(НЕ)УСКЛАЂЕНЕ ВОЈНЕ ПЕНЗИЈЕ И (НЕ)ОДГОВОРНОСТ
(НЕ)ОДГОВОРНИХ
Миле Бјеливук
С обзиром да сам покренуо жалбу пред Уставним судом Србије, предадох им Уверење о делу дуга који ми признаде дужник РФ ПИО, не у целости, али без застаре. Очекујем да се УСС издигне изнад инструкција извршне власти и донесе одлуку којом ће испоштовати свој правни став, али и моје као и право десетине хиљада обесправљених, дискриминисаних и покрадених војних пензионера.
И након изласка из зграде те еминентне правне установе, запитах се чему све то, ко ће и да ли ће неко одговарати за осмогодишње кршење Устава и Закона, за наношење материјалне штете, али и психичког бола војним пензионерима. И не само војним пензионерима, већ и држави Србији, која ће платити неспособност, незнање и безобразлук своје бирократије. Поставих себи питање чему служе читаве правне службе у РФ ПИО и надлежним министарствима, које су у потпуности негирале право војним пензионерима, који су отишли у пензију пре 01.01.2008.године на ванредно усклађивање пензија за 11.06%.
Наставиле су с негирањем тог неспорног права и после више одлука Уставног суда, а паралелно су игнорисале или можда договорно нису спроводиле пресуде Управног суда, које су засноване на одлукама УСС.
И кад смо изашли на улице Београда и Ниша, кад смо показали да ћемо се изборити за своје право на овај или онај начин, смиловала се извршна власт да својим Закључком „усклади“ војне пензије, али не онако како Устав и Закон налажу, већ како њој одговара. Дакле, опет се кренуло у кршење људских права, у дискриминацију, уцене, застрашивање...Опет се кренуло у отимачину дела пензија, јер уместо 11.06% на вреднсот бода 9.40, ускладише пензије за 6.57% на вредност бода 9.020.
Кажу да је такво решење донела највиша судска инстанца Врховни касациони суд, који је силним ванредним и дакако диригованим ревизијама правоснажних и извршних, а у више случајева и наплаћених пресуда, унео додатну забуну у ионако шаренило у самовољном поступању судија.
Не кажу да тај суд није испоштовао одлуке Уставног суда, већ је ванредне ревизије увео као сталну судску праксу, али само док не заврши са тим „непослушним“ војним пензионерима.
И ко ће после свега да одговара за читаву ту рашоминијаду, која се огледа у безакоњу, незнању, безобразлуку? НИКО!
Као што није одговарао нико из оне претходне власти, која је проузроковала проблем 11.06%. Тадашњи МО се брани да су му правници рекли да немамо право на 11.06%. Такву праксу наставили су до прошле године нови властодршци, а онда су под притиском признали да смо у праву.
Нормално да смо у праву, али ко ће од њих одговарати због тога што нису знали да ми имамо то право или што су нам свесно негирали то право.
Кажу да су чекали на одлуку Уставног суда, а не кажу да је прва одлука УСС у нашу корист донета још 2012.године, зашто њихови правници нису поступали у духу Устава и Закона и зашто уопште постоје толике правне службе које ништа не знају или немају свој став, већ чекају сигнал извршне власти. Такво стање ствари зове се неуређена правна држава, или бирократска самовоља.
Због свега тога очекујем да Уставни суд поступи по добро образложеној мојој уставној жалби и признању дужника да ми је од 01.01.2008. дужан део отете пензије, као и да се тај дуг мора рачунати онако како је Уставни суд већ раније заузео став „под истим условима, на исти начин, у истом износу...“као осталим пензионерима из фонда запослених.“
Не верујем да ће (не)одговорни одговарати, јер би то био преседан у (не)одговорном понашању извршне власти.
Дакле, код нас је проблем одговорности сведен на ниво обичног грађанина, а остали су заштићени самим чином припадности некој странци, небитно да ли је на власти или је то била донедавно.
У супротном бивши МО, као и директор ФСОВО и његови правници, директорка РФПИО и њени правници, ресорни министри и други саодговорни били би већ у затвору, а држава и војни пензионери намирени од њихове позамашне имовине, брзо и под сумњивим околностима стечене и вишекратно обогаћене.