Д’Хондтова метода: заблуде, непознавање и злоупотреба у Србији
Увод
Циљ овога текста није давање политичких оцена, или доношење политичких закључака, већ описивање математичких правилности и карактеристика која се налазе у основи Д’Хондтова изборног модела.
Ноторна је истина да се наши политичари не припремају за функције на које циљају и користе сва средства, па и морално проблематична, да се тог циља домогну.
Желе фотељу председника владе, министара, државних секретара, чланова Управних одбора ЈП, директорска места Фондова и Агенција, амбасадорска места, места посланика итд.
Међутим скоро нико од њих не улаже нити минимум напора да се бар мало наобразује, да бар научи да користи неки страни језик, да науче елементарне ствари из економске науке, поготово Макроекономије, да се упознају са својом националном историјом, да познају Управни систем у држави, теоријски и практично па и да схвате Изборни систем који се актуелно примењује. Неко од њих „избаци“ неку фразу, онда други то „папагајски“ понављају, скоро увек не разумевајући шта говоре, да ли уопште истину говоре.
Заблуде тих претендената на високе положаје је да се све може код „глупог народа“ постићи фразама, празном реториком, неоснованим обећањима, галамом, критиком оних пре њих да су криви за све, буквалним инсинуацијама о стању у држави и сл.
Тако често, плаше грађане:
- да је излазак на изборе обавезан што апсолутно није тачно. Има држава где су бирачки спискови перфектни и неизлазак на бирачко место се мора оправдати или следи новчана казна. (Грчка и др. државе)
- да гласачки листићи који буду неупотребљени због апстиненције бирача, припашће најјачој странци што је апсолутна лаж и то ће бити у овом раду доказано.
- да гласање „белим листићима“ значи погодовање владајућој странци, такође лаж, биће овде показано.
- да гласови дати странакама које нису прешле номинални праг буду додељени најјачој странци-такође чиста лаж , ови гласови као и гласови „белих листића“ су бачени гласови, неће припасти никоме али ће апсолутно повећати потребан број освојених гласова за прелазак цензуса.
- да се као гласови не рачунају само исправно попуњени гласачки листићи, по Закону о изборима, што се назива важећим гласовима, да они припадају странци којој су дати, да не могу никаквом расподелом припасти било којој другој странци,.Странка добија број мандата само и искључиво на основу броја гласова бирача који су се определили да дају поверење тој странци. Показаћемо да тај релативни број мандата асимптотски тежи релативном броју гласова.
Важно је напоменути да већина горе наведених претендената на фотеље апсолутно не разуме изборни систем Србије, произвољно блебећу на скуповима у кампањи а да систем не разумеју, лењи су до бола да се потруде да схвате Д’Хондтову методу.
Једини циљ ових лењих и морално проблематичних људи је да непримереном кампањом на чуло слуха грађанина, наведу грађанина на нерационално понашање, да грађанин не успева да користи сопствени ум, да одлучи: да ли уопште да гласа, ако гласа за кога да гласа, ако гласа правећи гласачки листић неважечим или га уопште не убаци у гласачку кутију. Да ли је можда ово у овом моменту у Србији најрационалније?
О имликацијама ускраћивања ЛЕГИТИМИТЕТА победнику на „изборима“, поготово када нема фактичке квалитативне разлике међу странкама сем пар странчица које ће кубурити са цензусом, биће мало више речи на крају овог рада, или у посебној датотеци.
Такође ће бити обрађено питање репрезентабилности-праведности Д'Хондт-ове методе једномлаганом математчком апаратуром, биће математички доказано да на репрезентабилност изборног резултата скоро да и не утиче сама метода. Највећи утицај има број посланичких мандата односно величина изборне јединице.
У 3 датотеке је симулиран резултат избора обрађен Д'Хондт-овим моделом, за различите излазности бирача а на једној датотеци биће приказан резултат са укљученим номиналним изборним прагом-„цензусом“ као и укљученим скривеним „природним“ прагом за националне заједнице.
У посебној датотеци обрађен је феномен ЛЕГИТИМНОСТИ власти и начин како одважни грађани и грађанке могу ускратити легитимност властима на лак и елегантан начин.
Легитимност је посебно актуелно питање на садашњим изборима када практично нема разлике у концепцији визије Србије у наредном периоду. Све се своди на динамику-физику, ко може боље и ко може пре да постигне резултате које „запад“ очекује да се испоставе. „Запад“ мерка и анализира, формирање нове владе изгледа наивнима да је скоро готово односно све познато, међутим треба очекивати таква изненађења која ни највећи егзибициониста не би произвео. Није ни личност на функцији председника владе дефинитивно позната, највероватније да то неће бити садашње решење.
До сада нити један значајан политичар није у кампањи ништа конкретно обећао. Све уопштено, пуно емоција, подвикивања, слања парола, непотребне галаме и празне политичке реторике.
Користе се чак и партизани, радне бригаде (СПС), светла будућност, јединство у остварењу циља, победнички дух (СНС), херојство пензионера, одрицање од непоштеног богаћења пензионера, „сигурне“ и „стабилне“ пензије (шта ово знаћи)? Кркобабић, Поштење, грађанске слободе (ДС), отрежњење, прихватање недела која је правила земља Сбија (Чеда), усклици „до победе“! као да се спремамо за одсудну битку итд.
Нема квантификација за стандард грађана, за стање привреде, за стање одбрамбеног система, за смањење сиромаштва, за инсталирање независне судске власти у земљи Србији, за регионални развој, за образовни систем итд.
Нема референци на основу којих се бирач може рационално понашати. Сви нешто галаме, праве шарене сценографије, френетично аплаудирају, доводе се аутобусима професионални митингаши. Политичари сви до једног "second hand" роба. Баш је за нас грађане тотално незанимљиво.