Буди се Исток и Запад или зашто смо стали.
Арсеније Станковић
Има томе око два месеца како смо застали са борбом за наша права. Као да је недавна милостиња државе вративши нам део отетих пензија, нахранила нашу скромну друштвену свест, па сада ликујемо у пировој победи, дубоко заваљени у изанђале „мојце“ купљене на кредит још за време Тита.
Сви се утркујемо да докажемо како смо баш „ми“ допринели тој победи, а најгрлатији су они који нису потрошили своја глра у протестима већ су са стране меркали ситуацију. Истини за вољу, никада јавно нису написали да су против јавних протеста али у њима учествовали, нису!
Знам их добро све!
То су они што никада нису имали свој став, то су они што им је животни мото био – како друг.... каже, то су они што су најбољег пријатеља пуштали низ воду ако тако кажу партија и претпостављени,то су они који нису ни поглед подигли а камо ли да су се побунили против политичара када су 92. године одличне старешине у пензију терали само зато што нису Срби или Црногорци, то су они ...који су углавном радили за своје добро и када се држава распадала!
Познаје њих држава веома добро!
Знала је она, та стара лукава лија, како ће да полете алаве патриоте на мрвице – само када је - дај шта даш ! Нити су тужили државу, нити су ишли улицама по киши, ветру и сунцу, нити су изгубили позиције на којима су а има нас који знамо и како су на њих постављени....ма пусти причу...увек су били нико и ништа и увек су...пролазили...најбоље. Наравно, знам шта мислите! Јесмо, ми смо криви јер смо ћутали. Хајде да бар сада не ћутимо пред њима. Ко год да су и како год да се зову!
Познаје их држава али их познајемо их и ми.
Знамо их како су бежали са браника отаџбине напрасно се разбољевајући и како им је ратни стаж ишао на ВМА. Немој да се неки од њих ускописти па да каже како то није истина. Искрено, волео бих да се неки од њих ускописти, али неће они, лукави су, знају за јадац.
Опет, ни сам не знам зашто вам говорим о њима?
Ваљда због потребе вечито вараних људи да саопште како су све схватили, прозрели их у њиховој људској минорности и да на њих више не рачунамо. И...јесмо ли све схватили?
На њих рачунју само они који су им дали мрвице.
Ако мислите да газдама они требају као интелектуални потенцијал, грешите! Газдама требају само да би заокружили број на гласачком листићу! Што се сада љутите на мене! Такви сте, добили сте што сте добили, сад је ред да вратите услугу. Ви сте у истом тиму. Манипулатори! Сваки на свом нивоу. Додуше, нивои се разликују, али је суштина иста!
Али, да ми не гледамо у туђе двориште, да ми мало погледамо своје. Зашто смо стали, ако смо добро почели.
Пре него што покушам да одговорим на ово питање устврдићу да готово да нема војног пензионера који не мисли да су уступци државе издејствовани пртиском путем јавних протеста. Уосталом, ако неко сумња у ову тврдњу онда ћу да их подсетим да рат још нико није добио ултиматумима већ оружјем - у овом случају протестима на улици. Смислени и добро планирани јавни протести су наше најјаче оружје! И то пред изборе!
Дакле, добро смо почели. Ујединили смо се, појавили су се какви - такви лидери у које су људи имали поверење, било је то и неких дисонантних тонова али они нису били одлучујући, у глобалу, личило је то на једну озбиљну друштвену групу у настајању!
Онда нам се десило оно што ни најозбиљније друштвене групе не могу да избегну – фракцијска борба!
Смешно јесте, али је истинито! Поцепасмо се и посвађасмо ко деца око звечке! Свако је од нас хтео да буде предводник! Ни тада не би било проблема да су предводници знали шта хоће. Чешће су знали шта неће! Тако Мика није хтео са Жиком, Жика са Лалом, Лала је хтео са Миком али никако са Савом. Онда се наљутио Драган па је основао своју фракцију. Није му остао дужан ни Аца па је и он основао своју фракцију. И све тако. Усамљен је једино остао Ђока и сви гледају у њега!
А снегови полако копне! Почеће и природа да се буди. Март само што није! Март је у Србији месец потлачених!
Доста је бесмислених објава на фејсбук страницама.
Ми немамо своју пропагандну машинерију. Онај који је то требао да ради то не ради! Зато морамо сами да се организујемо јер посао нисмо завршили нити ћемо да га завршимо на овакав начин.
Није нам враћено све што нам је отето!
Судови не суде у складу са законима већ на основу ставова!
Постојеће Удружење војних пензионера Србије није репрезент интерса свих војних пензионера.
Оно је само себи циљ! Такво стање мора да се мења. Чланови УВПС, уместо што кукају над својом судбином на страницама званичног сајта, треба да покрену механизам за смену руководства које не жели да се супротстави дискриминацији војних пензионера. Да живимо у правној држави, никада не бих реч приговорио руководству УВПС јер има и добрих ствари у раду тог удружења! Али, оно не извршава своју основну улогу! И зато ће морати у пакету са ПУПС-е да оде са наше сцене. Ако сматрате да раде добро, ви их и даље подржавајте. Сваки човек живи добро онолико колико је паметан и образован! Они други, који то нису, служе паметнима и образованима. Одлучите сами шта сте и шта ћете да будете!
За Министарство одбране не постојимо!
Зато, хајде да осмислимо јединствен наступ пред државом. Дакле, говорим вам о детерминисању проблема. Или простије – да свима буде јасно, шта то хоћемо и зашто хоћемо и шта ћемо да урадимо ако не буде то што хоћемо.
Морамо да дефинишемо методе, снаге и средства за постизање тога циља!
Коначно, шта после постизања тог циља, да ли постоје следећи циљеви!
Све ово захтева јединствено руководство!
По ко зна који пут понављам, нека људи који знају законску страну проблема напишу платформу за наступ пред Министарством рада..... Ту нема политике, само чињенице!
Један тим написаће допис Влади Србије и коме буде потребно. Ту мора бити само политика!
Један тим припремиће допис за Уставни и Касациони Суд. Тај допис морају написати правници.
На разговоре треба да иду елоквентни људи који познају проблем. Око овог става нема полемике. Могу да мислим о себи све најбоље, али ако не умем....ништа од посла!
Све то треба да завршимо до 20. фебруара. Ако не попусте, протести почетком априла!
Имена намерно не спомињем. Нека се сами наметну. Од тога зависи и наш успех! Ако имамо способне људе, успећемо. Ако немамо, постављаћемо и даље на фесбуку објаве типа „срце дедино“ и „луче теткино“! И чекати да нам неко избори враћање украденог дела пензија у наредних 20 година. Ко претекне до тада!