ВЕСТИ

Danas obeležismo Dan Ljudskih prava i potsetismo se na nepravdu koju država čini prema vojnim beskućnicima već više od dvadeset godina. Njih tridesetak i nas dvadesetak, koji se ne svrstavamo u tu kategoriju poniženih i obespravljenih građana Srbijem, ili barem ne u toj meri kao oni, potsetismo predstavnike vlasti na jedan od najvećih grehova prema bivšim ali i sadašnjim pripadnicima JNA, VJ, VSCG i VS. Nekad ponosni pripadnici Vojske, danas poniženi i diskriminisani, van Ustava i Zakona stavljeni branioci Srbije, po ko zna koji put uputiše otvoreno pismo, ali i zahtev za prijem kod vlastodržaca, pa i kod gradonačelnika Beograda i moliše ih da ih barem saslušaju, da čuju njihovu muku, da čuju u kojim rupama, nedostojnim čoveka umiru stari a rađaju se novi ljudi, građani Srbije, obeleženi već rođenjem kao beskućnici. Ali, uzalud, možda ih je neki činovnik i čuo, ali ni jedan vlastodržac ne nađe za shodno da ih primi i barem na trenutak usmeri svoju pažnju na nepravdu učinjenu nečijom nepažnjom i nemarom. Danas se Srbija stidi svojih vojnih beskućnika,a treba da se stidi svoje nebrige, nemara, nepažnje, nepravde, zločina prema jednoj kategoriji svojih građana, dekretom dovedenih iz drugih republika bivše zajedničke države, građana kojima je garantovala prioritet u stambenom obezbeđenju, a dala im je prioritet u memljivim rupama, iz kojih sad hoće da ih istera na ulicu. Zamisli se Srbijo, ne budi onakva kao što te je genijalni humanitarac dr.Arčibald Rajs dijagnostikovao, potrudi se Srbijo da budeš bolja prema onima koji su bolji od tebe, jer i dalje dostojanstveno čekaju da ispuniš svoje obećanje i obavezu, jer da nije tako danas bi ti na vrata tvojih institucija zakucalo više od tri hiljade vojnih beskućnika a ne samo tridesetak.