини геостратешку компоненту најновијих дешавања јасном, уз мото: Кина као спаситељ, ЕУ као неуспех у ванредним ситуацијама“, оценио је лист, подсећајући на речи Вучића који је недавно упоредио ситуацију на Балкану са сиромашнијим путницима на Титанику.
Ако би то постало регионални наратив кризе, лист наводи да би штета за ЕУ била велика.
„С обзиром на такве опасности, министри спољних послова 13 држава чланица издали су заједничко писмо почетком јануара у којем позивају људе да поделе сопствене залихе са својим суседима на Балкану. Јер ЕУ неће бити сигурна ако то нису ни државе у њеној непосредној близини. Поред суседних земаља попут Бугарске, Хрватске, Мађарске и Румуније, међу потписницима су биле и Данска, Финска и Шведска. Немачке није било“, наводи ФАЗ.
Прочитајте још: